Камп Бондстил/Седиште НАТО у Бриселу, 22. 7. 2017. (С*ање ствари) – Позната активисткиња за заштиту људских права НАТО војника Јелена Милић присуствовала је научном скупу „Осиромашени уранијум – убица или лекар“ који се одржао у кампу америчке војске Бондстил на Косову и Метохији. Госпођа Милић, која је и директор Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС), изјавила је да су закључци међународног скупа научника да „нема доказа да је осиромашени уранијум штетан, а да је све више показатеља да је у малим количинима благотворан за људски организам“. Ова шокантна сазнања о користи од осиромашеног уранијума могу суштински да промене поглед Срба на НАТО бомбардовање, као и на само прикључење Алијанси. „Ако за нешто

Поводом насловне стране НИН-а чујемо моралисање које би било смешно да није тужно. На основу своје судбине дозвољавам себи да одбијам патетику као недостојну озбиљности теме, пише за ДW књижевник Иван Ивањи. Изненађујуће велико узбуђење изазвала је насловна страна недељника НИН за коју председница Скупштине Србије, Маја Гојковић, каже да представља „најстрашнију увреду за Србију, као и за све жртве нацизма, породице жртава и њихове потомке…“ Госпођа Гојковић свакако има право да говори у своје име, партије којој припада или владајуће коалиције, али не у „име жртава нацизма“. Насловна страна НИН-а не приказује жртве концентрационих логора, него цинични натпис на капијама логора Аушвиц и Дахау. У Аушвицу сам био као

Пише: Матиас Воршинг Ни фашизам ни теорије о њему не постоје у сингулару. Онолико колико је разноврстан фашизам, толико су разноврсни и (спознајни) интереси при његову истраживању. Но питом је појам „фашизма“ превише често деградирао на пуку политичку борбену етикету без стварног аналитичког садржаја. Насупрот томе – и с обзиром на итекако реалне актуалне пријетње његова поновног успона у доба дубоке економске кризе – крајње је вријеме да се поновно покрене озбиљно фундирано разматрање како самог појма, тако и постојећих теорија фашизма У сада већ деведесетогодишњој повијести теорије фашизма често су љевичари били ти који су се посветили његову описивању и објашњавању. Притом нису нужно настојали допринијети његовој чисто апстрактној спознаји,

Пише: Владимир Фролов Гласи искуствена изрека Срба у некадашњој царевини Аустрији, коју су је непосредно, а Европу посредно, животима својим бранили и одбранили, од отоманских освајања! Чим Османлије престадоше бити реална опасност, сва обећања, чак и писмена царска са печатом, кршила су се системски, под непосредним руковођењем RKC, која је насрнула на српски народ као своје тобож одбегло „стадо“, које се ето случајно приклонило тој шизматичкој СПЦ, која признаje бечког ћесара, али неда „стадо“ мирољубивој RKC, која силом и ласкавим повластицама, упорно спроводи мисију, по налогу светог оца из Ватикана! Векови су прошли, а „добра“ кршћанска намера RKC, наспрам тих прљавих, православних шизматика, још и данас траје! Премијер еуропске и натоовске