Srbi, bez obzira na njihovo poreklo, prilično su organizovani u Nemačkoj, što se može videti po raznim savezima, udruženjima i klubovima. Međutim, tu je akcenat uglavnom stavljen na folklor i sport, a vrlo malo udruženja se bave kulturom, jezikom i istorijom, što je isto ne manje važan aspekt našeg identiteta. To se vidi i po stanju u kome se nalazi srpski jezik u Nemačkoj. Primera radi, postoje na desetine hrvatskih udžbenika i rečnika, a za srpski jezik jedva da možete nešto naći u nemačkim bibliotekama ili knjižarama. Imate mali Langenšajtov rečnik srpskog. To naravno nije dovoljno! Osim toga, Srbi u Nemačkoj bi trebalo i da se više i vidljivije uključe

Na frontu radikalnih islamista raste broj nastradalih ratnika sa pasošem Bosne i Hercegovine. Brojka ubijenih državljana BiH je 54, a inače je duplo veća Pogibijom Inesa Midžića i Nasera Arnauta u Siriji, brojka ubijenih državljana BiH na sirijskim ratištim od kada je front otvoren na strani radikalnih islamista narasla je na 54, zvanični su podaci Ministarstva bezbednosti. Ipak, sa ovim podacima se ne slažu eksperti, koji tvrde da je brojka poginulih državljana BiH u Siriji više od 80. Dalje u Siriji je ostalo zvanično još preko 100 državljana BiH da ratuje i očekuje se da u nekom narednom periodu oni pokušaju da se vrate u BiH. Dragan Mektić, ministar bezbednosti

Jedno ozbiljno pitanje za kolege iz nemačke štampe – da li vi, uvaženi, mislite da je Srbija i 1941. godine išla glavom kroz zid kad su Srbi ustali protiv Hitlera? Ili su časni srpski rodoljubi i patriote trebali da se pripoje nemačkim pancer i pešadijskim divizijama i da zajedno, sa Hrvatima i vama Nemcima udare na Staljingrad i Lenjingrad i izginu pod Moskvom? Da li je, uvaženi kolege iz nemačke štampe, Srbija i 1914. išla glavom kroz zid, ili je trebalo da prihvati i zadnju tačku austrijskog ultimatuma, ponizi sebe i svoju istoriju, svoj narod, i onda, na kraju, opet bude pregažena od nemačkih i austrijskih trupa? Ne samo da

Zvanična Podgorica je po svemu sudeći pristala da dobar dio kulturne baštine Boke i Bokelja bude zvanično registrovan isključivo kao kulturna baština Hrvata i Republike Hrvatske. To je ishod pregovora ministarstava kulture Crne Gore i Hrvatske povodom kandidovanja Bokeljske mornarice za nematerijalnu baštinu Uneska. Hrvatsko Ministarstvo kulture uputilo je Unesku kandidaturu za zaštitu proslave Svetog Tripuna i Kola Sv. Tripuna — tradicije bokeljskih Hrvata, saopšteno je iz Ministarstva vanjskih i evropskih poslova Republike Hrvatske. „Tripundanske svečanosti upisne su u registar kulturne baštine Republike Hrvatske i dio su hrvatske nematerijalne baštine“, stoji u saopštenju. Kako se dalje navodi, „kult Sv. Tripuna i svečanosti njemu u čast, neraskidivo su vezane uz Bokeljsku mornaricu, za čije stvaranje i očuvanje su najzaslužniji pripadnici hrvatskog naroda“. Nakon