arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Законом заштитити ћирилицу

У Републици Српској је неопходно донијети закон којим би се заштитила ћирилица, а почетак примјене био би заједнички буквар који би објединио све српске земље, поручено је са научно-политичког скупа „Говори српски-пиши ћирилицом“, који је одржан у Требињу. Учесници скупа, лингвисти и научници из Републике Српске, Србије и Црне Горе најавили су да ће највишим органима Републике Српске упутити декларацију којом ће тражити израду закона о службеној употреби ћирилице. Закон би, између осталог, уредио да називи фирми или други натписи не могу бити исписани на енглеском језику и латиници, уколико нема и ћирилице. „Залагањем за писмо, језик и један буквар сачуваћемо наш народ и нашу будућност“, поручили су учесници скупа.

Посјета женама логорашима - 8. мартФото: СРНА

“Свака посјета потврђује да жене-логораши нису заборављене”

Представници Удружења логораша регије Посавина данас су поводом 8. марта – Међународног дана жена, посјетили 11 жена-логораша, које су чланови овог удружења и уручили им цвијеће и новчани поклон. Предсједник Удружења логораша Модрича Владо Драгојловић, који је и координатор Регионалног удружења логораша Посавина, рекао је да су жене-логораши из Модриче, Вукосавља и Шамца свједочиле у предметима ратних злочина силовања, почињених у логорима за Србе у Оџаку 1992. године. Драгојловић је рекао да у Регионалном удружењу логораша Посавина, које чине удружења у Модричи, Шамцу, Броду и Вукосављу, има више од 200 жена-логораша над којима су током протеклог рата на простору тадашњег Босанског Брода, Оџака, Модриче и Шамца почињени ратни злочини. Цвијеће

Хрватска уручила Србији протест због споменика Тепићу

Хрватска је Србији упутила “оштар” усмени протест поводом закључка Владе Србије о подизању спменика народном хероју Милану Тепићу, саопштио је данас потпредседник владе и шеф српске дипломатије Ивица Дачић Хрватска је Србији упутила “оштар” усмени протест поводом закључка Владе Србије о подизању спменика народном хероју Милану Тепићу, саопштио је данас потпредседник владе и шеф српске дипломатије Ивица Дачић. Дачић је новинарима рекао да је усмени протест уручен амбасадорки Србије у Загребу Мири Николић, која је јутро позвана да хитно дође у хрватско Министарство спољних и европских послова. Дачић је објаснио да је протест амбасадорки Николић уручен са образложењем да је за Хрвартску неприхватљиво подизање споменика човеку који је самоубилачком акцијом

Полиција Црне Горе (Фото: rtcg.me)

Насиље хрватског правосуђа

Медији у Србији и Црној Гори објавили су недавно кратку вест да је црногорска полиција изручила Хрватској Миодрага Јовића (48) из Глине, за којим је расписана потерница НЦБ Интерпол Загреб Медији у Србији и Црној Гори објавили су недавно кратку вест да је црногорска полиција изручила Хрватској Миодрага Јовића (48) из Глине, за којим је расписана потерница НЦБ Интерпол Загреб, по којој је и ухапшен 29. новембра прошле године у Тивту. Потражује се ради привођења на издржавање казне затвора у трајању од 15 година, која му је изречена због кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва. Након хапшења, судија за истрагу Вишег суда у Подгорици је за Јовића одредио екстрадициони

Милан Тепић

Вулин о Тепићу: Нама “Олуја” злочин, вама херојски чин…

Београд — Споменик Милану Тепићу биће подигнут недалеко од локације где му се у Београду налази биста, наводи министар за рад Александар Вулин. Осим тога, Вулин је поручио представницима Хрватске да се уздрже од покушаја да наметну Србији своју истину. Вулин је, одговарајући на питања новинара, рекао да није потребно нити објашњење, нити образложење зашто се народном хероју подиже споменик и да је он, као и војници који су били с њим, својим делом заслужио сећање српског народа. На констатацију да из Хрватске стижу негодовања на одлуку да се Тепићу подигне споменик, Вулин је одговорио да од те државе очекујемо да прихвати да Србија другачије посматра последње историјске догађаје, да

Фочански Центар за културу и информисање и Општински одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" објавили су поетску руковет "Пред сјенима српских мученика" у којој су сабране 33 пјесме о страдању српског народа у 20. вијеку.

Објављена збирка пјесама “Пред сјенима српских мученика”

Фочански Центар за културу и информисање и Општински одбор Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” објавили су поетску руковет “Пред сјенима српских мученика” у којој су сабране 33 пјесме о страдању српског народа у 20. вијеку. Приређивач збирке, професор српског језика из Фоче Раде Лаловић, чије су три пјесме заступљене у књизи, навео је у предговору да ова руковет доприноси култури сјећања и поштовања недужних жртава. “Једини циљ руковети је да нас вјечно подсјећа на невино страдале претке и да нас опомиње и обавезује да потомцима предамо садашњост у којој неки нови пјесници неће налазити мотиве за поезију сличну овој. Пут недужних ка слободи има и своје путоказе од Шумарица

Милутин Мишић

Мишић: Приоритет – ексхумације српских масовних гробница

Предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић рекао је Срни да ће приоритет у његовом раду у наредних осам мјесеци на овој функцији бити да деблокира процес тражења несталих Срба у БиХ, односно застој у ексхумацијама српских масовних гробница, те да буду сачињени приоритети и редослијед. Мишић, који је 1. марта од Амора Машовића преузео функцију предсједавајућег Колегијума директора Института за нестала лица БиХ, упозорио је да Тужилаштво БиХ не одговара на захтјеве за ексхумацијама српских масовних гробница јер не процесуира ни ратне злочине почињене над Србима. “Приоритети су ексхумације српских масовних гробница на по два локалитета на Озрену и Сарајеву, те на локалитетима у Оџаку, Источном

Филм говори о љубавној причи смештеној унутар повести о страдању македонских Јевреја

Ратна прича из Македоније љути Бугарску

Филм који прожима тема депортације и уништења јеврејске заједнице у Македонији за суседну Бугарску предмет је контроверзе још пре завршетка продукције. Напомена: Овај прилог, актуелан и данас, објављен је 31. јануара 2012. године. Недовршени филм са радним називом Треће полувреме који говори о љубавној причи унутар трагичне судбине македонских Јевреја током Дугог светског рата, подиже тензије између Македоније и Бугарске. Тројица бугарских народних посланика Евгени Кирилов, Андреи Ковачец и Станимир Иличев виде филм као извор дезинформација и ширења непријатељства према њиховој држави. Поменути посланици говорили су о филму режисера Дарка Митревског на редовној новинарској конференцији Европске комисије у Бриселу. „Поново смо сведоци једног од многих случајева у којима Македонија промовише свој идентитет

Динарска Дивизија

Голгота Динарске дивизије

При повлачењу четника кроз српску голготу остаци четничке бригаде Кистања и Ђеврсака а по наређењу команданта Динарске четничке дивизије Момчила Ђујића, из Кричака упућени су на истурени положај у Лозовац код Шибеника, као предстража, како би се спријечило даље партизанско напредовање према слободној четничкој територији. У Лозовцу су затекли одред Богдана Ивића и три бригаде – скрадинску, котарску и смиљчићску које су се повукле из Равнијех котара и Скрадина усљед јаких партизанских напада. Све четничке јединице биле су смјештене у творницу алуминијума гдје је било мјеста за све. Кад су Срби из села Коњеврата сазнали да 26 тенковска партизанска дивизија, коју су Енглези и Италијани наоружали најбољим тенковима, креће на

Карта Босне и Херцеговине Фото: РТРС

Земља заробљеног ума

Шта је и ко је заробио ум ове земље или , боље речено, ове државне заједнице? Како год размишљам о томе одговор ми лежи само у једном-Сарајево. Тамо је начин понашања постао мржња. Мржња према свему што не мисли као Круг 99, или као Бошњачки институт или као Бакир. Тамо се медији утркују у пласирању било чега негативног из “мањег ентитета”. Тамо је изговорити Република Српска тако тешко. Постоји само РС или мањи ентитет. Тамо је страдање дозвољено само једнима. Тамо је стран свако ко размишља наглас и ко је другачији. Ово је, наравно, званично Сарајево. Такву слику пружа. Нека се не увриједе они за које знам да нису такви.

Устaшки грaфит нa прaвoслaвнoj цркви св. Пeтрa и Пaвлa у Сињу

Грaфитoм ‘Зa дoм спрeмни’ oскрнављена Српска прaвoслaвнa црквa

Нaкoн прaвoслaвнe црквe у Бjeлoвaру, нa кojoj je прoшли мjeсeц oсвaнулo устaшкo ‘U’, грaфитимa сличнoг сaдржaja сaдa je oштeћeн и хрaм у Сињу Под oкриљeм нoћи нa фaсaди прaвoслaвнe црквe Свeтoг Пeтрa и Пaвлa у цeнтру Сињa oсвaнули су устaшки грaфити. Зa сaдa нeпoзнaти вaндaл, или вишe њих, прeкo зидa црквe су црним спрejeм исписaли устaшки пoздрaв ‘Зa дoм спрeмни’ и слoвo ‘U’. Случaj je приjaвљeн пoлициjи и грaдским влaстимa кoje су oсудилe oвaj чин и кaзaлe дa ћe кoмунaлни рeдaри уклoнити нeпримjeрeни грaфит. Пoдсjeтимo, oвa црквa je оскрнављена и у aприлу 2010. гoдинe, кaдa су тaкoђeр нeпoзнaти пoчиниоци нa њoj исписaли устaшкe симбoлe и грaфитe приjeтeћeг сaдржaja мeђу кojимa

Др Ђуро Затезало: Јадовно

Усташка геноцидна пропаганда – Књига Јадовно 1.

Како законодавством тако и пропагандом, усташке власти подстичу развијање што веће мржње против српског народа како би оправдали злочиначка дјела, приказујући истовремено усташки покрет као ослободилачки, који је, уз помоћ Бога, ускрсао на срећу хрватског народа. Усташка пропаганда је имала снажан расистички карактер, јер је ишла јасно свом циљу истребљењу Срба и Јевреја из Хрватске, и све подређивала само томе. Намјера је била биолошко уништење Срба и Јевреја, са задатком стварања „чистог животног простора“ Хрвата. Ипак, у том систему су постојале одређене разлике када је ријеч о пропаганди према Србима и Јеврејима. Јевреја је било далеко мање и према њима су усташе примењивале њемачки приступ „расне политике“. Срба је било

Милунка Савић десно

Србија памти хероје

Изложбе у зрењанинском Народном музеју поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата Зрењанин – Поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, у салону Народног музеја у Зрењанину отворене су две изложбе – “Србија памти савезничку Бизерту” и “Хероине у балканским и Првом светском рату”. Аутор прве је Лука Николић, а друге група аутора из београдског Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца. Изложба “Србија памти савезничку Бизерту” говори о несебичној помоћи народа Туниса, Алжира и Марока који су после албанске голготе прихватили на десетине хиљада српских војника и бораца и значајно допринели њиховом бржем опоравку. У Бизерти је уточиште нашло више од 40.000 рањеника, од којих је 36.000 излечено у оквиру

Крштенице за новорођенчад

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (2) Окупатори су хапсили и стрељали

Пронађене црквене књиге, крштенице, банкарски записи, писма, наредбе, фотографије,школска документа, указују да је бугарски крајњи циљ био проширење сопствене територије на рачун Србије Највиша војна и цивилна власт у југоисточном делу Србије била је у рукама војног генералног гувернера, у прво време генерал-мајора Кутичева. Бугарским војним јединицама, после окупације српске територије, било је изричито наложено да одрже ред и мир у оквиру закона и престижа власти, а исто тако да гарантују живот, посед и част становништва. Генерал Кутичев у својој наредби даје и ближа упутства. Најсигурније мере за очување опште сигурности на територијама које су подељене на бригадне, пуковске и одредске рејоне су: разоружавање становништва, завођење реда и послушности; да

Милош Јовановић (десно) са мајком и сестром и новопазарским хуманитарцем Хидом Муратовићем

Борац са Кошара од свих заборављен

Милош Јовановић из Троштица код Новог Пазара, без услова за живот. Од доживљеног стреса на Косову, тешко се разболео, често је и гладан. За хуманитарца Хида Муратовића Јовановићи један од најтежих случајева Тужна судбина војника и ратника који се на Косову храбро борио за своју отаџбину… У засеоку Троштице, удаљеном два километра од Белих Вода и магистралног пута Нови Пазар – Сјеница, у изнајмљеном и дотрајалом кућерку, склепаном од летава и блата, у беспућу и беди, живи породица Милоша Јовановића (38), војника и храброг борца на Кошарама, сада тешког болесника и невољника, кога су сви заборавили. Уз Милоша су његова мајка Роса (62), тешко оболела од карцинома дојке. Сестра Марина

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.