arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Изложба о патријарху Варнави (фото: facebook.com/mrradojicicigor)

Отворена изложба архивских докумената о патријарху српском Варнави

У Бањалуци је вечерас отворена изложба архивских докумената „Варнава, патријарх српски /1930-1937/: пастир, градитељ, ревнитељ и исповједник“, поводом обиљежавања Спасовдана, крсне славе града Бањалука. Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић рекао је на отварању изложбе да је она посвећена Његовој светости патријарху српском Варнави, поводом 85 година од његовог боравка у Бањалуци. Он је напоменуо да је патријарх Варнава једна од значајнијих личности, односно други патријарх обновљене Пећке патријаршије, који је оставио значајан траг. „Патријарх Варнава утицао је на доношење Устава Српске православне цркве /СПЦ/, а за седам година, колико је био на челу српске Патријаршије, обновљено је више од 250 храмова“, навео је Радојичић. Он је додао да на његов боравак

Хаг одбио захтев Младића да лекара у притвору оптужи за непоштовање суда

У данас објављеној одлуци, апелационо веће је навело да Младићева одбрана није показала да је „особље у притвору УН свесно и намерно умешало у спровођење правде тако што се није повиновало налогу већа или судије“ Апелационо веће судског Механизма у Хагу одбило је као неоснован обновљени захтев одбране Ратка Младића да лекар у судском притвору Паулус Фалке буде оптужен за непоштовање тог суда. У данас објављеној одлуци, апелационо веће је навело да Младићева одбрана није показала да је „особље у притвору УН свесно и намерно умешало у спровођење правде тако што се није повиновало налогу већа или судије“. Судије су, такође, оцениле да у захтеву одбране нису наведени довољни разлози

ФОТО: РАС СРБИЈА

Ризиковала сопствени живот: Ова храбра Аустријанка успела да спаси 7.500 српске деце из пакла Јасеновца

Изложба посвећена Дијани Будисављевић која је за време Независне државе Хрватске (НДХ) спасла око 7.500 српске деце из усташког концентрационог логора, отворена је у Дому војске Србије. Дијана Будисављевић (1891-1978), Аустријанка девојачког презимена Обексер, удала се за Јулија Будисављевића са којим је од 1919. живела у Загребу. После операције немачких и снага НДХ у Босанској Крајини и на Козари лета 1942. отпочела је акције спасавања око 10.000 српских малишана из усташких логора. Некад је најтеже бити човек – Прича о Дијани Будисављевић је уједно прича о људима који су најтежим временима успели да буду људи, који су били оно што је некада најтеже, бити човек – каже за Тањуг Слађана

Са овогодишњег скупа у Блајбургу (Фото Танјуг/Хина)

Шест ухапшених због забрањених симбола у Блајбургу

ЗАГРЕБ – Петоро хрватских држављана и један словеначки налазе се у притвору у Клагенфурту због основане сумње да су у суботу на скупу у Блајбургу прекршили аустријски закон о забрани истицања фашистичких и нацистичких симбола, објавили су данас аустријски медији. „Петорица су приведена због поздрављања тзв. Хитлеровим поздравом, а један због ношења симбола СС јединица”, саопштила је портпаролка суда у Клангенфурту Ева Јост-Драксл за дневник „Кронен цајтунг”, преноси Н1. Осумњичени су задржани у притвору због опасности од бега. У року од 14 дана судија ће одлучити о задржавању у затвору. Према речима портпаролке суда, осумњиченима прети и до десет година затвора. Представница локалне полиције Михаела Колвајс изразила је жаљење због тога

Недељко Митровић Фото: СРНА

Митровић: Нетачне тврдње Имамовића

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је да је та организација у два наврата подносила захтјеве властима Тузле за постављање спомен-плоче страдалим војницима ЈНА 15. маја 1992. године, али да су их власти тог града одбиле. „Нису тачне тврдње градоначелника Тузле Јасмина Имамовића да никада није стигао захтјев за постављање спомен-плоче у том граду, јер је Републичка организација градским властима Тузле први пут такав захтјев упутила још 2007. године, а поновни захтјев 2011. године“, рекао је Митровић Срни. Он је навео да је Републичка организација у оба захтјева тражила одобрење градских власти Тузле за постављање пригодне спомен-плоче страдалим војницима ЈНА на Брчанској малти

ognjena_marija_livanjska.jpg

Побратимство Јандре Ковача

Комплетан усташки план и стратегиjа уништења српског живља, не само у Ливну и околини, почивала jе на фактору таjности и потпуног изненађења. Мучки су припремали покоље и на све начине настоjали да глас о злочинима не иде пред њима, да се већ у сусjедном селу не чуjе за покољ приjе него што село буде блокирано. Оне коjи су се тих дана коjим случаjем затекли ван села ниjе имао ко на вриjеме упозорити на опасност па су обично упадали у клопке и умjесто кућа и укућана затицали пустош и крвнике. Умjесто топлих кућних њедара чекала их jе сигурна смрт. Тако jе у вриjеме покоља у Челебићу, на Огњену Мариjу и коjи

Војко Оберснел (Фото: novilist.hr)

Градоначелник Ријеке: Хрватска десница тражи стварање „чисте расе“

Хрватска десница и њени медији воде прави рат против Војка Оберснела, градоначелника Ријеке, који се противи референдуму о промјени изборног закона и упозорава да би ускраћивање права мањинама у Сабору био „корак до стварања чисте расе“. – Овим референдумским питањем позивате на обрачун, а не на сарадњу. Ви негирате чињеницу да припадници националних мањина који живе у Хрватској дијеле судбину већинског народа и ходају истим улицама као ми. Они раде исте послове, имају иста весеља и туге, исте потребе, исте проблеме и исте одговорности у овом друштву, као и сви ми – поручио је Оберснел. Он се нада да ће грађани Ријеке са презиром обилазити штандове Удружења Народ одлучује, које

Академик Василије Крестић Фото: Принцип

Великохрватска идеја да Срби постану православни Хрвати

Српски историчар академик Василије Крестић рекао је за Срну да се у његовој студији „О називу језика у прошлости Хрватске“, која ће сутра бити представљена у Бањалуци, говори о великохрватској идеји да се створи велика Хрватска и јединствен хрватски народ, а присиле Срби да изгубе своје име и идентитет и постану „православни Хрвати“. „Ту се види једна агресивност, нападна и безобзирна политика, сурово притискање Срба да се одрекну свог идентитета. Ту су корени не само великохрватске политике, него и геноцида. Ако нећете да се приклоните таквој политици, ми ћемо нације довести до таквих резултата које желимо да постигнемо таквом политиком“, рекао је Крестић. Крестић је нагласио да је кроз документацију,

Непозната прича о српском хероју – пилоту из Другог светског рата

Ово је још једна од многих трагичних прича о србском херојству и србској наивности, које нас вековима прате као народ, пубертетски и у најбољем и у најгорем смислу: у најбољем, јер смо идеалисти, спремни да гину за слободу и правду, и у најгорем, јер смо наивни и подложни манипулацијама лукавих злотвора. Ово је прича о јунаку који се жртвовао (или кога су жртвовали? ), а који је заборављен јер је истина о њему „политички некоректна“. Док не сакупимо све такве приче на једно место, и не сагледамо њихову суштину, нећемо успети да се вратимо „србском становишту“. Милета Протић рођен је 21. јуна 1913. године у селу Товаришево, у општини Бачка Паланка,

Отворена изложба „Дијанина деца“ у Дому Војске

До 14. јуна грађани ће кроз фотографије дневничке белешке Дијане Будисављевић, моћи да сазнају како је она спасавала децу из Јасеновачког логора У Дому Војске отворена је изложба „Дијанина деца”, посвећена великој акцији спасавања деце из усташког логора Јасеновац у Другом светском рату. До 14. јуна грађани ће у Дому Војске, кроз фотографије дневничке белешке Дијане Будисављевић, моћи да сазнају како је она спасавала децу из Јасеновачког логора. Министар одбране Александар Вулин је, говорећи о значају ове изложбе, рекао да је важно знати шта се дешавало са нашим народом. „Важно је знати, јер ако будемо ћутали, као што смо ћутали деценијама уназад, то зло ће се поновити. Дијана Будисављевић није

Историја Учесници Подгоричке скупштине пре сто година Фото Архива Српски национални савет

„Ударили“ на претке

Црногорски покрет тражи забрану слављења Подгоричке скупштине. Хоће и одштету од Србије због економског заостајања Црне Горе У години јубилеја – век од када је 160 посланика Подгоричке скупштине једногласно усвојило документ којим је предвиђено да се Црна Гора уједини са Србијом у једну државу под династијом Карађорђевића – Црногорски покрет је започео иницијативу за доношење закона у државном парламенту којим би се забранило слављење и величање овог догађаја јер се ради, како оцењују, о „насилној анексији Црне Горе 1918“! Тражи се забрана прославе не само овог датума него и других из црногорске прошлости и особа повезаних с њима, за које се везује „слом државне независности и сарадња са окупаторима“.

Мит и(ли) Историјa

Нaжaлост, све више и чешће чујем нa медијимa, aли и од обичних људи у свaкодневном говору, кaко о Косовском боју говоре кaо о миту. Понеко ту додa и онaј несрећни део који нaм се већ готово две деценије нaмеће и понaвљa – дa се митовa, кaо нечег aнaхроног, превaзиђеног, морaлло одрећи. Зa влaстито добро, јел’те. У једном делу интервјуa који сaм дaлa портaлу из Републике Српске Slavija.ba (http://slavija.rs.ba/2017/12/22/intervju-kisa-dorado/) говорилa сaм, између остaлог, и о оном што се последњих годинa нaзивa ‘Косовским митом’: Срби су једaн од ретких зaветних нaродa – Косовски зaвет је, поред крсне слaве, оно што је зaједничко свим Србимa мa где живели и без обзирa у којим крaјевимa и колико

Новинари чланови Удружења новинара Србије и Друштва новинара Косова и Метохије данас су надомак Велике Хоче по седми пут поставили спомен-плочу несталим новинарима Радио Приштине Ђури Славују и Ранку Перенићу, гдје су посљедњи пут виђени у августу 1998. године.

Седми пут постављена спомен–плоча несталим новинарима

Новинари чланови Удружења новинара Србије и Друштва новинара Косова и Метохије данас су надомак Велике Хоче по седми пут поставили спомен-плочу несталим новинарима Радио Приштине Ђури Славују и Ранку Перенићу, гдје су посљедњи пут виђени у августу 1998. године. Перо Славуј, брат несталог Ђуре Славуја, рекао је у краћем обраћању да је јасно свима да је недостајала и недостаје воља и међународних и домаћих правосудних органа да се расвијетли судбина његовог брата и свих новинара који су нестали на Косову и Метохији. Члан Комисије Владе Србије за истрагу о убиствима новинара Веран Матић истакао је да је веома важно ангажовање новинара на расвјетљавању убистава колега. „Важна је и политичка воља

Пофалићи Фото: РТРС

Тушевљак: Напад у Пофалићима – почетак чишћења Срба у Сарајеву

Нападом муслиманских снага 16. маја 1992. године на сарајевско насеље Пофалићи, у којем су већином живјели Срби, почело је етничко чишћење српског народа у овом граду, изјавио је Срни инспектор Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске Симо Тушевљак. „Полиција и припадници Територијалне одбране /ТО/ БиХ су сва лица српске националности која су затечена на том подручју одвела у централни затвор или у касарну `Виктор Бубањ`, гдје су провели дужи временски период. Велики број Срба је страдао у својим двориштима, пред својим кућама, а велики број жена које су ту затечене силовали су припадници ТО“, рекао је Тушевљак. Налогодавци за напад на ненаоружани српски народ су, каже, били тадашње руководство БиХ,

“Срби у Хрватској изумиру, остали још у источној Славонији”

Повод за разговор с Филипом Шкиљаном, доктором историјских наука и научником с Института за миграције и народности, његов је научни рад “Идентитет Срба у Хрватској”, објављен у часопису “Политичка мисао” Тромесечно интензивно истраживање Шкиљан је провео методом интервјуа на узорку од 36 испитаника српске националности широм земље: говорили су о властитом осећају идентитета, важности религије за идентитет, осећају српства, односима с Хрватима у најближој околини, важности неговања ћириличког писма и бројним другим темама. Можете ли елаборирати закључни део вашег рада у коме тврдите како нема сумње да су Срби у Хрватској пред изумирањем? Последњи попис становништва упозорава на споменути тренд – у поређењу са пописом из 2001. у опадању је број

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.