arrow up

Годишњица егзодуса Срба Западне Славоније

ДИЦ “Веритас” подсећа да се навршава три деценије од првог великог егзодуса Срба из западне Славоније који је кулминирао оснивањем више логора од којих је најстравичнији био “Рибарска колиба” у којој је страдало најмање 18 цивила. – Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Кип (Дарувар) и Клиса (Пакрац) похапсили су 24 српска цивила које су затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба” у Марином селу. Тамо су заробљени пролазили и психичку и физичку тортуру, дављени у воду, прикључивани на индукторску струју, одсецане су им уши, сечени прсти и убацивала со у отворене ране, ударани металним шипкама… Само су шесторица преживели то мучења, а за

XИ САБОР БИЛОГОРАЦА 4. ДЕЦЕМБРА 2021. У ПАНЧЕВУ

Дођите 4. децембра у Панчево да се дружимо! Кад ако не сад? Још увијек актуелно замешатељство са короном одложило је 2020. године одржавање 11. Сабора Билогораца, ситуација се није промијенила ни ове године, али смо у контакту са бројним сународницима одлучили да уз поштивање свих прописаних мјера скуп одржимо почетком децембра, у посљедњи час ове године и да више не прекидамо традицију и сусрет на којем су се окупљали Билогорци, али и житељи околних насеља поријеклом из Западне Славоније, те бројни пријатељи. Завичајно удружење „Билогора“ организује 11. Сабор у суботу, 4. децембра у Панчеву, Баваништански пут ББ, са почетком у 18,00 сати. Романтиц Евент центар у којем ће се скуп

Саша Недељковић: РЕЧ О СЕРИЈИ И ИЗЛОЖБИ О ЈОВАНКИ БРОЗ НА РТС : ТРАГЕДИЈА И ФАРСА

Оно што није приказано на изложби а требало је јесу катастрофални резултати владавине њеног супруга Тита који се још осећају. Ширење илузија о Братству и Јединству између завађених народа. Пише: Саша Недељковић Хегел је приметио Историја има тенденцију да се понавља : први пута као трагедија,  други пута као фарса. РТС је приказала серију “Јованка Броз и тајне службе”. Такође у Галерији РТС у Таковској 10 је одржана изложба “Јованка Броз у боји”. Изложба је рекламирана на телевизији уз музику италијанске партизанске песме “Белла циао”. На изложби су представљене хаљине за свечаности Јованке Броз. Истакнуто је између осталог да је шила хаљине код кројачице Кларе Ротшилд из Будимпеште.  Оно што

17.04.2011. Милан Басташић: Након 20 година прогонства, поново у Јасеновцу - 17.04.2011. Милан Басташић: Након 20 година прогонства, поново у Јасеновцу

ОБАЛА ЖРТАВА: Тек сада постајемо свесни небриге према јасеновачким страдалницима

Да ли је за Србе, ма где да су, дозвољено незнање о Јасеновцу и жртвама те монструозне фабрике смрти? Пише: Драгана Матовић Прошле су деценије, Сава и даље тече и памти. Невине жртве из Јасеновца плутале су овом реком и нашле вечни мир на њеним обалама. Допустили смо да их прекрива завеса заборава пуних 80 година. Тек сада постајемо свесни наше небриге према јасеновачким страдалницима. Фрапантно је да жртвама злогласног логора до сада није намењен макар сокак у Београду, а на улице су понекад постављане табле са именима људи који то не заслужују. Дешавало се, што је недопустиво, да улица буде названа и по усташком прваку, додуше из незнања. Да

Весна Пешић бесрамно вређа све страдале Србе: Шта хоће тај Вучић, да стално парира Сребреници са Јасеновцем

„Није нам ни 90-их година било лако са српским национализмом. Сада предлажу да се лева обала Саве у Београду назове по жртвама Јасеновца. То је сада већ константни покушај да жртвама Сребренице парирају жртве Јасеновца, како би се „поништила“ Сребреницу“, рекла је Пешић. Бивша политичарка досовског режима и симпатизерка Маринике Тепић у интервјуу за портал „Слободна Босна“ насрнула је на све страдале Србе. „Увлачио се, с опроштењем, у ду*е западним земљама да би био добро примљен. САД су у међувемену биле заузете неким другим пословима, а нарочиту подршку Вучић је добио од Ангеле Меркел која је уништила и ЕУ и све нас. Интересантно је да о свему овоме ћути опозиција

Солун: Признање „Мајка Србија“ чувару Зејтинлика Ђорђу Михаиловићу

Министар спољних послова је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања. Министар спољних послова Србије Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон уручили су јуче у Солуну признање „Мајка Србија“ чувару војничког гробља на Зејтинлику Ђорђу Михаиловићу. Селаковић је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања и мјеста које свједочи шта се српском народу дешавало и кроз шта је прошао да би данас био слободан, живио у Србији и чувао своју сувереност. Он је навео да је признање Михаиловићу уручено на дан када је потписано примирје у Првом свјетском рату, што је

Рајко Петровић: Република Српска је најважније питање за Србију, дакле за њену политичку и интелектуалну елиту, у овом тренутку

Морам признати да нисам задовољан односом интелектуалне елите у Србији према питању Републике Српске и зато користим прилику да се огласим по том питању. Република Српска је данас озбиљно угрожена, како спољним притисцима, тако и дубоком унутрашњом неслогом политичке елите. Пише: Рајко Петровић Нико не спори значај борбе за Косово и Метохију или за српско питање у Црној Гори, али Република Српска је најважније питање за Србију, дакле за њену политичку и интелектуалну елиту, у овом тренутку. Посебно су ми несхватљиви Срби пореклом из Републике Српске који су данас угледни аналитичари у Србији, а који стално говоре о Косову и Метохији (што апсолутно подржавам), али ретко шта говоре о Српској

Премијерно приказивање филма „Седам хиљада душа”

У Свечаној сали Дома Војске Србије, у четвртак 11. новембра 2021. године у 19 часова, премијерно ће бити приказан филм „Седам хиљада душа” редитеља Сањина Мирића. „Седам хиљада душа” је документарно-играни филм о страдању српских и руских војника и цивила интернираних у аустроугарске логоре Јиндриховице и Броумов, на територији данашње Чешке Републике. Ови логори су имали око 500 објеката, у којима је било 60.000 ратних заробљеника. Изузетно тешки услови рада, без јела, обуће и одеће, зима и заразне болести, утицали су да не преживи огроман број Срба. У Јиндриховицама се налази маузолеј у којем су остаци 7.100 српских и 189 руских жртава. То је друга највећа српска гробница на свету.

Почела обнова спомен-костурнице у Глини (ФОТО)

У Глини, у Хрватској, данас је почела обнова спомен-костурнице гдје се налазе посмртни остаци више хиљада Срба које су звјерски убиле усташе 1941. године, саопштено је из бањалучког Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији. Предсједник Одбора Милорад Арлов рекао је да је обнова почела захваљујући донацији од 13.000 евра Владе Републике Српске и премијера Српске Радована Вишковића, а на молбу одбора и Вијећа српске националне мањине из Глине. – Ријеч је о обнови и санирању оштећења на спомен-костурници на Православном гробљу у Глини. Као потомак жртава овог монструозног злочина захвалан сам Вишковићу за донацију и препознавање значаја овог споменика који треба да остане трајно сјећање на велике српске

МОЛИТВА ЗА САБОРЦЕ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

Традиционално, на Митровске задушнице, у суботу је у цркви Светог Саве на Врачару служен помен за погинуле борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске. Служење помена организује Удружење Невесињаца у Београду, а поводом обиљежавања Митровданских битака које је водила Невесињска бригада 1992. и 1994. године. Помен су служили свештеници Радивоје Панић и Лазар Манигода. Поред чланова Удружења Невесињаца у Београду, служби је присуствовао ратни предсједник Владе Републике Српске Душан Козић, народни посланици у Народној скупштини Републике Србије Милимир Вујадиновић и Славенко Унковић, предсједници завичајних херцеговачких удружења у Београду: Требињаца, Жарко Ратковић; Гачана, Слободан Бобан Драшковић; Калиновчана, Спасоје Ђого, те официри и борци Невесињске бригаде и Херцеговачког корпуса. Свештеник

РТРС – 20. октобар 2011. – Репортажа о страдању Срба 1941. у јами Равни Долац, Ливањско поље

У селу Рујани, између Ливна и Грахова, 20. октобра 2011 је, поводом Покрова пресвете Богородице, служена литургија и парастос српским мученицима који су страдали у јами Равни Долац у вријеме Другог свјетског рата. У стравичну јаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Рујана бачено је 218 живих Срба, претежно жена и дјеце, од којих се четрнаесторо успјело спасити. Бачени су на Огњену Марију 30. јула 1941. године, а спасени на Усјековање главе Јована Крститеља, 11. септембра. Још су живе три жене које су биле бачене у ту јаму, а једна од њих, Боја Радета, рођена Лалић, која живи у селу Губер код Ливна, присуствовала је данас литургији и парастосу. Још је жива и Милица Маљковић,

ПОГЛЕДАЈТЕ НОВИ ТРЕЈЛЕР О СТРАДАЊУ СРБА У НОРВЕШКОЈ (Карашјок)

Норвешка екипа коју предводи режисер Кјетил Палмqуист, продуцент Бранко Димески и историчар Кнут Фловик Тхоресен ускоро у Србији, где ће наставити снимање у Нишу и Београду. За сајт Српска историја режисер Кјетил Палмqуист преноси: Протеклих дана провели смо у Лапонији – Карашјоку,  где смо наставили  снимање филма Логор Смрти у Карашјоку. Користили смо најсавременију технику како бисмо гледаоцима представили страдање Српских логораша у Карашјоку. Екстремни услови и температура од – 19 у октобру која у каснијим периоду  достигне  читавих – 50 степени била је један од непријатеља Српским логорашима. Такође у промо видео можете видети логор  у коме су Српски логораши били смештени. Велики број њих око 70 % је

Породична сага о Србима католицима и Србима православцима

„Исповијест доктора Рунда“, роман који разбија предрасуде о нашим прецима, говори о њиховом јунаштву и вековном страдању, печалби у далекој Америци или Бечу, њиховом радном елану, гламуру и образовању. „Исповијест доктора Рунда“ нови је роман доктора медицинских наука Драгана Ковача, који ради у Служби хитне медицинске помоћи у Требињу. Пише Марина Булатовић Ковач је написао роман о свом колеги, доктору Петру Рунду који је живео и радио одређени период у Требињу, све до 1942. када је под тајанственим околностима обешен у усташком затвору. Истиче да му је приликом писања романа много помогао син доктора Петра Рунда, др Михаило Рундо (87), анестезиолог у пензији који живи на релацији Франкфурт – Рисан

ВУЧИЋ ПРЕДЛАЖЕ СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА: Део Савског шеталишта назвати по јасеновачким мученицима

Председник Србије Александар Вучић упутио је иницијативу Скупштини Града Београда, да се део савског шеталишта, од Бранковог до моста Газела, с новобеоградске стране, назове обалом јасеновачких жртава. Ако Комисија усвоји овај предлог, то ће значити да ће се у српској престоници први пут на овај начин одати пошта мученицима који су зверски убијани у злогласном усташком логору, а који у главном граду немају ниједно обележје нити улицу. У наставку текста погледајте шта је председник навео у свом образложењу. Иницијативу председника Републике Србије преносимо у целини: ИНИЦИЈАТИВА ЗА ИМЕНОВАЊЕ ОБАЛЕ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА У БЕОГРАДУ Поштовани, Потреба да памтимо и од историјског и људског заборава штитимо успомену на наше страдалнике из система

цирина-куца.јпг

Запис о топониму Ћирина кућа

На великим географским картама, чак и на оним војним што их зову специјалке, топоним Ћирина кућа у атару села Пребиловци узалуд ћете тражити. Нема га ни у историјским књигама. То је један од десетак топонима на подручју Пребиловаца који су име посудили или од имена или од презимена људи овог старог насеља.  Сухића или Екмечића градина, топоними којих има на картама, свједоче поред осталог о старости насеља на подручју данашњег села Пребиловци. Топоним Ћирина кућа постоји у памћењу људи. И ваљало би слово о овом топониму пренијети из памћења људи у књиге које имају амбицију да младе нараштаје, што расту на том парчету земље који зову „вериге свијета“, поуче шта се збива са човјеком и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности,

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац.

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује:

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.