U najnovijem kontroverznom ostvarenju svjetske kinematografije danskog reditelja Larsa fon Trira „Kuća koju je Džek sagradio“, koje je prikazano nedavno na Kanskom festivalu, pojavljuje se i slika ustaškog klanja u logoru Jasenovac. Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić je rekao za „Blic“ da se ova fotografija, poput mnogih drugih koje ilustruju naratora koji govori o zlu u ljudima, pojavljuje na sekund. „Fotografija se pojavljuje bukvalno na blic, većina je i nije prepoznala, uz mnoge druge koje ilustruju rat i zlo koje ratovi nose sa sobom“, rekao je Pantelić, dodajući da među fotografijama ima najviše slika Hitlera. Ova fotografija se može naći na „Vikipediji“ u tekstu „Genocid u NDH“, potpisana sa „Ustaški

Najbrojnija je grupa onih kritičara koji vole da drugima drže lekcije. Voleo bi da za početak od takvih čujem odgovor na pitanje: Šta je dotični uradio da se napravi spisak stradalnika iz njegovog rodnog mesta Od vremena početka raspada Jugoslavije 1991. godine pa do danas u javnosti se oglašavaju novi tumači prošlosti, naročito srpske, sa obiljem neutemeljenih podataka, uz krivljenje prihvaćenih činjenica i golim lažima. Njihove omiljene teme su Srbi iz perioda Vinčanske kulture, ratne žrtve (sa posebnim osvrtom na Jasenovac)… Nemam nameru da raspravljam sa mnoštvom raznoraznih skribomana i univerzalnih znalaca svega i svačega. Reagovao sam i to ću činiti ubuduće samo na tvrdnje iz oblasti kojom se bavim

Članovi Srpskog kulturnog društva iz Ofenbaha su na putu ka Banjaluci posetili Memorijalni centar Jasenovac, koji se nalazi na mestu nekadašanjeg koncentracionog logora u kome su tokom Drugog svetskog rata ustaše masovno ubijale Srbe, Jevreje i Rome. Martina Barešić, kustos Muzeja Jasenovac, koja je u dvoipočasovnom obilasku članovima SKC detaljno opisala mnogo toga što se u tim nesrećnim vremenima dešavalo. Inicijator dolaska u Jasenovac bio je Dušan Bačkonja. On je proveo dva meseca u muzeju pripremajući praktični rad. – Pre nekoliko godina smo otac i ja posetili Jasenovac. Mog pradedu Blagoja Bačkonju odvele su ustaše i ovde je ubijen. Moji su poreklom iz Srema, koji je tada pripadao NDH. Bili

U Beogradu je sinoć premijerno prikazan dokumentarni film „Dijanina deca“ o Dijani Obekser Budisavljević, koja je spasila više od 7.500 srpske djece iz ustaškog logora Jasenovac. Premijeri u Jugoslovenskoj kinoteci prisustvovao je i ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Milenko Savanović, koji je rekao Srni da to što je Dijana Budisavljević uradila treba da bude poruka svima, te da je njena humanost i dobrota u najtežim uslovima došla do izražaja. On je dodao da Dijana Budisavljević djecu spašavala, rizikujući vlastiti i život svoje porodice. „To je poruka koja treba da bude primjer svim humanim ljudima“, rekao je Savanović. Prema njegovim riječima, Dijana Budisavljević je imala snage, hrabrosti, humanosti, razvijenu

Novi autorski projekat autorke RTS- a Slađane Zarić, „Dijanina deca“ posvećen je ženi koja je sprovela najveću akciju spasavanja dece u Drugom svetskom ratu. Osim dokumentarnog filma koji će biti emitovan na RTS- u, u Domu vojske u Beogradu toku je i istoimena multimedijalna izložba. Dijana Budisavljević, Austrijanka udata za srpskog hirurga Julija Budisavljevića, spasla je od sigurne smrti više od 7.500 srpskih devojčica i dečaka iz koncentracionog logora Jasenovac u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. U sistemu logora Jasenovac ubijeno je oko 20.000 srpske, jevrejske i romske dece. „Zajedno sa Ministarstvom odbrane i RTS- om odlučila sam da napravimo sveobuhvatan projekat, da to ne bude samo dokumentarni film, već da to