arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

После 26 година: Уз војне почасти сахрањен српски добровољац

5. март 2017.

Уз војне почасти и километарску поворку родбине, пријатеља, житеља Мердара у недељу је на гробљу у Мердару сахрањен Жарко Милачић (23), који је као добровољац погинуо 1991. године Уз војне почасти и километарску поворку родбине, пријатеља, житеља Мердара у недељу је на гробљу у Мердару сахрањен Жарко Милачић (23), који је као добровољац погинуо 1991. године на ратишту у Хрватској. Његови посмртни остаци су допремљени породици после 26 година. – Иако нам је тешко што се заувек опраштамо од Жарка, драго нам је што ће коначно пронаћи мир у свом Мердару, одакле је добровољно отишао да брани српство и српску нејач у Хрватској – рекао је отац настрадалог Жарка, Братимир

Митрополит Порфирије

Митрополит Порфирије и надбискуп Пуљић разговарали о Степинцу

5. март 2017.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и надбискуп задарски Желимир Пуљић разговарали су у Загребу о раду Мјешовите комисије стручњака из Католичке и Српске православне Цркве која разматра улогу Алојзија Степинца прије, за вријеме и након Другог свјетског рата. Надбискуп Пуљић и митрополит Порфирије сагласили су се да су важни дијалог, сарадња, искрени приступ, те залагање за заједничке јеванђелске вриједности које дијеле и Католичка и Српска православна црква. У разговору, одржаном јуче у просторијама Духовног центра на Светом Духу у Загребу, надбискуп Пуљић и митрополит Порфирије говорили су о темама везанима за вјерски и духовни живот у Хрватској, саопштено је из Хрватске бискупске конференције. Пуљић, који је и предсједник Хрватске бискупске конференције, је

Радомир Цвијовић, први слева, са својим војницима на Солунском фронту (Фото Међуопштински историјски архив Чачак)

Тражих цело вече брата и не нађох га

5. март 2017.

Чачак – Учитељ Радомир (Косте) Цвијовић из Дучаловића на Овчару био је учесник ослободилачких ратова 1912–1918. и од 24. августа 1915. до 25. јануара 1916. водио дневник бележећи догађаје до доласка на Крф у првом блоку, док у другом описује одлазак на Солунски фронт и догађаје тамошње. Ти записи сведоче из прве руке о несрећи и патњи једног народа напуштеног у праведној борби, решеног да се до краја жртвује за очување слободе. Овај део белешки мајора Цвијовића, који следи, почиње 22. октобра 1915. у јужној Србији… „Целу ноћ смо ишли, ужасно блато. Прешли смо реку и прошли кроз Власотинце, 23. окт. прешли Мораву и заноћили више Лесковца. Исте ноћи смо

Djuro_Zatezalo.jpg

Ђуро Затезало – ЈАДОВНО : Комплекс усташких логора 1941.

5. март 2017.

Рад др. Ђуре Затезала представљен на Првој међународној конференцији о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаној у Бањалуци 24 – 25. јун 2011. Комплекс хрватских усташких логора, познат под именом Јадовно на Велебиту, један је од првих логора масовне смрти успостављен у Независној Држави Хрватској већ средином априла 1941. године. Формиран је од стране државних органа – полицијске управе, у који су се са читавог подручја НДХ допремали Срби и Јевреји ради уништења, уз сурадњу државних, војних, полицијских и партијских органа, све до краја аугуста исте године. Ови логори су временски претходили познатим логорима смрти у Њемачкој. Чим је успостављен усташки режим, уз помоћ Нијемаца и Италијана, он је

Милева ЖупићФото: РТРС

Данас сахрана Милеве Жупић

5. март 2017.

Сахрана Милеве Жупић, мајке три погинула борца Војске Републике Српске биће данас у 14 часова на мјесном гробљу Густоваре поред Мркоњић Града. Милева је умрла након краће болести у 81 .години. Браћа Жељко, Живко и Стеван Жупић погинули су 10 октобра 1995. године приликом окупације Мркоњић Града. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Премијера без аплауза – О филму „Дјеца“ Дениса Бојића … Премијера документарног филма “Дјеца“ – аутора Дениса Бојића Филм „Дјеца“ уторак у Европском парламенту | Јадовно 1941. Документарни филм „Дјеца“ приказан у Београду: Доста су други … Приказивање филма „Дјеца“ на отварању манифестације … Филм „Дјеца“ приказан у Линцу и Бечу (ВИДЕО) | Јадовно 1941.

Кроз Ваљевску болницу прошло на хиљаде војника, цивила, избеглица, фото: Новости

Време када је Ваљево било град-болница

5. март 2017.

Др Александар Недок, за „Новости“, о страдању Срба у граду на Колубари у Првом светском рату. У вароши која је имала око 8.000 житеља, боравило је више десетина хиљада људи Више година трагао сам по прашњавим архивама, по, нажалост, ретким писаним успоменама савременика и учесника тих догађања, по студијама писаним после тих трагичних и славних дана. – Резултати тих трагања су написаних до сада седам књига, самостално или у друштву мојих колега и пријатеља, било војних лекара или војника од заната, и нас неколицине лекара из грађанства, од којих сам, ето, игром судбине, од четворице само ја доживео да и ову књигу “туге и поноса”, како рече Бранислав Нушић, предам

У Србији се Југославенима осјећа 31,8% грађана, а у Хрватској њих само 2,8%

4. март 2017.

Колико год десница често плаши обновом Југославије, за већину хрватских грађана југославенство је изразито негативан појам, закључак је  књиге “Стратегија симболичне изградње нације у државама југоисточне Европе” Девет од десет испитаника, или сасвим прецизно 90,8 посто, врло су или донекле поносни када их се пита јесу ли поносни што су грађани Хрватске. Свега четири посто или сваки двадесет и пети изјавиће да им се не свиђа службена национална застава, на којој се доминантно истиче некада контроверзна шаховница, а више од 97% анкетираних рекло је да воли националну химну, Лијепа наша домовино. Дијаметрално супротан је поглед на југославенско искуство и на питање је ли чланство у било којој федерацији имало позитивне

Миодраг Линта

Линта: Још једна потврда дискриминације Срба у Хрватској

4. март 2017.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је данас да извештај Стејт департмента о стању људских права за 2016. и билтен Српског народног већа из Загреба представљају још једну потврду великог пораста насиља Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је данас да извештај Стејт департмента о стању људских права за 2016. и билтен Српског народног већа из Загреба представљају још једну потврду великог пораста насиља, говора мржње и других облика дискриминације према преосталим Србима у Хрватској. Главни разлог све трагичнијег положаја преосталих Срба јесте све отвореније обнављање усташтва које је започело када је ЕУ потписала Уговор о приступању са Хрватском 2011. године, као и када је Хашки

Гласновић на протесту у Загребу

“За дом спремни” на протесту еколошких удружења

4. март 2017.

Саборски заступник и генерал хрватске војске Жељко Гласновић је на протесту еколошких удружења у центру Загреба поручио грађанима Хрватске да “сви морају бити за дом спремни”, пренео је Индекс. Некадашњи члан ХДЗ-а, а сада независни посланик, Гласновић је на скупу рекао да се не сме дозволити да државу воде “редизајнирани комунисти, удбаши и перверзно полицијско племство које је Хрватску довело до оваквог стања”. “Рекао бих само ово – бог и Хрвати, сви морамо бити за дом спремни! Сви рецимо ‘не’ екоциду у Цетинској крајини”, навео је Гласновић. Протест еколошких удружења из Сплитско-далматинске жупаније одржан је на Тргу бана Јелачића, а против изградње плинске термоелектране у Хрвацама и против изградње Центра

У Спомен-соби погинулим борцима Војске Републике Српске у Власеници данас су обиљежене 24 године од погибије 15 бораца дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске, у рејону Церске на подручју ове општине.У цркви Светих апостола Петра и Павла у Власеници служен је парастос за погинуле борце, а затим је положено цвијеће на Војничком гробљу.

Обиљежене 24 године од страдања дервентских бораца

4. март 2017.

У Спомен-соби погинулим борцима Војске Републике Српске у Власеници данас су обиљежене 24 године од погибије 15 бораца дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске, у рејону Церске на подручју ове општине. У цркви Светих апостола Петра и Павла у Власеници служен је парастос за погинуле борце, а затим је положено цвијеће на Војничком гробљу. Обиљежавању 24. годишњице присуствовали су чланови породица погинулих бораца, представници борачких организација и локалних власти општина Дервента и Власеница. Начелник општине Дервента Милорад Симић рекао је да је један батаљон из Дервенте прије 24 године дошао у Власеницу и заволио је. “Велика је ствар бити овдје и споменути јунаке који су живот дали за Републику

Фото: Курир

Дан када су погинула три српска пилота: Окршај наших јастреба и Ф-16 над БиХ, освета је стигла брзо!

4. март 2017.

Последњег дана фебруара навршило се 23 године од трагичног догађаја када су амерички ловци Ф-16Ц у ваздуху оборили четири јуришника Ј-21 Јастреб Ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске. Наиме у рано јутро 28. фебруара 1994. са аеродрома Удбина у тадашњој Републици Српској Крајини на борбени задатак полетела су два авиона Ј-22 орао и шест јуришника Ј-21 јастреб који су имали задатак да бомбардују складиште муниције у Бугојну, док су јастребови напали фабрику наоружања Братство -Нови Травник. AWACS  НАТО који је летео изнад Мађарске у 6.35 часова открио је групу од шест авиона како лете на малој висини ка југу. Орлови су бацили бомбе на складиште муниције, а јастребови напали

Илустрација

Годишњи извјештај САД о Хрватској: Повећан број случајева дискриминације према Србима

4. март 2017.

Социјална дискриминација, насиље према припадницима етничких мањина, женама и деци, као и корупција највећи су проблеми у кршењу људских права у Хрватској, наводи амерички Стејт департмент Социјална дискриминација, насиље према припадницима етничких мањина, женама и деци, као и корупција највећи су проблеми у кршењу људских права у Хрватској, наводи амерички Стејт департмент. У извештају за 2016. годину стоји да је “порастао број пријава дискриминације и говора мржње према Србима”, преноси Хина. Наводи се да је и даље је проблем враћање имовине Српској православној цркви и Координацији јеврејских општина у Хрватској. “Враћања имовине јеврејској заједници није било од 2014, иако постоји неколико таквих захтева”, оценио је Стејт департмент. У сегменту медијских

Затезало демантује Туђмана: У Јадовну су усташе убили 40.000 људи

4. март 2017.

СТУДИЈА др. ЂУРЕ ЗАТЕЗАЛА ОТКРИВА ПУНУ ИСТИНУ О ПРЕТЕЧИ ЈАСЕНОВЦА, УСТАШКОЈ ТВОРНИЦИ СМРТИ КОД ГОСПИЋА, ЈЕДНОЈ ОД ПРВИХ У ЕУРОПИ КОЈА ЈЕ “ПРОРАДИЛА” 1941, ПРИЈЕ AUSCHWITZA И BIRKENAU У Хрватскоj се холокауст над Жидовима наjчешће повезуjе с логором за уништење Јасеновац, а притом заборавља његову погубну претечу – Јадовно, село поред Госпића, коjи jе 1941. с логорима на Пагу (Слано и Метаjна) чинио jединствени простор за усмрћивање у траjању од 132 дана. Та jе творница смрти била jедна од првих у Еуропи, будући да jе Auschwitz II Birkenau с индустриjом убиjања започео 4. српња 1942. О њему се jе, унаточ томе, премало писало. Др. Фрањо Туђман jе у своjим неславнима “Беспућима

Ратко Дмитровић

Ђорђе од Валандово

4. март 2017.

Хоће ли Македонци у Ђорђу Иванову, у данима пред нама, добити свог Карађорђа, или новог Питу Гулија. По ономе што гледамо последња два-три дана, изгледа да је Балкан добио новог Карађорђа. Претерујем, наравно, али је мени та асоцијација заиста севнула када је објављено да је председник Македоније, Ђорђе Иванов, одбацио захтев Брисела да погне главу и додели мандат премијера Зорану Заеву, који је скупштинску већину обезбедио тако што је прихватио антиуставни захтев Албанаца (срочен у Тирани) чији карактер конфедерализује Македонију и ставља на њу посмртни покров. Иванов се дигао против моћне, страшне империје зване НАТО и Европске уније приде. Одбио је Хана, Столтенберга и сињору Могерини, односно њихов захтев да

Народни херој Милан Тепић са породицом

Народни херој Милан Тепић добија споменик на Савском венцу

3. март 2017.

Влада Србије донела је данас Закључак да се народном хероју Милану Тепићу подигне споменик на територији градске општине Савски венац. Како је саопштено из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, влада је такав закључак донела на иницијативу тог ресора, а поводом обележавања 25 година од погибије мајора Тепића. Иницирајући такав закључак, имао се у виду, како се наводи, његов неустрашив подвиг. Споменик мајору Тепићу биће подигнут у продужетку улице која носи његово име, а финансијска средства за изградњу и постављање споменика обезбедило је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У саопштењу се наводи да ће то министарство спровести одговарајући поступак јавне набавке идејног решења, односно услуге

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злoчинaц Стиeр

Устaшки пукoвник Ивaн Стиeр, дjeд Дaвoрa Ивe Стиeрa, зaпoвиjeдao je jeдиницaмa кoje

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА