arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Srpska_familija_1941.jpg

На Кордуну гроб до гроба тражи мајка сина свога

Свjедочанства о злочинима у Петровоj гори и њеним околним селима од децембра 1941. до краjа маjа 1942. године  Пише: Ђуро Затезало На подручjу кордунашке опћине Воjнић живjело jе, према попису становништва од 31. децембра 1931. године, 31.249 становника. Од тога 27.608 Срба, 3.613 Хрвата и 28 припадника других народности. Од укупно 27.608 Срба за вриjеме Независне Државе Хрватске угасио се живот њих 7.626, односно 27,62% те популациjе. Међу убиjенима су 1.634 дjетета у старости до 15 година живота и палих у борби против фашизма а за слободну своjу хрватску домовину 1.508 бораца. Да би што више осоколио своjу зликовачку воjску у плану потпуног истребљења српског народа с подручjа Независне Државе Хрватске,

Пaртизански преговори са усташама у Ливну

ВРХОВНИ ШТАБ Народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије 17.01.1943. године ШТАБУ IV ОПЕРАТИВНЕ ЗОНЕ По питању усташких изасланика који су дошли у Ливно ради преговора треба поступити овако: 1) Ако су ови изасланици дошли у Ливно а да нису били примећени од наших јединица на положајима, односно нису се њима јавили, онда те изасланике треба до даљњега задржати. 2) Они не смеју долазити у додир са становништвом на слободној територији, али према њима треба поступати као према парламентарима, ако нису шпијуни. На њихове предлоге треба одговарати следеће: По првој тачки, да се дође до компромиса између партизана и усташа, односно преда оружје, не може бити никаквог разговора. По другој тачки,

Усташе одводе Србе на Банији 1942.

Годишњица: Убиства Срба и паљевине у усташкој офанзиви на Банију

Усташко-домобранске снаге Независне Државе Хрватске /НДХ/ извеле су од 22. до 30. јануара 1942. године офанзиву на слободну територију између Костајнице и Петриње на Банији, подсјећају из Удружења „Јадовно“. Овим снагама командовао је пуковник Иван Мрак. Убиства, хапшења, пљачке и паљевине вршене су у селима Свињица, Старо Село, Јабуковац, Млиноге, Јошавица и Комоговина. На основу расположивих података није могуће установити тачан број убијених становника ових села. Већина становника успјела је побјећи на Шамарицу уочи и за вријеме напада. Према подацима служби НДХ, у овом периоду усташе и домобрани су опљачкали и попалили Комоговину, Зрилић, Горњу Пастушу, Доњу Пастушу и Раковац побивши, према властитом признању, 70 до 100 жена, дјеце и

Пензија и за борце против НАТО-а 1999. године

После много деценија склопљен је политички консензус, па закон обухвата све учеснике ратова попут партизана и четника, али и припадника војске Краљевине Југославије од 6. до 17. априла 1941. године. Нови Закон о правима бораца, који би требало да током ове године буде усвојен и да ступи на снагу 1. јануара 2020. године, донеће пензије и разне погодности за све борце који су у прошлом веку учествовали у ратовима – закључно са НАТО агресијом 1999. године, пише „Србин инфо“. За разлику од Србије борци бивше Војске СРЈ из Црне Горе, који су се борили против НАТО-а прије двије деценије немају никаква примања, а њихово учешће у том рату им је

Видео: „Споменик“ – филм Мике Антића о Новосадској рацији

Писац и новинар Мирослав Мика Антић пре 50 година снимио је документарни филм о Новосадској рацији под називом „Споменик“. Овај документарац се и после пет деценија сматра можда једним од најбољих документованих сведочења о злогласној рацији, али и о томе како су преживели у годинама после живели са сећањима на овај трагичан догађај. Иначе, у време снимања овог документарца није било државних и црквених комеморација и помена, а Новосађани су тада самоиницијативно одлазили на обалу реке и палили свеће. Није било ни споменика на Кеју жртава рације. Тај споменик ће тек 1971. године бити постављен, док су плоче са именима преко 1.200 убијених постављене почетком 1992. године. Извор: 021.рс Везане вијести:

Китаровићева и Бозанић на промоцији књиге о Степинцу

У присуству хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић, објављена је књига посвећена хрватском кардиналу Алојзију Степинцу. Ријеч је о књизи мостарско-дувањског бискупа Ратка Перића „Нада која не постиђује“, поводом 120. годишњице рођења и 20 година од беатификације Степинца. У Надбискупском пасторалном институту у Загребу су говорили загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, предсједник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, историчар Јуре Кришто и аутор. Хина наводи се да су поред предсједнице Хрватске међу присутнима „у препуној дворани Надбискупског пасторалног института били и кардинал (врхбосански) Винко Пуљић, бројни бискупи и други угледници“. Кардинал Бозанић је рекао да „блажени Алојзије Степинац привлачи све више људи у свијету“. – Он је међу нама као

kupres3.jpg

Сведочење о усташком дивљаштву: На Купресу косили Србе по ливадама

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице Спремо, чијих је 126 чланова убијено. Спаљено 82 људи у једном дану. Купрес – Као врео талас ветра пред кугом, тако су се и тешке мучне гласине о страдању купрешких Срба и наше породице Спремо, шириле читавом Купрешком висоравни. Али народ ниjе веровао у погром. Ко да одустане од своjе куће. Земље. Ливаде некошене. Коња. Стада. А реч „кама“ шапатом се преносила међу забринутим породицама. Жикица Жика Ђорђевић, потомак Спрема, бележи сведочење преживелих предака и говори за „Новости“: „Зло jе 1941. стигло као поплава, тако нагло да људи нису успели да се склоне. Да побегну од пошасти, од

Велимир Гајић: Зашто заборављамо своју крваву и велику прошлост

Да се запитамо шта су Београд и Србија учинили да се сећамо, на пример, Јасеновца Један по стручности и у животном искуству од најбољих познавалаца карактерологије и етнопсихологије српског народа био је швајцарски Немац Родолф Арчибалд Рајс. Он нам је оставио тестамент сликовитог наслова: „Чујте Срби! Чувајте се себе!“ У том рукопису, на једном месту, пише о потреби сећања на велике ратнике који су у ратовима од 1912. до 1918. године крварили за Београд и Србију. Потом тужно примећује да у Београду тим великим људима и њиховим жртвама нема ни помена нити споменика: „Постали сте страшно незахвални. Тако ваш главни град, Београд, некада град мученик, ни данас, десет година после

Увести годину, умјесто једног дана сјећања на геноцид!

У Хрватској би требало укинути Дан сјећања на холокауст и увести Годину сјећања, јер је евидентно да само један дан годишње није довољан, сматра историчар Хрвоје Класић. Као што су фашисти промијенили историју малог пољског мјесташца Освјећим и назавали га Аушвиц, направивши најстрашнији конц-логор, тако су усташе начиниле неправду Јасеновцу на Сави отворивши конц-логор за убијање Срба, Јевреја и Рома. Без обзира на све остале догађаје у прошлости и будућности, прва асоцијација на Јасеновац заувијек ће остати највећи концентрациони логор на подручју Независне Државе Хрватске, наводи хрватски историчар. Он подсјећа да је убијање вршено на основу бројних законских одредаба усташке државе, попут оних „О расној припадности“ или „О заштити аријске

Александар Вељић: Грађанско сећање на 77. годишњицу јануарске „РАЦИЈЕ“ 1942

Позив свим грађанима Србије да се придруже ГРАЂАНСКОМ СЕЋАЊУ НА 77. ГОДИШЊИЦУ ЈАНУАРСКЕ „РАЦИЈЕ“ 1942 Среда, 23. јануар 2019. У 16.00 часова кренућемо од Соколског дома на Штранд под геслом „Уједињени у сећању с обе стране Дунава!“ Гесло је и подсетник на 100-годишњицу уједињења наше нације, које је у Новом Саду у дело спровео доктор Игњат Павлас, председник Велике Народне скупштине, Жртва Рације! На Штранду (око 16.30 часова), на реци ћемо чути имена идентификованих мајки до 50 година старости, које су убијене у тој нечовечној „Рацији“ у Новом Саду 1942. Аутор: Горан Бујић Извор: СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ  

Стефан Радојковић: Како предавати о Холокаусту?

Историчар Стефан Радојковић, упамћен као омиљен и поштован професор и колега нашег колектива, а сада стручни сарадник Музеја жртава геноцида и секретар Одбора за Јасеновац, одржао је предавање под називом: „Како предавати о Холокаусту: Писма Хилде Дајч Александра Зографа“ Ко је била Хилда Дајч?Ова храбра, зрела и одговорна девојка, пореклом Ашкенази Јеврејка којој је било забрањено да настави студије на Архитектонском факултету, добровољно одлази у Јеврејски логор Земун (на простору данашњег Старог сајмишта), где помаже као медицинска сестра. Хилдина писма су сведочанство о дешавањима на простору ограђеном жицом, где се човеку одузима достојанство, а трачак наде нестаје у гасном камиону познатом под именом „душегупка“.Александар Зограф кроз стрип представља белешке о

“Фра Сотона” – Један од најбруталнијих злочинаца НДХ

Прошло је неколико деценија откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, такође јавности познат и под срамним надимком који у свему описује његову нељудскост и зверства која је у име НДХ починио – „фра Сотона“, један од, по бруталности и садизму, најозлоглашенијих усташких злочинаца из Другог свјетског рата. Рођен у Јајцу 1915., а 1938. се замонашио и ушао у фрањевачки ред у самостану на Петрићевцу у Бањој Луци, добивши тада монашко име Томислав. Одавно више није познато како се тај човек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима постојања НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да

Латиновић: Сваки доказ буди наду у хрватско суочавање са мрачном прошлошћу

Масовни злочини над Србима у систему усташких логора Јасеновац су одавно позната чињеница у цивилизованом свијету који не негира геноцид, али је стање савременог хрватског друштва такво да је и откривање само једног у низу доказа потребно да би стање макар мало било доведено у реални однос према сопственој прошлости, оцијенио је проректор за научно-истраживачки рад и развој Универзитета у Бањалуци Горан Латиновић. Он је истакао за Срну да стога проналажење ваздушних снимака Јасеновца не треба предимензионирати, али да то буди бар мало наде да је нека катарза хрватског друштва могућа. „То није никакав `кључни` доказ да се у Спомен-подручју Доња Градина код Козарске Дубице налазе масовне гробнице Срба пострадалих

Усташка застава на Дневнику ХРТ-а!

У дијелу главног дневника ХРТ-а посвећеног спортским вијестима, приказана је синоћ усташка застава коју су носили хрватски навијачи на рукометној утакмици Хрватске и Њемачке. Како преноси загребачки Индеx, ради се о застави са грбом који има прво бијело поље, али и велико слово У у горњем лијевом углу. Док је новинар говорио о утакмици и навијачима, у гро плану појавила се застава на којој се јасно види фашистички симбол, а на застави је писало Рама, па се претпоставља да је ријеч о навијачима из тог мјеста у БиХ. Извор: РТРС

Сећање на српског камиказу

По пилоту Милораду Танасићу који се у Априлском рату својим застарелим авионом обрушио на немачки „месершмит” названа је ових дана једна улица у његовом родном Мајуру крај Шапца. Две ескадриле, 111. и 112. Петог ловачког пука ЈКРВ, са укупно 15 авиона „хокер фјури”, примиле су први удар застрашујуће немачке ратне машинерије на Југославију. Стационирани на аеродрому Режановачка коса код Куманова, на „мртвој стражи” ваздушног простора Ниша и Скопља, тог 6. априла 1941. године у зору, југословенски пилоти на застарелим двокрилцима неустрашиво су се супротставили бројнијим и модернијим авионима „Луфтвафе”, који су надирали из правца Бугарске. Немци су оборили једанаест „хокер фјурија”, претходно и извиђачки пар ловаца који су их први

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Даница

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.