arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Večeras na RTRS i RTS premijera filma “Dara iz Jasenovca”

20. februar 2021.

Film “Dara iz Jasenovca” reditelja Predraga Antonijevića, snimljen uz podršku Filmskog centra Srbije, imaće ekskluzivnu televizijsku premijeru na Radio-televiziji Republike Srpske večeras u 20.05 časova, bez mogućnosti odloženog naknadnog gledanja na kablovskim operaterima, koji inače nude ovu mogućnost svojim korisnicima. Radio-televizija Republike Srpske otkupila je ekskluzivna prava za BiH za emitovanje filma i serije “Dara iz Jasenovca”. Film će u isto vrijeme imati TV premijeru i u Srbiji, na programu Radio-televizije Srbije. Podsjećamo, film “Dara iz Jasenovca” premijerno je prikazan 25. novembra u Gračanici. Sniman na osnovu autentičnih svjedočanstava preživjelih logoraša, film “Dara iz Jasenovca”, je prvi igrani film na temu hrvatskog ustaškog logora Jasenovac u Drugom svjetskom ratu. Ova

Vladislav B. Sotirović: JOSIP BROZ, JASENOVAC I SRBOCID

20. februar 2021.

U pojedinim medijima se ponovo pokrenulo pitanje značenja spomenika jasenovačkim žrtvama. Pored onog zvaničnog objašnjenja da se radi o „kamenom cvetu“ pojavilo se i tumačenje da je spomenik u formi „okrenute kuće“. Moj lični stav je trećepozicijski–radi se o zvaničnom simbolu ustaškog pokreta, tj. latiničnom slovu U koje je u stilu univerzalne pobede okrenuto ka sve četiri strane sveta. Za racionalnost ovakvog objašnjenja potrebno je samo znati odnos J. Broza (Tita) i KPJ/SKJ prema Jasenovcu i srbocidu u NDH da bi sve bilo jasnije.   Jedna od najsramnijih i najtamnijih mrlja (a bilo ih je premnogo) u istorijatu jugokomunista kao i životopisa samoproglašenog „maršala“ jeste pitanje odnosa KPJ/SKJ, partizana i njihovog

Tito je dvaput bio u Jasenovcu

20. februar 2021.

Jedna od zabluda koja se odnosi na Tita, a koju vaš čitalac Vladislav Sotirović nekritički i netačno ponavlja ( „Josip Broz, Jasenovac i srbocid”, „Politika”, „Među nama”, 13. 2. 2021), jeste  da se pokaže kako su Srbi tobože imali negativan tretman u Jugoslaviji. U tom kontekstu se pominje i Jasenovac, a često govori o tome da Josip Broz Tito nikada nije posetio Jasenovac. Time g. Sotirović i drugi  koji tu zabludu plasiraju žele da pokažu da je Tito zanemarivao srpske žrtve. A to ne samo da nije tačno, nego je i uvredljivo, osim što predstavlja i notornu istorijsku neistinu. Drug Tito je, naime, dvaput bio u Jasenovcu. NAPOMENA: Svi navodi

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Aleksandar Nećak: Da nam se zločini više nikada ne ponove

19. februar 2021.

Jednoga dana, broj ljudi koji su pogledali film „Dara iz Jasenovca“, biti će bitan pokazatelj. I tada se neće gledati ko nije imao želudac, a ko nije imao nešto drugo, već će biti svrstani u nezainteresovane. A biti nezainteresovan znači iskazivati pasivan odnos prema žrtvi i prema zločinu. Ma koliko iskreno saosećali sa žrtvama, a to javno, ponekad i hrabro ne pokazivali, ostaće samo vaša bol, a ne i deo zajedničke, velike ideje da nam se zločini više nikada ne ponove. Ja naravno ovde ne osuđujem nikoga, niti imam pravo na to. Ja samo želim da ukažem da pasivan odnos prema zločinima otvara prostor za nove pokolje. A u to

Hrvatski istoričar: Porfirije gradio mostove bez obzira na širinu i dubinu rijeke

19. februar 2021.

Hrvoje Klasić, hrvatski istoričar, rekao je da je svakodnevnim kontaktima i odličnom saradnjom s političarima, ljudima na poziciji moći, ali i “običnim” građanima patrijarh Porfirije učinio ogroman iskorak u popravljanju hrvatsko – srpskih odnosa. “Ali je uspio i u još nečemu. Svojim ležernim šetnjama po centru grada u mantiji, neobaveznim ćaskanjem sa slučajnim prolaznicima i bezrezervnom podrškom koju, kao npr. u slučaju nedavnih potresa, upućuje svim unesrećenim ljudima bez obzira na vjeru i naciju, uspio je normalizovati odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i bitno popraviti njezin imidž u hrvatskom društvu. A svi koji prate situaciju u Hrvatskoj u posljednjih trideset godina znaju da to nije bilo nimalo jednostavno”, rekao je

Đurđica Dragaš: Budi human kao Srbija!

19. februar 2021.

Nevidljivi neprijatelj! Tako, pomalo patetično, već gotovo godinu dana zovemo korona virus. Mnogi se, međutim, ponašaju sasvim obrnuto. Kao da je u pitanju sasvim vidljiv, opipljiv “strani i preteći” objekat, zatvaraju granice, angažuju policiju i vojsku… Sve pomalo liči na pravo ratno stanje, a granične rampe spustile su se i tamo gde niko nije očekivao. Šengen i san o Evropi u kojoj se putuje bez pasoša ozbiljno su uzdrmani. Kao i u svakoj nevolji, svako brine svoju brigu, pokušava da se zaštiti i ne misli o drugima. I Srbija je, tokom vanrednog stanja, zatvorila granice, ali tek kada su se u zemlju vratile hiljade naših ljudi iz čitave Evrope. Koliko

Hrvatski mediji: Novoizabrani srpski patrijarh čovek dijaloga i suživota

19. februar 2021.

Večernji list podseća da je Porfirije prilikom ustoličenja za mitropolita, parafrazirajući stihove Arsena Dedića, rekao da se on i Zagreb „vole javno“. Mediji u Hrvatskoj, gde je novoizabrani patrijarh srpski Porfirije bio na čelu Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, ističu da je on „čovek dijaloga i suživota“ i da je „na čelu SPC kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca“, ali da njegov izbor ima veći značaj od samo „verskog“ i „crkvenog“. „Dojučerašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, a sada patrijarh Porfirije (60), čovek je dijaloga i suživota. Potvrdilo se to u svih ovih njegovih zagrebačkih godina, otkako je 2014. imenovan mitropolitom Zagrebačko-ljubljanske mitropolije“, ističe Večernji list. Naglašavajući kako se „hrvatska javnost mogla

Ćeranić: „Dara iz Jasenovca“ razbija stereotip da Srbi u ratu mogu biti samo zločinci

19. februar 2021.

Film “Dara iz Jasenovca” razbija stereotip da Srbi u ratu mogu biti samo zločinci, dok je za druge rezervisana uloga žrtava i heroja, šiše Predrag Ćeranić, dekan banjalučkog Fakulteta za bezbjednost u autorskom tekstu za portal Sve o Srpskoj. Tekst prenosimo u cijelosti: Odluka nadležnih da se film “Dara iz Jasenovca” prikaže istovremeno na javnim servisima Srbije i Republike Srpske predstavlja presedan, ali je sigurno da se radi o ispravnoj i odluci u opštem interesu. Naime, premijerno prikazivanje, za Srbiju najavljeno u aprilu mjesecu, izgledalo je daleko i maglovito. Što se filma tiče, zbog njega već sijevaju varnice, razmjena “vatre” je u toku. A sve se dešava u dalekoj Americi, gdje

Dodik: Treba snimati još filmova o monstruoznim zločinima u Jasenovcu (VIDEO)

18. februar 2021.

Srpski član i predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je da je film “Dara iz Jasenovca” na autentičan način prikazao događaje, te naglasio da treba snimati još filmova o Jasenovcu, jer zločin, monstruoznost, načini i masovnost ubijanja Srba apsolutno ne mogu da budu obuhvaćeni samo u jednom filmskom prikazu. Dodik je izjavio da je Jasenovac najtragičnije mjesto u istoriji srpskog naroda, koje je skrajnuto, skrivano, zahvaljujući ne samo srpskim protivnicima, nego, nažalost, i nekim Srbima. On je naglasio da istina o Jasenovcu nije ispričana, ona je ostala spekulativna, jer oni koji su činili zločine nad Srbima u Jasenovcu to minimiziraju i prikazuju da nije tako monstruozno kao što jeste. Dodik

Nataša Drakulić: Postoji bol i neprebol, a Jasenovac je neprebol (VIDEO)

17. februar 2021.

Svetska televizijska premijera filma “Dara iz Jasenovca” je u subotu u 20 časova na Prvom programu RTSa. Film je nastao na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša. Za scenario ovog filma, Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena, na Dan državnosti Srbije, dobila je Nataša Drakulić. Gošća Jutarnjeg programa, scenaristkinja Nataša Drakulić ističe da joj Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena koji je dobila na Dan državnosti znači više od svega što je do sada postigla u životu. „U avgustu 1995. godine nakon Oluje koju sam preživela sa 16 godina, ova zemlja je meni dala državljanstvo, dala mi šansu da se nakon svog tog užasnog rata koji je vođen od 91. do 95. i

Moje Jadovno – otvaranje izložbe u Ambasadi Srbije, u Londonu 27.01.2014. | Moje Jadovno – otvaranje izložbe u Ambasadi Srbije, u Londonu 27.01.2014.

BRITANSKI ISTORIČAR NAHVALIO “DARU IZ JASENOVCA”: “Glavni cilj ustaša je bio istrebljenje Srba, film bio na udaru neopravdanih kritika”

16. februar 2021.

Film “Dara iz Jasenovca”, u čijem je fokusu priča o srpskoj devojčici koja se suočava sa užasima ustaškog koncentracionog logora, od početka je bio optuživan da je “nacionalistički” film koji promoviše ideju “Velike Srbije”. Eminentni britanski istoričar Rori Jomans, stručnjak za period ustaške NDH, ne slaže se sa takvim jednostranim viđenjem ovog filma, ističući da je “Dara iz Jasenovca” ozbiljan prikaz fašističkog ugnjetavanja. – I pre nego što je publika imala prilike da pogleda film Predraga Antonijevića, koji se bavi stravičnim zločinima ustaša u kompleksu logora smrti Jasenovac, naišao je na salve neopravdanih kritika američkih i britanskih filmskih poznavalaca – piše Jomans za “Balkan insajt”. On navodi da su recenzenti film blanko

Đurđica Dragaš: Vreme u kojem živimo

16. februar 2021.

Znam da je uzaludan pokušaj da menjam svet, ali raduje me što je uzaludan i njegov pokušaj da promeni mene! Nadam se samo da nas još uvek ima dovoljno da makar pokušamo da držimo balans. Hladno, sumorno subotnje jutro! Idem na posao! Poluprazan tramvaj spušta se polako ulicom Vojvode Stepe. Lica ispod maski zabrinuta, svako je u svojim mislima, brigama, strahovima…Tišina koja mi, priznajem, baš i prija u ovom trenutku. Negde u blizini Autokomande “budi” me neobuzdani smeh koji dopire iz zadnjeg dela tramvaja. Računam, tinejdžeri… njima je uvek nešto smešno. Čekam da ih “prođe” i da se smire. To se, međutim, ne dešava. Smeh postaje sve čudniji, izveštačen, gotovo

Vladimir Pištalo: Srpske knjige na latinici u Americi su „hrvatske“

16. februar 2021.

Kongresna biblioteka u Americi srpske knjige štampane na latinici kategorizuje kao hrvatske, a dovoljno je pogledati da li je knjiga štampana u Srbiji, proveriti kako se pisac zove…  Trebalo bi raspraviti sa Kongresnom bibliotekom u Americi to što se sve srpske knjige koje se štampaju latinicom – a to je veliki broj – tamo kategorizuju kao hrvatska literatura, kaže za Sputnjik nagrađivani srpski pisac Vladimir Pištalo, odnedavno i v.d. upravnika Narodne biblioteke Srbije. On otkriva za Sputnjik da je imenovanje na mesto prvog čoveka NBS samo ubrzalo njegov planirani povratak u Srbiju i pojačalo želju za – popravljanjem stvari. Jedna od stvari koje bi trebalo popraviti je upravo i dogovor

Miloš Ković: Zaveti Srbe učinili borbenijim u suočavanju sa iskušenjima

16. februar 2021.

Neobično trajno Kosovsko predanje vekovima je ponavljalo da je bolja smrt u junaštvu i slavi, nego život u sramoti i ropstvu. Ratovi su usud srpske istorije. Srbi su, ponajviše zbog geografskih datosti, ratovali više i duže od mnogih nacija. Ratovi su donosili rasulo i posrnuća, ali su se, u njima, uobličavali srpski kultovi i predanja, sa središtem u Kosovskom zavetu. Ti kultovi, predanja i zaveti učinili su Srbe samosvesnijim i borbenijim u suočavanju sa iskušenjima. Srbi se, međutim, ne razlikuju od ostalih nacija po tome što su sećanje na ratna junaštva i stradanja ugradili u temelje svog nacionalnog identiteta. Od britanskih do pacifičkih ostrva i od ruskih tajgi do kanadskih

Zlatomir Lazić: Lobiranje za visoku funkciju važnije od istine o Jasenovcu

16. februar 2021.

Ne treba da nas čudi kada “LA times” i još po neki američki mediji informišu kako je Jasenovac bio židovski logor u kome nije bilo Srba?! U vreme predsednikovanja Vuka Jeremića Generalnom skupštinom UN, poslao sam njemu i našim diplomatskim predstavnicima u Njujorku, molbu da otkupe po simboličnoj ceni knjigu Antuna Miletića sa imenima preko 80.000 ubijenih u sistemu koncentracionih logora Jasenovac i kompletnom dodatnom struktturom za preko 65.000 NN lica, sa preporukom da je podele stranim diplomatama i tamošnjim medijima. To isto sam učinio i nešto ranije, u leto 2011. kada je dotični bio ministar spoljnih poslova Srbije. Pretpostavljam da Vam je jasno da ni glaska nisam dobio ni

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA