2017 - Страница 146 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 146

Линта тражи резолуцију против рехабилитације усташтва

25. јун 2017.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта апеловао је на чланице ЕУ да званично затраже од предсједника Европског парламента, предсједавајућег Комитета за спољне послове Европског парламента и шефова свих посланичких група у ЕП да хитно донесу „Резолуцију против рехабилитације и величања усташтва или хрватског нацифашизма у Хрватској“. Миодраг Линта оцјењује као „сраман али очекиван“ одговор хрватског Министарства управе да нема законског упоришта за уклањање спорне спомен-плоче подигнуте припадницима ХОС-а у Јасеновцу на којој је исклесан усташки поздрав „За дом спремни“ и позвао ЕУ да реагује. То практично значи за Хрватска има законодавство које омогућава несметано истицање нацифашистичког поздрава „За дом спремни“ што је у супротности са темељним вриједностима Европске уније,

У засеоку Мишићи у Скугрићу код Модриче откривено је и освештано спомен-обиљежје подигнуто на мјесту сусрета бораца Првог крајишког и Источнобосанског корпуса у операцији "Корирор 1992"

Откривено спомен-обиљежје погинулим борцима

25. јун 2017.

У засеоку Мишићи у Скугрићу код Модриче откривено је и освештано спомен-обиљежје подигнуто на мјесту сусрета бораца Првог крајишког и Источнобосанског корпуса у операцији „Корирор 1992“. Спомен-обиљежје, које је подигнуто на иницијативу Мјесне борачке организације Скугрић, уз подршку Општинске борачке организације и општине Модрича, открили су синоћ начелник Модриче Младен Крекић и дијете погинулог борца из Скугрића Младен Никић. Вијенце на спомен-обиљежје у присуству великог броја мјештана Скугрића, бивших бораца са простора Модриче и Шамца, положили су представници општинских борачких организација Модриче и Шамца и Градске борачке организације Приједор. Ратни командант тадашњег одреда „Толиса“ Милорад Станковић из Скугрића, учесник акције „Коридор 92“, рекао је да је 26. јуна 1992. године

Један меморијал, три спомена

24. јун 2017.

Радна група завршила Закон о Старом сајмишту. Музеј Холокауста и Музеј ромског страдања неће имати аутономију Закон о Старом сајмишту, односно Установи спомен-жртве, као лекс специјалис завршен је, а до краја августа би требало да буду усклађени преостали ситни детаљи, после чега иде у јавну расправу и даљу законску процедуру. Ово је, за „Новости“, потврдио епископ славонски Јован Ћулибрк, председник Комисије за Сајмиште. Следећи састанак Комисије заказан је за 31. август, када ће чланови бити упознати са финалном верзијом. – Закон је суштински готов, остале су најситније нијансе – каже епископ Јован за „Новости“. – На Сајмишту неће постојати три музеја, као што су поједина тумачења, већ једна кровна институција,

У Хрватској цвета трговина сувенирима из доба НДХ

24. јун 2017.

Загреб – После више од целе недеље лицитирања, коначна цена коју је на једном популарном сервису за аукције у Хрватској достигла „оригинална усташка капа“, попела се на равно 200 евра. Овај предмет, за који је тешко проценити да ли је купљен од колекционара војне меморабилије или особе која је емотивно везана за ову срамотну епизоду хрватске историје, на тржиште је ставио продавач из Нове Градишке са надимком Дарцар, пише Слободна Далмација, а преносе „Франкфуртске Вести“. „Надметање је кренуло од само једне куне, уз поруку да се за „овај предмет из моје личне колекције може лицитирати сад и никад више“. Није у питању реплика, нити филмски реквизит, а због цене коју очекујем

Српски херој Првог светског рата: Сам зауставио цео аустроугарски пук!

24. јун 2017.

Илија Влајић прошао кроз кишу метака и бомбом решио битку у Великом рату. Уништио рефлектор који је наводио артиљерију на Београд. Умро од муке у априлу 1941. године гледајући распад војске. Аустроугарски рефлектор на обали Саве наспрам Аде Циганлије био је почетком Великог рата ноћна мора Београда. Његов светлосни сноп је као аветињски прст обележавао мете аустроугарској артиљерији, која је 24 часа дневно тукла српску престоницу и положаје његових бранилаца. С друге стране, ноћна мора Поћорекове Балканске војске била је Ада Циганлија и данас непостојећа Мала ада или Занога. На речним острвима и Савском пристаништу одиграле су се прве битка Првог светског рата. У ноћи између 28. и 29. јула 1914.

У Придворцима код Tребиња данас је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године

Требиње-Придворачка јама мјесто свирепог страдања и опомене

24. јун 2017.

У Придворцима код Требиња данас је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године. Са мјеста стратишта тројица Срба успјела су да побјегну и упозоре остало становништво. Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба који су указали на свирепо и стравично страдање Срба из Придворице и Требиња прије 76 година, те истакли да спомен-плоча и капела код Придворичке јаме опомињу шта се догодило те страшне ноћи. Највише их, кажу, боли неправда што муслимани потпомогнути усташама никада нису кажњени за недјело које су починили над својим комшијама Србима. Помену жртвама усташког злочина на Придворачкој јами присуствовао је начелник Одјељења за

Код Спомен-обиљежја у Касиндолу служен је парастос и положено цвијеће у оквиру манифестације "Дани Касиндолског батаљона" за припаднике овог батаљона који су положили животе за стварање Републике Српске.

Обиљежени Дани Касиндолског батаљона

24. јун 2017.

Код Спомен-обиљежја у Касиндолу служен је парастос и положено цвијеће у оквиру манифестације „Дани Касиндолског батаљона“ за припаднике овог батаљона који су положили животе за стварање Републике Српске. Предсједник Предсједништва Борачке организације „Илиџански борац“ Горан Шеховац рекао да се манифестацијом „Дани Касиндолског батаљона“, који укључује и меморијални турнир у малом фудбалу, одржава у знак сјећања на команданта овог батаљона Бошка Вујадина и остале погинуле борце са овог подручја. „На Спомен-обиљежју у Касиндолу уписана су имена 99 бораца. Као и сваке године, културним и спортским манифестацијама у оквиру `Дана Касиндолског батаљона` желимо скренути пажњу народу да се неке ствари не смију заборавити“, рекао је Шеховац. Он је нагласио да Борачка организација

Филм о Јасеновцу на фестивалу у Москви, сниман по Спилберговој методи

24. јун 2017.

Московски међународни филмски фестивал, 39. по реду, отворен је јуче, а већ данас тамошња фестивалска публика могла је да испрати и премијерну пројекцију српског дугометражног документарног филма „Завештање“, сачињеног од сведочанстава oних који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској. „Завештање“, документарно остварење редитеља Ивана Јовића, публици познатог по играном остварењу „Исцељење“, састављено је од сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској у периоду од 1941. до 1945. године. Страдање у Јасеновцу део је породичне трагедије директорке филма Моње Јовић, али и историје породица многих њихових пријатеља и познаника. Инспирисан људима који мучно наслеђе геноцида, почињеног не само у логорима већ и на кућном прагу, носе кроз живот, Јовић је одлучио да сними све преживеле сведоке. Снимио

Логори за Србе у Норвешкој за време Другог светског рата (Фото Википедија)

Обележено 75 година од доласка наших интернираца у Норвешку

23. јун 2017.

Ботн/Нови Сад – У норвешкој општини Салтдал, у месту Ботн, где се налази највеће сабирно гробље у Северној Норвешкој, у част југословенским затвореницима интернираним током Другог светског рата у Норвешку, венце су на спомен плочу положили норвешки краљ Харалд В и амбасадорка Републике Србије у Норвешкој Сузана Бошковић-Продановић. Венце су носили троје унука затвореника који је преживео логор у Норвешкој, Маја. Лука и Ива Димитријевић, уз традиционалну народну песму „Тамо далеко”, у изведби Јасмине Козић из Ниша, која данас живи у Норвешкој, саопштила је Скупштина АП Војводине. Велики број присутних гостију из Норвешке и Србије, као и представнике удружења пријатељстава две земље, поздравила је председница Парламента Округа Нордланд Соња Стин,

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата – изложба славним прецима у част!

23. јун 2017.

У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата и Видовдана, у Крипти Храма Светог Саве у Београду 23. јуна 2017. године, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, у организацији: – Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и – Савезa потомака ратника Србије од 1912. до 1920. Београд Пројекат „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ За време Првог светског рата, до тада највећег сукоба у историји човечанства, наша отаџбина јe поднела огромне жртве за своју слободу. Посебно место припада такозваном „обичном, малом човеку“ из народа. Раме уз раме војници, грађани, сељаци, мушкарци и жене уградили

Раскринкавање лажи сада постаје кажњиво

23. јун 2017.

Многи су приметили да сребренички лоби чињенице уопште не занимају. Аутистичком жестином он је с разлогом усмерен на само једну ствар, а то је да онемогући објективно испитивање догађаја у Сребреници у јулу 1995. године Средишње и неприкосновене тезе наратива о догађајима у Сребреници лета 1995. који шири сребренички лоби гласе да је српска страна у том граду погубила 8.000 муслимана и да тај догађај представља – геноцид. Сваке године у ово доба приређују се помпезна обележавања наводног геноцида, са реториком и сценографијом срачунатим да продубе нетрпељивост између две главне заједнице у Босни и Херцеговини, муслимана и православаца. Упорно наметање измене кривичног законика, чиме би „негирање“ наводног геноцида било проглашено

Смјештај, исхрана и хигијенске прилике – Књига Јадовно 1.

23. јун 2017.

Смјештај унутар комплекса усташких логора Госпић, у Јадовну, Слани, Метајни, Ступачинову и Овчари, унеколико се разликовао, али је у свима био готово неподношљив, чак и за кратко вријеме боравка. Зашто је то било тако, јасно је већ и из досадашњег излагања. То нису били логори грађени намјенски за дужи останак заточеника: са зградама, канализацијом, санитарним чвором и другим потребним просторијама, већ импровизовани логори, установљени уз минималне трошкове – углавном отворени ограђени простори, у којима су људи једва преживљавали посљедње дане или сате свог живота, прије но што би били насилно уморени. Једино је казнионица Окружног суда у Госпићу била у згради, али су и у њој заточеници били смјештени, поред

Грађани обнављају споменик: Краљева чесма под смећем

23. јун 2017.

Удружење грађана „У име народа“ обнавља помен краљу Александру у Кошутњаку. Планирано је и подизање споменика невино страдалима у терору 1944. Удружење грађана „У име народа – За слободну Србију“, које је окупило нека од најзначајнијих имена из света културе и јавног живота, и чији је циљ обнова Краљеве чесме у Лисичијем потоку, одржаће у петак прву скупштину. Краљева чесма налази се на пола пута од Белог двора ка Месној заједници Кошутњак. Изграђена у спомен на убијеног краља Александра Карађорђевића, данас је руинирана и са свих страна затрпана остацима грађевинског материјала, земље и шута. Идеја новог удружења је не само рестаурација чесме и парка око ње, већ и подизање споменика невино стрељанима у Лисичијем

Изгледа да нам нису до краја испрали мозак

23. јун 2017.

У Кнегиње Љубице има један шармантaн кафић, где четвртком увече свирају неки момци уживо – углавном неке обраде страних ствари. Увек кларинет у тој свирци долази до изражаја. Привуче ме кад год сам у пролазу, али никад нисам свраћао; учинило ми се да се ту окупља углавном неки дорћолски шминкерај, па да не кварим имиџ ни ја њима ни они мени. Вечерас пошао по млеко, па опет пролазим поред кафића и имам шта да чујем: кларинетиста свира „Видовдан“. Поручили и веселе се неки млађи људи за столом. Па ми беше топло око срца. Јест, нама је све нормално, наше, право, аутентично и изворно, постало тако ретко да видимо и чујемо,

Власница куће у којој је рођен Хитлер тужила државу

23. јун 2017.

Одлука аустријских власти о експропријацији куће у којој је рођен Адолф Хитлер је неуставна и постоје други начини да се спречи да место буде атракција за неонацисте, навели су адвокати некадашње власнице те куће. Како преноси Ројтерс, Герлинде Помер Англохер поднела је тужбу Уставном суду Аустрије, тражећи да се поништи закон којим је држава запленила кућу у месту Браунау ам Ин, на граници са Немачком. Хитлер је у тој кући рођен 1889. године, а Аустрија годинама покушава да откупити кућу од власнице. Беч је наредио експропријацију, тврдећи да не жели да она постане место окупљања неонациста. Адвокати власнице пак тврде да то што кућа привлачи нацисте 70 година после Другог светског рата нема никакве везе са правима власнице. Они