Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Vreme kada je Valjevo bilo grad-bolnica

Datum objave: nedelja, 5 marta, 2017
Veličina slova: A- A+

Dr Aleksandar Nedok, za „Novosti“, o stradanju Srba u gradu na Kolubari u Prvom svetskom ratu. U varoši koja je imala oko 8.000 žitelja, boravilo je više desetina hiljada ljudi

Kroz Valjevsku bolnicu prošlo na hiljade vojnika, civila, izbeglica, foto: Novosti
Kroz Valjevsku bolnicu prošlo na hiljade
vojnika, civila, izbeglica, foto: Novosti

Više godina tragao sam po prašnjavim arhivama, po, nažalost, retkim pisanim uspomenama savremenika i učesnika tih događanja, po studijama pisanim posle tih tragičnih i slavnih dana. – Rezultati tih traganja su napisanih do sada sedam knjiga, samostalno ili u društvu mojih kolega i prijatelja, bilo vojnih lekara ili vojnika od zanata, i nas nekolicine lekara iz građanstva, od kojih sam, eto, igrom sudbine, od četvorice samo ja doživeo da i ovu knjigu “tuge i ponosa”, kako reče Branislav Nušić, predam svome srpskom rodu. Tako za „Novosti“ kaže dr Aleksandar Nedok, autor knjige “Valjevo – srpski ratni hirurški centar i grad-bolnica u epicentru velike epidemije 1914-1915” .

Knjigu je objavio valjevski Narodni muzej i u njoj pisac opisuje period zbog koga su Valjevo i njegove bolnice postali simboli stradanja u Velikom ratu, ali i požrtvovanosti, humanosti i međunarodne saradnje u borbi protiv epidemije neviđenih razmera.

Prvih ratnih meseci 1914. godine u valjevskim bolnicama zbrinjavani su ranjenici iz prve i druge ofanzive austrougarske vojske. Ovaj period, zbog mnogobrojnih stradalih, bio je prožet veoma teškim trenucima, naročito tokom druge ofanzive. Osim priliva velikog broja ranjenika, stanje je bilo dodatno otežano i dolaskom mnogobrojnih izbeglica. Valjevo već tada postaje grad-bolnica. U varoši koja je s najužom okolinom imala oko 8.000 žitelja, boravilo je više desetina hiljada ljudi.

– U ovoj knjizi je, kroz rad saniteta u toku jedne ratne godine, prikazana i epopeja antičkih razmera srpskog naroda i njegove vojske – napisao je u recenziji docent dr Veljko Todorović, general. – Epopeja se kretala od sunovrata, poraza i rizika od potpune propasti do veličanstvene pobede i oslobođenja južnoslovenskih naroda. Prikazan je deo teške i neravnopravne borbe malog i nejakog, ali ponositog naroda za svoju slobodu i opstanak. U toj borbi plaćena je velika cena u ljudskim životima i materijalnim dobrima. Ali poslata je jasna poruka da sloboda nema cenu i da zbog toga ne treba ni pokušavati da se oduzme onima koji znaju da je cene, kojima je to osnovna i najveća vrednost i koji su je u svojoj istoriji više puta skupo plaćali.

Posle treće austrougarske ofanzive i velike srpske pobede u Kolubarskoj bici, Valjevo se suočilo sa strahotama epidemije pegavog tifusa enormnih razmera. Zdravstvena služba nije bila pripremljena za takvu epidemiju, komplikovanu pojavom drugih bolesti, pre svega rekurensa i trbušnog tifusa. Boreći se s posledicama pošasti, srpsko sanitetsko osoblje, uz pomoć stranih lekarskih misija, građana i ratnih zarobljenika, negovalo je znatno više bolesnih i ranjenih srpskih vojnika i civila, te zarobljenih austrougarskih vojnika nego što je Valjevo imalo stanovnika.

Valjevska bolnica u Velikom ratu, DR Aleksandar Nedok
Valjevska bolnica u Velikom ratu, DR Aleksandar Nedok

USPOMENA NA HRABROST

– Ovim delom ispunjava mi se višestruka želja: da se Valjevu, svome gradu detinjstva, zahvalim za lepe dečje dane bezbrižnosti i sreće koje mi je pružilo, da se duboko poklonim senima onih koji u njemu hrabro uđoše u epidemiju i u njoj izgoreše, i da njegovim mnogim bezimenim stanovnicima odam poštovanje za njihovu plemenitost koju prema ranjenim i bolesnim junacima pokazaše – kaže dr Nedok. – Ova knjiga posvećena je umrlim i preživelim herojima protiv epidemije tri tifusa, lekarima, studentima medicine, lekarskim pomoćnicima, dobrovoljnim i milosrdnim sestrama i bolničarkama, podoficirima i vojnicima bolničarima, srpskim i stranim, prijateljskim i austrougarskim, kao uspomena na njihovu hrabrost.

SIMBOL HUMANOSTI

– Dok je u celoj Srbiji bilo obolelo više od pola miliona ljudi, a broj umrlih vojnika, civila i zarobljenika procenjen na oko 170.000, smatra se da je u vreme epidemije, od decembra 1914. do maja 1915. godine, u Valjevu i okolini umrlo više od 3.500 vojnika, 4.000 civila i oko 2.000 zarobljenika – kaže Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja u Valjevu. – Ustaljeni pojam Valjevska bolnica, kada je reč o prvim godinama Velikog rata, ne odnosi se na konkretan medicinski objekat kao instituciju, već označava sklop specifičnih događaja usled kojih je ceo grad postao velika bolnica.

Autor: Branko Puzović, Novosti

Izvor: VOSTOK

Vezane vijesti:

Medenica: Kada je Srbija odbila da umre u Valjevu | Jadovno …

Najveće žrtve rata

Anka Đurović: S revolverom u rukama spasavala povređene vojnike




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top