Лондон – Политика Вашингтона према Балкану никада није имала смисла јер су САД желеле да очувају неке нације у заједништву, друге да раздвоје, док су истовремено неке случајеве етничког чишћења осуђивали, а неке игнорисали. Даг Бандоу, спољнополитички коментатор „Форбса”, написао је у свом ауторском тексту да је једина заједничка ствар, која је константна последица америчке политике, та да Срби увек губе. Како је навео, из Приштине и Београда допиру непријатељски тонови и претње, због чега је време да САД и ЕУ поново умешају прсте и „овога пута учине праву ствар”, наводи он, а преноси „Хафингтон пост”. Он у свом чланку помиње да је Југославија била вештачка творевина Версајског споразума која је

Поводом извештаја Стејт департмента о стању људских права у Хрватској за 2016., у којем су изнесене бројне критике хрватска Влада је саопштила да је та земља усвојила највише стандарде заштите људских права, као и да је одлучна да их и даље промовише, а посебно када је у питању заштита права националних мањина. У извештају Стејт Департмента је наведено да су социјална дискриминација, насиље према припадницима етничких мањина, женама и деци, као и корупција највећи проблеми у кршењу људских права у Хрватској. Хрватска влада је навела да је у погледу неких подручја која се у извештају перципирају као проблематична потребно истаћи да су она била наглашавана и у извештајима Стејт департмента

Пише: ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ 1. Ни по духу ни по памети, али сто језика говори. За читање предлажем дакле Дениса Мекшејна, Блеровог министра за Европу, данас типа који се у континуитету бави Балканом, што ће рећи да то не ради о својој памети и новчанику. Елем, Мекшејн у ауторском тексту на сајту Евроактива ламентује над тим да су Лондон, Париз, Берлин и Рим дигли руке од „Западног Балкана“, па је одбрана мира у том „најпроблематичнијем регону у Европи“ пала у нејаке руке Федрике Могерини. А њен највећи проблем на Балкану неће бити ни албанска експанзија, ни радикални исламизам, ни оживљено усташтво, већ – каже он – „српски реваншизам“. Према Мекшејну, националисти из

Тајна саветовања о доминацији на Балканском полуострву, одржавана још од краја 19. века. Темељ за “велику Албанију” ударан док је Европа плашена “великом Србијом” Македонија последњих месеци, а не би се погрешило ни када би се рекло година, личи на ринг кик-боксера, где се удара и рукама и ногама. А најчешће испод појаса. У рингу су две македонске партије – ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ, односно њихови лидери Никола Груевски и Зоран Заев. Судије су, наравно, албанске партије, а пре свих ДУИ и Беса. Њихов задатак је да суде у корист “тиранске платформе”, која слободније речено подразумева албански као званичан језик у Македонији и серију потеза који би довели до поделе Македоније