Срби, без обзира на њихово порекло, прилично су организовани у Немачкој, што се може видети по разним савезима, удружењима и клубовима. Међутим, ту је акценат углавном стављен на фолклор и спорт, а врло мало удружења се баве културом, језиком и историјом, што је исто не мање важан аспект нашег идентитета. То се види и по стању у коме се налази српски језик у Немачкој. Примера ради, постоје на десетине хрватских уџбеника и речника, а за српски језик једва да можете нешто наћи у немачким библиотекама или књижарама. Имате мали Лангеншајтов речник српског. То наравно није довољно! Осим тога, Срби у Немачкој би требало и да се више и видљивије укључе

На фронту радикалних исламиста расте број настрадалих ратника са пасошем Босне и Херцеговине. Бројка убијених држављана БиХ је 54, а иначе је дупло већа Погибијом Инеса Миџића и Насера Арнаута у Сирији, бројка убијених држављана БиХ на сиријским ратиштим од када је фронт отворен на страни радикалних исламиста нарасла је на 54, званични су подаци Министарства безбедности. Ипак, са овим подацима се не слажу експерти, који тврде да је бројка погинулих држављана БиХ у Сирији више од 80. Даље у Сирији је остало званично још преко 100 држављана БиХ да ратује и очекује се да у неком наредном периоду они покушају да се врате у БиХ. Драган Мектић, министар безбедности

Једно озбиљно питање за колеге из немачке штампе – да ли ви, уважени, мислите да је Србија и 1941. године ишла главом кроз зид кад су Срби устали против Хитлера? Или су часни српски родољуби и патриоте требали да се припоје немачким панцер и пешадијским дивизијама и да заједно, са Хрватима и вама Немцима ударе на Стаљинград и Лењинград и изгину под Москвом? Да ли је, уважени колеге из немачке штампе, Србија и 1914. ишла главом кроз зид, или је требало да прихвати и задњу тачку аустријског ултиматума, понизи себе и своју историју, свој народ, и онда, на крају, опет буде прегажена од немачких и аустријских трупа? Не само да

Званична Подгорица је по свему судећи пристала да добар дио културне баштине Боке и Бокеља буде званично регистрован искључиво као културна баштина Хрвата и Републике Хрватске. То је исход преговора министарстава културе Црне Горе и Хрватске поводом кандидовања Бокељске морнарице за нематеријалну баштину Унеска. Хрватско Министарство културе упутило је Унеску кандидатуру за заштиту прославе Светог Трипуна и Кола Св. Трипуна — традиције бокељских Хрвата, саопштено је из Министарства вањских и европских послова Републике Хрватске. „Трипунданске свечаности уписне су у регистар културне баштине Републике Хрватске и дио су хрватске нематеријалне баштине“, стоји у саопштењу. Како се даље наводи, „култ Св. Трипуна и свечаности њему у част, нераскидиво су везане уз Бокељску морнарицу, за чије стварање и очување су најзаслужнији припадници хрватског народа“. Након