Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (16) Делегација устаника креће у Солун

Датум објаве: уторак, 21 марта, 2017
Величина слова: A- A+

Врховна команда српске војске одлучује да пошаље свог изасланика са новим директивама устаничким вођама. Нажалост, упутства нису стигла до војвода на устаничком подручју

Синиша Стефановић, стрељан у Нишкој тврђави и капетан Јован Илић, стрељан у Нишкој тврђави 1917.
Синиша Стефановић, стрељан у Нишкој тврђави и
капетан Јован Илић, стрељан у
Нишкој тврђави 1917.

Извјештај Врховној команди у Солуну требало је да уручи делегација коју су чинили: поп Димитрије Димитријевић, Александар Пипер, Ратко Стефановић, Грк Петар Пикула, Прока Планић, Влајко Владисављевић и Властимир Вуковић.

Група је на пут од 400 км пошла 23. јула 1917. године из села Бабице, на Копаонику. Путовање дуго 35 дана одвијало се уз сталне непријатељске потере. Између Тетова и Гостивара дошло је до сукоба, где је погинуо Ратко Стефановић. Поп Димитријевић, Пипер и Грк Пикула, после окршаја, заробљени су на Сувој гори, (касније спроведени у Ниш и након испитивања мучки страдали). Планић, Вуковић и Владисављевић су ноћу 28/29. августа прошли непријатељски фронт, између Охридског и Преспанског језера, и 4. септембра 1917. године Војиновићев извештај предали пуковнику Данилу Калафатовићу.

Након упознавања са стварним стањем у Топличко-јабланичком округу, Врховна команда српске војске у Солуну одлучује да пошаље свог изасланика са новим директивама устаничким вођама. За спровођење тог доста компликованог задатка Влада је одобрила 10.000 динара за потребе устаника у Топлици. Средином октобра у окупирану Србију креће капетан Јован Илић, авионом, којим пилотира искусни српски авијатичар Синиша Стефановић.

Капетан Јован Илић добио је детаљна упутства од стране Врховне команде: “да нађе организаторе устанка Косту Пећанца и Косту Војиновића и пренесе им наређења за потпуну обуставу четничке акције у земљи.”

Илић и Стефановић прелетели су непријатељске положаје и из правца Приштине слетели на Шиловску косу, изнад Медвеђе. На уском и доста тешком терену авион је закачио у дрво и запалио се, а Илић и Станковић, да не би страдали, похитали су у оближњу шуму. Бежећи од експлозије упали су у бугарску заседу 16. допунског батаљона. После хапшења и мучења спроведени су у Нишку тврђаву где су стрељани, децембра 1917. године.

Директива Врховне команде устаницима у Србији, нажалост, није стигла. Врховна команда српске војске након трагичне судбине својих изасланика, припремила је нову групу која ће кренути за Србију. Њу су чинили наредници Петар Вукадиновић, Недељко Минић, Никола Спасојевић, Вукосав Радосављевић, Милорад Пећанац и поднаредници Симо Радовић и Ђуро Перовић. У име Врховне команде примио их је војвода Живојин Мишић и саопштио им борбени задатак.

Сви су положили заклетву и кренули на извршење задатка. Нажалост, лет Сима Радовића и Петра Вукадиновића трагично се завршио. Њихов авион оборен је између Штипа и Струмице. Прелет француског авиона на простору Кавадар-Градско је, на срећу, успео, па су Ђуро Перовић и Недељко Минић стигли на окупирану територију и о непријатељу, голубијом поштом, слали извештаје војводи Мишићу и команданту Другог пешадијског пука “књаза Михаила” Ћири Даскаловићу.

Упуства Врховне команде нису стигла до војвода на устаничком подручју, где се стање није смиривало. Четници су и даље нападали моћнијег непријатеља, а овај је жестоко узвраћао, али без успеха да неутралише главне вође устанка.

У једном извештају аустријски барон Кун се жали: “… Све побуњеничке вође успеле су да се сакрију на безбедна места…”

Након војног похода Пећанчеве групе, а потом и групе Тошка Влаховића, и бугарска команда костатује: “Апсолутно ништа нам не гарантује да за само неколико дана нећемо имати сличан случај.” У једном другом документу са забринутошћу се наглашава: “Ниједан од њихових виђенијих људи и организатора до сада није ухваћен.”

Бугари никако нису могли да схвате како то да народ, након свих страхота које трпи, подржава устанике и наставља борбу. Како то да се чете увек обнављају и све дрскије нападају. Није било дана а да нека група четника није извела мању или већу акцију. Читави батаљони бугарске армије јурили су за Војиновићем, али без успеха.

Крајем маја бугарска команда поново констатује: “У бугарском подручју мир није у потпуности успостављен… устанички покрет поново је оживео у поређењу са мартовским покретом, који је био у великом стилу, разлика је у томе што се ми данас суочавамо са расутим маневарским четама.”

ИЗВЕШТАЈ ВОЈВОДЕ КОСТЕ ВОЈИНОВИЋА ВРХОВНОЈ КОМАНДИ

У извјештају војвода Коста Војиновић пише: “Да би овом предстојећем злу стао унеколико на пут и да бих наш народ унеколико спречио да не срља бесвесно у очигледну пропаст оптужујући једни друге – чиме би свесрдно послужио непријатељу да дође до потребног циља – повео сам се идејом да, иако под најтежим околностима, организујем комитску чету и да герилским четовањем убедим народ да Србија није заувек пропала, да ће она још већа бити, да се за нашу праведну идеју данас највеће царевине боре…”

У даљем тексту Војиновић објашњава 25-дневну устаничку борбу да се одрже на ослобођеним територијама, а потом и слом устанка пред много надмоћнијом окупаторском силом. Затим објашњава општу ситуацију у југоисточној Србији и додаје: “Народ је почео губити сваку наду и, мада чује топовске пуцње са фронта, вели: Бар је краљ могао аеропланом послати нека писма да видимо шта се ради и шта ће бити од нас…”

На крају извештаја војвода Коста Војиновић упозорава и тражи: “Ако српска Врховна команда жели повести рачуна о српском народу који сада пати овамо и који још у њој и у нама гледа спасиоце, онда нека једино изволи испунити ова неопходна, потребна наша тражења:

1. Да одмах отпочну аеропланима у маси разбацивати по селима и свим местима агитационе плакате у корист Србије и четника;

2. Да се један од г.г. официра испошаље аеропланом на место које будем означио, да исти донесе извесну суму новца, да се помогну фамилије оних који се данас тамо и овамо боре, као и сељаци који су пострадали и фамилије чиновника. Да се од исте суме издрже чете које свакодневно расту, да се подигне углед и морал у народу и код четника;

3. Да се аеропланом испошаље један спреман хирург и лекови, као и остали завоји и материјал;

4. Да се путем канала кроз Албанију испошаље једна чета добровољаца из свих крајева са оружјем и муницијом ради уверења народа и вршења агитације;

5. Да нам се даду инструкције о даљем раду, као и знакови аероплана.

Само под овим условима моћи ће се спасти наш народ коначне пропасти и организовати у већем броју, као и одсудни удар задати непријатељу приликом одступања. У том би случају и Арнаути са којима водимо преговоре пришли к нама. А у противном ће се наш народ под Аустријом потпуно покатоличити и постаће највећи аустрифили – а народ под Бугарском постати бољи Бугари него они у Софији.”

У извештају се даље наводе места на којима би авион са делегацијом требало да слети.

Аутор: Новица Пешић

Сутра: Горела су читава српска села

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (1) Ратни планови за освајање Србије 

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (2) Окупатори су хапсили и стрељали

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (3) Позив на тотално истребљење Срба

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (4) Српско стратиште у Дубокој долини

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (5) Пљачке, злостављања, силовања…

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (6) Формирање првих четничких одреда

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (7) Долазак црногорских четника

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (8) Немоћ окупатора пред устаницима

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (9) Живот бржи од устаничких вођа

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (10) Народ је клицао – „Срећна слобода“

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (11) Ширење српске устаничке државе

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (12) Окупатор креће у гушење устанка

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (13) Ужасни и крвави злочини окупатора

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (14) Херојска смрт Ника Вукчевића

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (15) Четнички одреди настављају борбу

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (16) Делегација устаника креће у Солун

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (17) Горела су читава српска села

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (18) Отпор посустаје, почиње издаја

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (19) Стигла је слобода за напаћене Србе




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top