2017 - Страница 210 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 210

Данас о обиљежавању годишњице геноцида у Доњој Градини

4. април 2017.

Прва сједница Организационог одбора за обиљежавање 72 године од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњој Градини биће одржана данас у Бањалуци, саопштено је из кабинета предсједника Републике. Састанак ће бити одржан у Палати Републике у 12.00 часова. Након састанка предвиђено је саопштење. Предсједник Републике Српске Милорад Додик примиће сутра у Палати Републике у наступну посјету амбасадора Швајцарске у БиХ Андреу Раубер Саксер. Састанак је заказан за 13.00 часова, након којег ће бити објављено саопштење. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Доња Градина – раседлавање хрватске „истине“ | Јадовно 1941. Доња Градина: У Јасеновцу и данас ћути ужас | Јадовно 1941. Отворена изложба „Доња Градина-од села до меморијала …

Јован Милановић: Агресија траје и данас

4. април 2017.

Они који су се легитимно борили против фашизма данас подржавају рађање нових фашистичких идеја Агресија на СР Југославију која се 1999. године догодила није завршена ни данас. На нивоу је статуса „контролисане кризе“, а по размерама на степену ниског интензитета глобалних димензија у измењеним геополитичким околностима. Деведесетих година имали смо Хладни рат, или једнополарни свет заснован, пре свега, на нуклеарној равнотежи. Потом је на лажима Сједињених Америчких Држава, уједињењем Немачке и распадом Совјетског Савеза настао сурогат од европске и светске безбедности и сарадње. Последица тога је униполарни свет, како смо означавали супремацију САД и НАТО, остварену геостратегијском, политичком и економском хегемонијом. Они који су се легитимно борили против фашизма данас

Спомен-плоча у Јасеновцу са усташким поздравом "За дом спремни"

Због усташког поздрава бојкотују комеморацију у Јасеновцу

4. април 2017.

Координација удружења антифашиста и антифашистичких бораца из четири јадранске жупаније потврдила је да неће учествовати на комеморацији жртвама усташког логора у Јасеновцу 23. априла због спомен-плоче постављене у том мјесту на којој је исписан усташки поздрав „За дом спремни“. „Tо што власти не желе да уклоне спорну плочу погинулим припадницима ХОС-а са усташким поздравом `За дом спремни` је безобзирно, посебно што се правдају лажном тврдњом да је то стари хрватски поздрав, вјерујући ваљда у Гебелсову крилатицу да `сто пута изговорена лаж постаје истина`“, наводе антифашисти. Координација сматра лицемјерним и захтјеве да се у Сабору донесе одлука о забрани употребе звијезде петокраке, „свјетског симбола побједе и слободе“. „Са једне стране желе

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

4. април 2017.

Кнез Павле покушава да Југославију ослободи од економске зависности према Немачкој. Енглеска је већ била исказала њој урођени цинизам: пред Божић 1935. године, благоизволела је из Југославије увести за потребе свог тржишта 60 (и словима – шездесет) ћурки! НА ОСНОВУ ДОКУМЕНАТА који су данас на располагању, постоје јасне индиције да је краљ Александар увиђао неопходност уважавања растуће моћи Немачке. После доласка Хитлера на власт 1934. године, за спољну политику Краљевине Југославије убрзо је искрсла опасност: Хитлер није крио да му је циљ да поништи француски утицај у средњој Европи. То је значило да је Мала антанта била осуђена да нестане. Од 1937. године, Немачка према Југославији спроводи политику пријатељских односа. Стојадиновићу

Бранићу Србију и кад будем мртва: Челични стихови српској хероини која је 1999. дала живот отаџбини

4. април 2017.

Љиљана Жикић Карађорђевић била је добровољац српске војске у току бомбардовања СР Југославије. Недавно је обележена годишњица смрти, а њене речи и песме које је оставила у аманет народу остаће урезане у српској и сторији као ожиљак на кожи. Била је једна од оних неустрашивих жена која је била спремна све да изгуби за своју земљу. Нажалост, изгубила је свој живот 1. априла 1999. године у близини села Љубенић приликом обављања борбеног задатка. Љиљана је написала песму „Бранићу Србију и кад будем мртва“ која је објављена 26. априла 1999. године у листу „Свет“, којом је опоменула свој народ да је важно да сачувамо барем зрно стида у себи. Бранићу Србију

Банатске игре

4. април 2017.

Први светски рат је српском народу донео незапамћена страдања, муке, патње, али и митске битке као и велику победу. Управо та победа извојевана вером и српским срцем, као и пад Хазбуршке монархије коначно доноси и остварење вековног сна. Вековног али досањаног сна да велика већина Срба живи у својој Отаџбини. Да би разумели тежину борбе коју су Срби прошли као и да у будућности не би правили или понављали грешке морамо добро упoзнати своју историју. Будемо ли је пажљиво читали и слушали нећемо заборавити ни пропустити оно најважније. Знаћемо како су Срби одмах по избијању Великог рата масовно из Аустроугарске прелазили у Краљевину Србију и пријављивали се у добровољце. Ништа

Митровић: Немјерљив допринос полиције у одбрани Српске

4. април 2017.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић истакао је да су припадници полиције Републике Српске дали немјерљив допринос у одбрани и стварању Српске. – Неодвојив је допринос полиције Српске од осталих учесника у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату у очувању Републике Српске – рекао је Митровић за Срну, поводом обиљежавања 4. априла – Дана полиције и 25 година Министарства унутрашњих послова Републике Српске. Он је истакао да полиција Републике Српске у мирнодопским условима улаже посебне напоре у обезбјеђивању мира и безбједности свих народа и грађана Републике Српске. – Мислим да би друштво у цјелини требало радити више на стварању материјалних услова за веће плате и опремање

У Парохијском дому Српске православне цркве у Ослу отворена је изложба "Пребиловци" посвећена страдању мјештана овог херцеговачког села, гдје су усташе у љето 1941. године убиле 820 Срба.

У Ослу отворена изложба о страдању пребиловачких Срба (ФОТО)

4. април 2017.

У Парохијском дому Српске православне цркве у Ослу отворена је изложба „Пребиловци“ посвећена страдању мјештана тог херцеговачког села, гдје су усташе у љето 1941. године убиле 820 Срба. Само у једном дану, 6. августа те године, убијено је између 550 и 600 жена и дјеце тако што су живи бачени у Шурманачку јаму код Међугорја. Угашен је живот у 57 породица. За све који нису били у могућности да дођу на отварање, парохијски дом ће бити отворен у следећим терминима: Уторак 04.април од 18-19ч Четвртак 06.април од 18-19ч Субота 08.април од 09-13ч Недеља 09.април од 10-13ч Добродошли! „Илиндански покољ“ преживјело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца, који су се поново женили

Мркоњић Град: Жртве из масовне гробнице Фото: РТРС

Данас обиљежавање 21 године од отварања масовне гробнице Срба

4. април 2017.

У Мркоњић Граду данас ће бити обиљежена 21 година од отварања масовне гробнице Срба, из које је у априлу 1996. године ексхумирано 181 тијело. У 11.00 часова биће служен парастос за страдале, након чега ће бројне делегације положити вијенце на спомен-обиљежје масовне гробнице на Градском гробљу. У холу Дома културе у 12.00 часова биће одржан и историјски час о теми „Да се не заборави-највећа масовна гробница у Републици Српској“. Током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске, у септембру и октобру 1995. године, са својих вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 Срба. Након што је Република Српска поново преузела подручје

Srusene_zgrade_poslije_njemackog_bombardovanja_Beograda_1941.jpg

Од напада на Југославију 76 година

4. април 2017.

Срушене зграде послиjе њемачког бомбардовања Београда 1941. У четвртак се навршава 76 година од избиjања Другог свjетског рата на тлу некадашње Југославиjе, коjи jе Њемачка отпочела изненадним бомбардовањем градова 6. априла 1941. године. Напад jе почео 6. априла у 6.30 часова без претходне обjаве рата, а до 17. априла и краjа такозваног Априлског рата, коjи jе окончан потписивањем капитулациjе Воjске Краљевине Југославиjе, страдало jе више хиљада цивила. Њемачки бомбардери су 6. априла 1941. у четири наврата бомбама засули главни град Београд. Гађан jе насељени дио града, а погођени су Учитељски дом, Каленић пиjаца, жељезничка станица, главна пошта, земунски аеродром. Само у склоништу у порти београдске Вазнесењске цркве, као и у

Служењем парастоса, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа код споменика погинулим припадницима Центра јавне безбједности /ЦЈБ/ Бањалука, обиљежен је Дан полиције Републике Српске - 4 април

Сјећање на погинуле саборце

4. април 2017.

Служењем парастоса, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа код споменика погинулим припадницима Центра јавне безбједности /ЦЈБ/ Бањалука, обиљежен је Дан полиције Републике Српске – 4 април. Начелник ЦЈБ Бањалука Жељко Спасојевић рекао је да је помен служен за 252 погинула припадника овог центра поводом Дана полиције Српске и 25 година Министарства унутрашњих послова Републике Српске. „Ми, а и будуће генерације, нећемо никад заборавити погинуле саборце који су дали животе за стварање Републике Српске“, поручио је Спасојевић. Служењу парастоса испред сједиша ЦЈБ Бањалука присуствовали су, осим припадника Центра, породице погинулих бораца и многобројни грађани Бањалуке. Вијенце на споменик погинулим припадницима бањалучког ЦЈБ положиле су делегације овог центра и породице погинулих. Извор: СРНА

Слике српских жртава са Косова леже згужване на улици Фото: СРНА

Београд: Слике српских жртава са Косова леже згужване на улици

4. април 2017.

Испред зграде Скупштине Србије у Београду, након синоћњих протеста групе младих људи због резултата предсједничких избора, осванули су поцијепани и уништени панои са сликама српских жртава са Косова и Метохије. Новинар Срне јутрос је затекао поцијепане и уништене паное са сликама српских жртава, цивила и војника, које су убили албанска терористичка Ослободилачка војска Косова /ОВК/ и НАТО бомбе. Неколико младића покушавало је све то да поправи, док је један пас луталица њушкао паное који су згужвани и изгажени лежали на плочнику. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Судбина Јездимира Ијачића: Преживио два усташка казамата, требињски суд утврдио да је злочин застарио!

4. април 2017.

Јездимир Ијачић /86/, као десетогодишњи дјечак преживио је усташки логор Глина и мислио да никада више неће осјетити страхоте заточеништва, али судбина се сурово поиграла са њим и након педесет година завршио је у злогласном логору Ћеловина у Мостару. Два пута логораш, два пута вођен на мучеништво, овај Мостарац, који сада живи у Требињу, одлучио је да настави да се бори за истину, да не посустане у доказивању да је неправедно да тужбе против злочинаца застаре, када су ране још свјеже. И данас се Јездимир сјећа када су усташе августа 1941. године њега, петоро браће и сестара и мајку Ковиљку одвели из породичне куће у Мостару у концентрациони логор Јасеновац,

ВИДЕО – Матија Бећковић: Заборављене српске жртве

3. април 2017.

У недељу, 26. марта 2017. у сали биоскопа „Југославија“ у Врбасу одржано је предавање академика Матије Бећковића који је пред препуном двораном беседио на тему „Заборављене српске жртве“. Трибину је организовала Српска православна црквена општина Врбас. Више од истог аутора: Матија Бећковић на порталу Јадовно 1941.

На споменик српским ратницима Великог рата у Улму- поцрнео и обрастао маховином, венац пложили представици Генералног конзулата у Штутгарту Фото П. Ракочевић

Како спасити споменик српским ратницима у Улму од пропадања?

3. април 2017.

У част устанка и борби од 1941.- до 1945. деценијама су подизани монументални споменици док су жртве Великог рата заборављане и често намерно свим могућим средствима брисане из сећања српског народа Кости српских страдалника – ратних заробљеника, рањених и болесних и цивилног робља из оба светска рата, расуте су и покопане, најчешће не знајући где, широм Европе. Многи знани и још више незнаних, сокончали су своје животе и на тлу Африке. Све џаве настале после оба рата које су на својим плећима и уз огромне људске жртве створили Срби, поготово она последња, социјалистичка Југославија, нису се превише старале о спомен-обележјима српским жртвама Великог рата. То је посебно важило за Титову