Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (17) Gorela su čitava srpska sela

Datum objave: sreda, 22 marta, 2017
Veličina slova: A- A+

Krajem maja 1917. godine bugarska komanda je bila prisiljena da konstatuje: “U bugarskom području mir nije u potpunosti uspostavljen… ustanički pokret ponovo je oživeo u poređenju sa martovskim pokretom, koji je bio u velikom stilu, razlika je u tome što se mi danas suočavamo sa rasutim manevarskim četama”.

Foto: Ilustracija

Vojno bugarsko rukovodstvo je konačno svesno da se srpski četnici ne mogu uništiti jedinicama regularne armije, niti policijskim jedinicama. Zato komandant Moravske vojno-inspekcijske oblasti pukovnik Darvingov, koji je bio stari bugarski komita u Makedoniji, 16. jula 1917. godine, objavljuje naredbu o promeni taktike u borbi protiv srpskih četnika. Naredba sadrži i uputstvo pukovnika Tasova o formiranju i dejstvu “kontračeta”, čiju okosnicu čine bugarske komite sa iskustvom iz komitskog ratovanja u Makedoniji.

Kontračete su bile manje jedinice od 50 ljudi, dobro naoružane i opremljene za samostalna dejstva na teškom terenu po više nedelja, bez kontakta sa komandom. Na čelu je bio iskusni komitski vojvoda. Njihov zadatak je bio “da gone sasvim određenu srpsku četu danima, nedeljama i mesecima, sve dok je ne unište.”

Bugari su u tom cilju doveli 64 bugarske komitske čete za “čišćenje” terena. Na prostoru Jablanice i Toplice razmileli su se bugarski “planinski vodovi” koji su predvodili vojvode: Krum Zograf, Tane Nikolov, Peta Rozov, Todor Orovčanin, Ičko Dmitrov, Mihajlo Undazov, Slavčo Pirčev, Tančo Stojanov, Trajko Pavlov, Nikola Gramašev, Hristo Cvetov, Velko Mandračev i drugi.

I Austrijanci su pribegli istoj taktici. Za likvidiranje Vojinovićevih četnika formirali su poterni puk, koji se sastojao od žandarmerijskog bataljona “S”, bosanskohercegovačkog bataljona, jednog dragonskog eskadrona, jedne brdske baterije i dve čete pod komandom Derviš-bega. Dejstvo tih snaga bilo je koncentrisano od 18. jula prema Jastrepcu i Kopaoniku.

Austrijski pukovnik Kerhnave navodi da mu je Vojinović, znajući za ove pripreme, poručio: “Ja ne dozvoljavam da me Austrijanci jure okolo ko zeca. Radije ću sam da napadam”. I napadao je: odlučno, smelo i uspešno.

Bugarske kontračete počinila su velike zločine u Jablanici, Kosanici, Toplici i Pustoj Reci. Desetkovali su preživele ustanike i razbili topličko-jablaničko četničko jezgro. Veliki broj ustanika se predao bugarskim vojvodama zbog kolektivne ucene njihovih porodica i familija, pa i celog sela.

Dejstvo bugarskih kontračeta i srpsko izdajstvo koštalo je glave mnoge četnike, četovođe i vojvode: Toška Vlahovića, Kostu Vojinovića Kosovca, Todora Mitića, Dimitrija Begovića, Dimitrija Popovića Gmitra, Sinadina Jankovića, Grujicu Albijanića, Nikolu Balića, Šćepana Turovića, braću Grubače.

Opkoljeni Kosta Vojinović, Dimitrije Begović, Dimitrije Popović i Grujica Albijanić, da ne bi pali u dušmanske bugarske ruke, izvršili su samoubistvo i junački okončali svoje časne živote za slobodu Srbije.

Bugari su kod Ivan Kule, u Đavoljoj varoši opkolili šestoricu braće Grubač – Savu, nosioca Karađorđeve zvezde, Đuricu, Novicu, Zeka, Spasoja i Marka. Posle bezuspešne borbe na život i smrt Bugari su ih pohvatali. Dugo su ih mučili i saslušavali u jednoj kući. Pošto nisu odali Dimitrija Begovića i ostale četnike, streljali su Sava, i Zeka, a Spasoja i Đuricu obesili. Njihove leševe su ubacili u kuću i u nju ugurali Marka. Posle toga su kuću zapalili. Marko je uspeo da kroz jedan sporedan prozor pobegne i spase se.

Vrhovna bugarska komanda je vođama bugarskih kontračeta dala potpuno odrešene ruke u postupcima prema četnicima i stanovništvu. To je značilo da mogu da pale, ubijaju, pljačkaju, muče na sve moguće načine samo da bi ostvarili cilj. A on je bio – u korenu saseći podršku naroda četnicima, a samim tim i likvidirati srpske borce.

I započeo je krvavi pir bugarskih glavešina po Toplici, Kosanici i Jablanici.

Tone Nikolov, Gavrilo Stoilov, Krum Zografov, Turmanxijev, Stojan Đorđijev, Todor Orovčanov, Lazar Ivanov su u crno zavili srpski narod. Njihov komandant, po zlu poznat potpukovnik Darvingov, na jednom ručku u Prokuplju, javno se hvalisao kako najviše voli za ručak da jede “pečeno srpsko meso”.

Gorela su čitava sela: Aleksandrovo, gde je u jednoj kući zapaljeno 20 ljudi; u Topličkom okrugu spaljeno je 55 sela; u selu Grgure od 320 kuća ostale su samo dve… Međunarodna komisija za utvrđivanje zločina posle rata konstatovala je da opštine Dobri Do, Rača, Ivan Kula i Kuršumlijska Banja više “ne postoje”.

Ljudi su mučeni na potpuno neverovatne načine koje mogu da smisle samo pomračeni umovi, ljudi-zveri: Avrama Todorovića iz Grgura su živog kuvali u ogromnom kazanu; Josifa Filipovića iz Točana su naglavice obesili i pekli ga na vatri; u Svinjištu su dve žene žive zapalili; Mariku Nešović iz Donje Bejašnice su svukli golu i proboli zašiljenim kocem; Grsmani Milekić iz Dobrotića su odsekli desnu ruku i naterali je da je do Prokuplja nosi u levoj; u Grabovnici su obesili ljude o tavanske grede, a zatim ih udarali motkama; Rista Laketić iz Dergmana je nateren da jede živo srce svoga sina, seljaku iz Rače Kosaničke napravili su veliki i težak krst koji je nosio na leđima, a zatim ga na nj razapeli; popa Vasu Antića iz Konxelja su živog odrali i sekli …

Šta su tek žene doživljavale, teško je opisati: od silovanja na zverski način, do mučenja, sakaćenja, i polaganog ubijanja. Julku Stević su živu zakopali u zemlju, dve žene iz porodice Milačića su pekli na vatri, devojčice od 13-15 godina su silovali i ubijali…

Stara Vidna Rajković sa Pasjače, kada su je bugarski egzekutori doveli do vešala, uzviknula je: “Vi niste nikakva vojska, već ubice. Neću da mi dodirujete i poganite vrat”. Prišla je sama i namakla omču, netremice gledajući u zlikovce.

Mikicu Mirović, kada su je Bugari naterali da neprekidno gleda u sunce, ona je prkosno uzviknula: “Neka ne vidim, nikad vas moje oči ne gledale”.

Ljudi su umirali na neverovatne načine, ali srpski duh nije uništen. Narod nije poklekao ni pred bestijalnim iživljavanjem neprijatelja.

Kosta Vojinović, pred neopisivim teškoćama koje podnosi njegov narod, u leto 1917. godine, zapisao je u svoj dnevnik: “Berićet je poneo, no zemlja je pusta, crna od paljevina, nigde svadbe, nigde sabora… ”

SPOMENIK JUNAKU

NA NADGROBNOM spomeniku četovođe Grujice Albijanića, na Savinačkom groblju, uklesan je epitaf: “Grujica Albijanić živeo je 38 godina, poginuo od Bugara u selu Vujanovcu 11. februara 1918. godine. Spomen podižu otac i kćeri Božana, Ljubica i Milica. Borio se za otadžbinu kao komita. Izdali su ga Srbi. Izdalo ih ljeto i godina.”

Sutra: Ustanički otpor posustaje, počinje izdaja

Autor: Novica Pešić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (1) Ratni planovi za osvajanje Srbije 

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (2) Okupatori su hapsili i streljali

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (3) Poziv na totalno istrebljenje Srba

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (4) Srpsko stratište u Dubokoj dolini

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (5) Pljačke, zlostavljanja, silovanja…

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (6) Formiranje prvih četničkih odreda

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (7) Dolazak crnogorskih četnika

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (8) Nemoć okupatora pred ustanicima

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (9) Život brži od ustaničkih vođa

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (10) Narod je klicao – „Srećna sloboda“

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (11) Širenje srpske ustaničke države

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (12) Okupator kreće u gušenje ustanka

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (13) Užasni i krvavi zločini okupatora

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (14) Herojska smrt Nika Vukčevića

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (15) Četnički odredi nastavljaju borbu

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (16) Delegacija ustanika kreće u Solun

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (18) Otpor posustaje, počinje izdaja

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (19) Stigla je sloboda za napaćene Srbe




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top