Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (16) Delegacija ustanika kreće u Solun

Datum objave: utorak, 21 marta, 2017
Veličina slova: A- A+

Vrhovna komanda srpske vojske odlučuje da pošalje svog izaslanika sa novim direktivama ustaničkim vođama. Nažalost, uputstva nisu stigla do vojvoda na ustaničkom području

Siniša Stefanović, streljan u Niškoj tvrđavi i kapetan Jovan Ilić, streljan u Niškoj tvrđavi 1917.
Siniša Stefanović, streljan u Niškoj tvrđavi i
kapetan Jovan Ilić, streljan u
Niškoj tvrđavi 1917.

Izvještaj Vrhovnoj komandi u Solunu trebalo je da uruči delegacija koju su činili: pop Dimitrije Dimitrijević, Aleksandar Piper, Ratko Stefanović, Grk Petar Pikula, Proka Planić, Vlajko Vladisavljević i Vlastimir Vuković.

Grupa je na put od 400 km pošla 23. jula 1917. godine iz sela Babice, na Kopaoniku. Putovanje dugo 35 dana odvijalo se uz stalne neprijateljske potere. Između Tetova i Gostivara došlo je do sukoba, gde je poginuo Ratko Stefanović. Pop Dimitrijević, Piper i Grk Pikula, posle okršaja, zarobljeni su na Suvoj gori, (kasnije sprovedeni u Niš i nakon ispitivanja mučki stradali). Planić, Vuković i Vladisavljević su noću 28/29. avgusta prošli neprijateljski front, između Ohridskog i Prespanskog jezera, i 4. septembra 1917. godine Vojinovićev izveštaj predali pukovniku Danilu Kalafatoviću.

Nakon upoznavanja sa stvarnim stanjem u Topličko-jablaničkom okrugu, Vrhovna komanda srpske vojske u Solunu odlučuje da pošalje svog izaslanika sa novim direktivama ustaničkim vođama. Za sprovođenje tog dosta komplikovanog zadatka Vlada je odobrila 10.000 dinara za potrebe ustanika u Toplici. Sredinom oktobra u okupiranu Srbiju kreće kapetan Jovan Ilić, avionom, kojim pilotira iskusni srpski avijatičar Siniša Stefanović.

Kapetan Jovan Ilić dobio je detaljna uputstva od strane Vrhovne komande: “da nađe organizatore ustanka Kostu Pećanca i Kostu Vojinovića i prenese im naređenja za potpunu obustavu četničke akcije u zemlji.”

Ilić i Stefanović preleteli su neprijateljske položaje i iz pravca Prištine sleteli na Šilovsku kosu, iznad Medveđe. Na uskom i dosta teškom terenu avion je zakačio u drvo i zapalio se, a Ilić i Stanković, da ne bi stradali, pohitali su u obližnju šumu. Bežeći od eksplozije upali su u bugarsku zasedu 16. dopunskog bataljona. Posle hapšenja i mučenja sprovedeni su u Nišku tvrđavu gde su streljani, decembra 1917. godine.

Direktiva Vrhovne komande ustanicima u Srbiji, nažalost, nije stigla. Vrhovna komanda srpske vojske nakon tragične sudbine svojih izaslanika, pripremila je novu grupu koja će krenuti za Srbiju. Nju su činili narednici Petar Vukadinović, Nedeljko Minić, Nikola Spasojević, Vukosav Radosavljević, Milorad Pećanac i podnarednici Simo Radović i Đuro Perović. U ime Vrhovne komande primio ih je vojvoda Živojin Mišić i saopštio im borbeni zadatak.

Svi su položili zakletvu i krenuli na izvršenje zadatka. Nažalost, let Sima Radovića i Petra Vukadinovića tragično se završio. Njihov avion oboren je između Štipa i Strumice. Prelet francuskog aviona na prostoru Kavadar-Gradsko je, na sreću, uspeo, pa su Đuro Perović i Nedeljko Minić stigli na okupiranu teritoriju i o neprijatelju, golubijom poštom, slali izveštaje vojvodi Mišiću i komandantu Drugog pešadijskog puka “knjaza Mihaila” Ćiri Daskaloviću.

Upustva Vrhovne komande nisu stigla do vojvoda na ustaničkom području, gde se stanje nije smirivalo. Četnici su i dalje napadali moćnijeg neprijatelja, a ovaj je žestoko uzvraćao, ali bez uspeha da neutrališe glavne vođe ustanka.

U jednom izveštaju austrijski baron Kun se žali: “… Sve pobunjeničke vođe uspele su da se sakriju na bezbedna mesta…”

Nakon vojnog pohoda Pećančeve grupe, a potom i grupe Toška Vlahovića, i bugarska komanda kostatuje: “Apsolutno ništa nam ne garantuje da za samo nekoliko dana nećemo imati sličan slučaj.” U jednom drugom dokumentu sa zabrinutošću se naglašava: “Nijedan od njihovih viđenijih ljudi i organizatora do sada nije uhvaćen.”

Bugari nikako nisu mogli da shvate kako to da narod, nakon svih strahota koje trpi, podržava ustanike i nastavlja borbu. Kako to da se čete uvek obnavljaju i sve drskije napadaju. Nije bilo dana a da neka grupa četnika nije izvela manju ili veću akciju. Čitavi bataljoni bugarske armije jurili su za Vojinovićem, ali bez uspeha.

Krajem maja bugarska komanda ponovo konstatuje: “U bugarskom području mir nije u potpunosti uspostavljen… ustanički pokret ponovo je oživeo u poređenju sa martovskim pokretom, koji je bio u velikom stilu, razlika je u tome što se mi danas suočavamo sa rasutim manevarskim četama.”

IZVEŠTAJ VOJVODE KOSTE VOJINOVIĆA VRHOVNOJ KOMANDI

U izvještaju vojvoda Kosta Vojinović piše: “Da bi ovom predstojećem zlu stao unekoliko na put i da bih naš narod unekoliko sprečio da ne srlja besvesno u očiglednu propast optužujući jedni druge – čime bi svesrdno poslužio neprijatelju da dođe do potrebnog cilja – poveo sam se idejom da, iako pod najtežim okolnostima, organizujem komitsku četu i da gerilskim četovanjem ubedim narod da Srbija nije zauvek propala, da će ona još veća biti, da se za našu pravednu ideju danas najveće carevine bore…”

U daljem tekstu Vojinović objašnjava 25-dnevnu ustaničku borbu da se održe na oslobođenim teritorijama, a potom i slom ustanka pred mnogo nadmoćnijom okupatorskom silom. Zatim objašnjava opštu situaciju u jugoistočnoj Srbiji i dodaje: “Narod je počeo gubiti svaku nadu i, mada čuje topovske pucnje sa fronta, veli: Bar je kralj mogao aeroplanom poslati neka pisma da vidimo šta se radi i šta će biti od nas…”

Na kraju izveštaja vojvoda Kosta Vojinović upozorava i traži: “Ako srpska Vrhovna komanda želi povesti računa o srpskom narodu koji sada pati ovamo i koji još u njoj i u nama gleda spasioce, onda neka jedino izvoli ispuniti ova neophodna, potrebna naša traženja:

1. Da odmah otpočnu aeroplanima u masi razbacivati po selima i svim mestima agitacione plakate u korist Srbije i četnika;

2. Da se jedan od g.g. oficira ispošalje aeroplanom na mesto koje budem označio, da isti donese izvesnu sumu novca, da se pomognu familije onih koji se danas tamo i ovamo bore, kao i seljaci koji su postradali i familije činovnika. Da se od iste sume izdrže čete koje svakodnevno rastu, da se podigne ugled i moral u narodu i kod četnika;

3. Da se aeroplanom ispošalje jedan spreman hirurg i lekovi, kao i ostali zavoji i materijal;

4. Da se putem kanala kroz Albaniju ispošalje jedna četa dobrovoljaca iz svih krajeva sa oružjem i municijom radi uverenja naroda i vršenja agitacije;

5. Da nam se dadu instrukcije o daljem radu, kao i znakovi aeroplana.

Samo pod ovim uslovima moći će se spasti naš narod konačne propasti i organizovati u većem broju, kao i odsudni udar zadati neprijatelju prilikom odstupanja. U tom bi slučaju i Arnauti sa kojima vodimo pregovore prišli k nama. A u protivnom će se naš narod pod Austrijom potpuno pokatoličiti i postaće najveći austrifili – a narod pod Bugarskom postati bolji Bugari nego oni u Sofiji.”

U izveštaju se dalje navode mesta na kojima bi avion sa delegacijom trebalo da sleti.

Autor: Novica Pešić

Sutra: Gorela su čitava srpska sela

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (1) Ratni planovi za osvajanje Srbije 

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (2) Okupatori su hapsili i streljali

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (3) Poziv na totalno istrebljenje Srba

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (4) Srpsko stratište u Dubokoj dolini

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (5) Pljačke, zlostavljanja, silovanja…

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (6) Formiranje prvih četničkih odreda

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (7) Dolazak crnogorskih četnika

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (8) Nemoć okupatora pred ustanicima

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (9) Život brži od ustaničkih vođa

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (10) Narod je klicao – „Srećna sloboda“

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (11) Širenje srpske ustaničke države

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (12) Okupator kreće u gušenje ustanka

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (13) Užasni i krvavi zločini okupatora

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (14) Herojska smrt Nika Vukčevića

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (15) Četnički odredi nastavljaju borbu

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (16) Delegacija ustanika kreće u Solun

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (17) Gorela su čitava srpska sela

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (18) Otpor posustaje, počinje izdaja

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (19) Stigla je sloboda za napaćene Srbe




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top