2017 - Страница 234 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 234

Усташка геноцидна пропаганда – Књига Јадовно 1.

7. март 2017.

Како законодавством тако и пропагандом, усташке власти подстичу развијање што веће мржње против српског народа како би оправдали злочиначка дјела, приказујући истовремено усташки покрет као ослободилачки, који је, уз помоћ Бога, ускрсао на срећу хрватског народа. Усташка пропаганда је имала снажан расистички карактер, јер је ишла јасно свом циљу истребљењу Срба и Јевреја из Хрватске, и све подређивала само томе. Намјера је била биолошко уништење Срба и Јевреја, са задатком стварања „чистог животног простора“ Хрвата. Ипак, у том систему су постојале одређене разлике када је ријеч о пропаганди према Србима и Јеврејима. Јевреја је било далеко мање и према њима су усташе примењивале њемачки приступ „расне политике“. Срба је било

Србија памти хероје

7. март 2017.

Изложбе у зрењанинском Народном музеју поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата Зрењанин – Поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, у салону Народног музеја у Зрењанину отворене су две изложбе – „Србија памти савезничку Бизерту“ и „Хероине у балканским и Првом светском рату“. Аутор прве је Лука Николић, а друге група аутора из београдског Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца. Изложба „Србија памти савезничку Бизерту“ говори о несебичној помоћи народа Туниса, Алжира и Марока који су после албанске голготе прихватили на десетине хиљада српских војника и бораца и значајно допринели њиховом бржем опоравку. У Бизерти је уточиште нашло више од 40.000 рањеника, од којих је 36.000 излечено у оквиру

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (2) Окупатори су хапсили и стрељали

7. март 2017.

Пронађене црквене књиге, крштенице, банкарски записи, писма, наредбе, фотографије,школска документа, указују да је бугарски крајњи циљ био проширење сопствене територије на рачун Србије Највиша војна и цивилна власт у југоисточном делу Србије била је у рукама војног генералног гувернера, у прво време генерал-мајора Кутичева. Бугарским војним јединицама, после окупације српске територије, било је изричито наложено да одрже ред и мир у оквиру закона и престижа власти, а исто тако да гарантују живот, посед и част становништва. Генерал Кутичев у својој наредби даје и ближа упутства. Најсигурније мере за очување опште сигурности на територијама које су подељене на бригадне, пуковске и одредске рејоне су: разоружавање становништва, завођење реда и послушности; да

Милош Јовановић (десно) са мајком и сестром и новопазарским хуманитарцем Хидом Муратовићем

Борац са Кошара од свих заборављен

7. март 2017.

Милош Јовановић из Троштица код Новог Пазара, без услова за живот. Од доживљеног стреса на Косову, тешко се разболео, често је и гладан. За хуманитарца Хида Муратовића Јовановићи један од најтежих случајева Тужна судбина војника и ратника који се на Косову храбро борио за своју отаџбину… У засеоку Троштице, удаљеном два километра од Белих Вода и магистралног пута Нови Пазар – Сјеница, у изнајмљеном и дотрајалом кућерку, склепаном од летава и блата, у беспућу и беди, живи породица Милоша Јовановића (38), војника и храброг борца на Кошарама, сада тешког болесника и невољника, кога су сви заборавили. Уз Милоша су његова мајка Роса (62), тешко оболела од карцинома дојке. Сестра Марина

Форбс: Време је за правду за Србе

6. март 2017.

Лондон – Политика Вашингтона према Балкану никада није имала смисла јер су САД желеле да очувају неке нације у заједништву, друге да раздвоје, док су истовремено неке случајеве етничког чишћења осуђивали, а неке игнорисали. Даг Бандоу, спољнополитички коментатор „Форбса”, написао је у свом ауторском тексту да је једина заједничка ствар, која је константна последица америчке политике, та да Срби увек губе. Како је навео, из Приштине и Београда допиру непријатељски тонови и претње, због чега је време да САД и ЕУ поново умешају прсте и „овога пута учине праву ствар”, наводи он, а преноси „Хафингтон пост”. Он у свом чланку помиње да је Југославија била вештачка творевина Версајског споразума која је

Александар Карађорђевић (Фото Википедија)

Велики рат и мегаломанске амбиције

6. март 2017.

Са споровима о нашој југословенској прошлости иду алтернативне чињенице, како је то, недавно, згодно речено. На спорове нико не може ставити тачку, нити се прошлост може укинути повременим покушајима помирења. Једино је могуће тањити мало-помало још увек дебеле чињеничне алтернативе и повећавати корпус углавном неспорних факата. Ово је покушај у том правцу, подложан критици. У Србији после 1903. лична власт и југословенство као државни програми нису били могући. Ондашње друштво показало се способним да обесхрабри противуставне замисли и обузда непарламентарне покушаје, а југословенска идеја није имала упоришта у народу. Промене су почеле са нападом Хабзбуршке монархије на Краљевину Србију. Другог дана рата, 29. јула 1914. престолонаследник регент позвао је Србе

Хрвати се правдају Американцима због усташтва

6. март 2017.

Поводом извештаја Стејт департмента о стању људских права у Хрватској за 2016., у којем су изнесене бројне критике хрватска Влада је саопштила да је та земља усвојила највише стандарде заштите људских права, као и да је одлучна да их и даље промовише, а посебно када је у питању заштита права националних мањина. У извештају Стејт Департмента је наведено да су социјална дискриминација, насиље према припадницима етничких мањина, женама и деци, као и корупција највећи проблеми у кршењу људских права у Хрватској. Хрватска влада је навела да је у погледу неких подручја која се у извештају перципирају као проблематична потребно истаћи да су она била наглашавана и у извештајима Стејт департмента

Владика Јован Ћулибрк, председник УО Музеја жртава геноцида, обавестио чланове одбора о новостима око процеса меморијализације Сајмишта

6. март 2017.

У складу са законским обавезама, 24. фебруар 2017, Управни одбор Музеја жртава геноцида у пуном саставу (председник епископ славонски Јован Ћулибрк и чланови арх. Александар Нећак, арх. Зоран Туцић, историчари др Зоран Јањетовић и др Драган Цветковић) у присуству Сање Цупаћ, раднице Министарства културе и информисања, одржао је седницу на којој су разматрани Извештај пописне комисије и Извештај о финансијском пословању за 2016. годину. После образложења в. д. директора др Вељка Ђурића и кратке расправе, закључено је да се извештаји усвоје и проследе надлежном министарству. У наставку је епископ славонски Господин Јован Ћулибрк обавестио присутне о новостима око процеса меморијализације Сајмишта. Извор: Музеј жртава геноцида Везане вијести: Хелсиншки одбор Србије

Нови непримјерени графити код Вуковара

6. март 2017.

Нацистичка свастика, NDH и слово U у мјесту сa већинским српским становништвом Током протеклог викенда на зиду фудбалског игралишта у Бршадину, селу недалеко од Вуковара, појавили су се непримјерени графити. Полиција је потврдила појаву графита наводећи како се ради о непознатом починиоцу који је графите током ноћи 4/5 марта исписао црним спрејом. Међутим, не наводе садржај графита. Црним спрејом исцртано је велико слово U, нацистичка свастика, NDH … Бршадин је иначе мјесто с већинским српским становништвом, а фудбалско игралиште се налази у споредној улици. Извор: Večernji List Везане вијести: Вуковар облијепљен графитима „српско породично стабло … Хрватска политика и „српско породично стабло“ | Јадовно 1941. Хрватска: Освануо графит „Српска деца, српска деца, дошла … Амнести

“За дом спремни” на дугом чекању

6. март 2017.

Хрватска комисија за сучељавање са прошлошћу Наредних годину дана не треба очекивати да ће спорна табла у Јасеновцу на којој пише “За дом спремни” бити уклоњена. Чека се резултат рада поверенства за суочавање са прошлошћу које ове седмице званично започиње са радом, а како је најављено имају рок од године дана да дају мишљење и сугестије. То значи да ће усташлук “живети” и даље, без обзира на то што су хрватски судови проценили да је поздрав “За дом спремни” прекршај, а то је потврдио и министар правосуђа Анте Шпрље. Оснивање поверенства, на чијем је челу председник Хрватске академије Звонко Кусић, изазвао је у Хрватској противречне реакције и пре него што

Смиља Бајчетић, посљедња Српкиња у Доњој Плешини: Херцеговка која се није одрекла очевине и косовског завјета!

6. март 2017.

“Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Нек` се прилијепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога.” Псалам 136. Давидов 15. јуна 1999.г. био је уторак; све утихнуло, ни врапца да зашушка у љесковим гранама испред камене косовске куће. Небо се намрешкало бјеличастим заром од облачја, баш ко да се заклања пред њеним очима. Зазиру небеса, земаљског безакоња се крију. Смиља устала зарана, обавила све по кући, попила и кафу. Но мучи је тај мук. Зна она да је рат на Косову, откуд сад толика тишина. У даљини ни гласа да се одзове. Наумила је свакако отићи до

Српска мајка храброст: Поред хумки синова, сахрањена Милева Жупић

6. март 2017.

У селу Густовара код Мркоњић Града јуче је поред хумки синова сахрањена Милева Жупић, мајка три погинула борца Војске Републике Српске. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је данас сахрањена жена херој која се свих ових година држала достојанствено. „Била је свјесна жртве, трагедије која се догодила, али је била свјесна и дјела, то јест онога зашто су њени синови погинули, за српски народ и Републику. Живјела је скромно, није имала никаквих захтјева, па и то показује њену величину“, истакао је Савановић. Он је у изјави новинарима исказао захвалност Милеви Жупић и пожелио јој миран починак и вјечну славу. Изасланик предсједника Републике Српске Миладин

За (глумити) четнике неспремни

6. март 2017.

Страх. У Хрватској је свако ко не мисли као Јуре, Бобан и Фрањо одмах четник. Зашто би онда неки пристојан Хрват — а таквих је, истински верујемо, доста — искушавао срећу да га сваког понедељка (јер ударне серије иду викендом) неко препозна на улици и хитне у зрак? Не треба му такав луксуз. Kолико год се ветерани домовинског рата у Хрватској, тамошњи јавни сервис и десничарске организације трудили да фалсификују деведесете и нараштајима представе своје „часне бојовнике“, вест да нико од хрватских глумаца неће да глуми српске снаге, односно „четнике“ — може филм и серију „Генерал“ којом перу симбола операције „Олуја“ Анту Готовину, учинити сурово реалним. Нема Срба у Хрватској, а нема их ни у филму и серији. Дакле, Хрватска је етнички чиста.

У Грeђaнимa сe тeшкo живи – Стojaн Скoпљaк, Mићo Чaлић и Слaвкo Jaгличић Фото: Joвицa Дрoбњaк

Kaд je дивљaч зaштићeниja oд људи

6. март 2017.

У Грeђaнимa сe oдвajкaдa живjeлo oд пoљoприврeдe, aли пoљa сaдa пустoшe дивљe свињe из oближњeг лoвиштa. ‘Приje три гoдинe приjaвиo сaм штeту кoja ми je пoчињeнa нa усjeвимa пшeницe. Нaкoн нeкoликo мjeсeци пoнудили су ми 180 кунa oдштeтe. Ma зaмислитe! Истjeрao сaм их из двoриштa, a пaрe нисaм узeo’, кaжe Mићo Чaлић У сeлу Грeђaнимa, у стaрoгрaдишкoj oпштини, дaнaс je свeгa 118 oд прeдрaтних 530 стaнoвникa. У тoм изрaзитo пoљoприврeднoм крajу нeкaдa сe држaлo чaк хиљaду крaвa, a сaдa су oстaлe сaмo чeтири. Ни кoњa вишe нeмa, прeмдa je приje рaтa у тoм диjeлу Лoњскoгa пoљa гaлoпирaлo нa стoтинe њих. У Грeђaнимa живи свeгa дeсeтaк oсoбa млaђих oд 40 гoдинa,

Улазак Бугарске војске у Прокупље 1915. године

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (1) Ратни планови за освајање Србије

6. март 2017.

Устанак у Топлици и Јабланици угрозио је стратегијски интерес окупатора на простору где су пролазиле важне саобраћајнице према Солунском фронту и Блиском истоку Народ југоисточне Србије, не пристајући на окупацију, денационализацију, терор и злочине, у поробљеној Европи, започео је оружану борбу за сопствено ослобођење од окупатора. На скупу у селу Обилићу у Пустој Реци, 21. фебруара 1917. године, окупљене четовође донеле су одлуку за подизање устанка у Топлици, Косаници и Јабланици. Тај јединствени догађај у новијој српској историји многи истраживачи су, касније, назвали Трећим српским устанком. Ове, 2017. године навршава се 100 година од тог историјског чина који ће остати трајно упамћен. Топлички устанак, како је у досадашњој историјској литератури