април 2017 - Страница 21 од 26 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за април 2017 » Страна 21

Медијски линч: Текст на хрватском порталу фото: printscreen

Хрватски портал злоупотребио текст “Вести”: Николи ставили мету на чело

8. април 2017.

Хрватски портал Маxпортал прикључио се серији медијских напада на Србе у Хрватској, објављујући причу о Николи Трбојевићу, редовном професору факултета у Карловцима као “ратном четнику” који сада предаје хрватској омладини. Истовремено, овај портал је за ту своју причу злоупотребио текст “Вести” од пре чак три године! У понедељак је као главни наслов на овом порталу освануо текст под насловом “Никола Трбојевић, у рату четничка узданица у Војнићу, данас професор у Карловцу” у коме је дата његова комплетна биографија, укључујући и како му се зову супруга и деца. Да би све било што аутентичније пренет је и интервју који је дао за наш лист, “Вести”. Аутори једино нису оптеретили своје читаоце

Два пута преживео пакао логора Фото: sh.wikipedia.org

Двоструки логошарш не одустаје: Одбили му бубрег, злочин застарео

8. април 2017.

Бивши железничар Јездимир Ијачић има 86 година, родом је из Мостара, а данас живи у Требињу. Као десетогодишњи дечак преживео је усташки логор Глина и мислио је да никад више неће осетити страхоте заточеништва. Педесет година касније завршио је у злогласном логору Ћеловина у Мостару, пише портал Требињелајв. Мали, нећеш умрети Усташе су августа 1941. године Јездимира, петоро браће и сестара и мајку Ковиљку одвели из породичне куће у Мостару у логор Јасеновац. Мушки део породице се није вратио кући. – Нас су протерали у Глину, а одатле у Госпић – сећа се Јездимир, који је у логору био до децембра. Интервенцијом Италијана, логор у Госпићу је затворен, па су

Документарни филм Драгана Елчића Фото: СРНА

Филм о Радовану Караџићу данас на Мећавнику

8. април 2017.

Документарни филм режисера Драгана Елчића под насловом “Радован – Повик иза зидова тамнице”, који представља ексклузивну причу о првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу, биће данас приказан на Мећавнику, на пројекцији за новинаре. У биоскопу на Мећавнику пројекција почиње у 12.00 часова, а предвиђена је и конференција за новинаре. На новинарској пројекцији, као и премијери филма која је предвиђена у уторак, 11. априла, у Београду, специјалан гост ће бити Николај Бурљајев, глумац, редитељ и професор, с обзиром на то да је филм увршћен у програм фестивала “Златни витез”. Филм је лична исповијест иза зидова тамнице у тренуцима пресуде на 40 година затвора, али и прича о Караџићевом скривању, начину хапшења

Да Срби забораве Други светски рат

8. април 2017.

Зашто jе евро-атлантизму потребно да Срби забораве Други светски рат? Заборављаjући Јасеновац, Срби могу да поверуjу у Сребреницу. Зато jе борба за истину о Другом светском рату пут српског отрежњења од евроуниjатских заблуда. Пише: Зоран Чворовић 1. 1. Српска историjска свест између интеграциjе у Нови светски поредак и истине о новом поретку jугоисточне Европе из 1941. Седамдесет година после почетка Другог светског рата, у коме су државе чланице Троjног пакта а посебно њихови домаћи jугословенски савезници – Хрвати, муслимани, Мађари и Албанци, убили, према наjновиjим истраживањима и 1,8 милиона Срба, из историjске свести потомака убиjених наjвећим делом jе избрисан и оваj рат и његове жртве. У уџбеницима историjе реформисаног српског образовања

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

8. април 2017.

Збирка кнеза Павла са Колумбија универзитета крије и писма која је британски краљ Џорџ ВИ слао свом личном пријатељу кнезу Павлу По сопственој жељи, 1913. године, кнез Павле је започео класичне студије на Оксфорду, које је морао да прекине када је Аустроугарска објавила рат Србији, крајем јула 1914. Вратио се 1918. у Оксфорд како би окончао своје студирање. Магистрира историју уметности. Касније, кнезу Павлу ће бити додељена диплома почасног доктора Универзитета у Оксфорду. Још као студент, постао је добар пријатељ потоњег краља Џорџа ВИ, био миљеник краља Џорџа В и војвоткиње од Јорка, потом краљице Елизабете. Увек када би боравио у Енглеској, кнез Павле је становао у Бакингемској палати. Највише

Документарни филм "Злочин над злочинима" у Њемачкој Фото: РТРС

У понедјељак у Минхену пројекција документарног филма РТРС-а “Злочин над злочинима” (ФОТО)

8. април 2017.

У оквиру дана српске културе у Минхену, које организује Српско друштво Соко поводом десетогодишњице оснивања, 10.4. 2017. биће одржана пројекција документарног филма Радио-телевизије Републике Српске “Злочин над злочинима” ауторке Мире Лолић Мочевић. Филм се бави страдањем дјеце у логорима Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату. Организатори промоције су Документациони центар о националсоцијализму у Минхену и историчар др Дарио Видојковић. Најављено је присуство министра рада и борачко инвалидске заштите Миленка Савановића и директора Републичког Центра за истраживање ратних злочина Милорада Којића. Центар за проучавање историје и злочина националсоцијализма заједничка је институција града Минхена, Баварске и СР Њемачке као место сјећања на жртве националсоцијализма и Хитлеровог режима. Његов циљ је не само проучавање историје

У школама Српске изучавају злочине НДХ

7. април 2017.

Од нове школске године у РС опширније градиво о геноциду у Хрватској. Из Немачке и Хрватске желе да зауставе промене програма Од нове школске године, у септембру, ученици основних и средњих школа Српске опширно ће учити о злочинима и геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској (НДХ). Поред темељно обрађеног геноцида над Србима, детаљније ће бити обрађене и лекције о Холокаусту над Јеврејима у НДХ и геноциду над Ромима. Ово је велика победа Министарства просвете РС, Педагошког завода РС, Универзитета у Бањалуци и Удружења “Нефеш Хаја” из Бањалуке. Још 2007. године, Влада РС је потисала меморандум са Меморијалним центром “Јад Вашем” из Израела о едукативним семинарима у Израелу за

Анатомија једног геноцида

7. април 2017.

Истраживање научних радника резултирао је закључком да је НДХ била држава заснована по узору на национал-социјализам Пише: Р. Станковић Када је др Иво Голдштајн, хрватски историчар, рекао на једном научном скупу да „Независна Држава Хрватска није била ни независна, ни држава, нити је била хрватска држава“, била је то тачка поделе за хрватску политичку и научну елиту. На иницијативу професора Правног факултета Универзитета у Београду др Бориса Беговића, пре три године се окупила група угледних научних радника, универзитетских професора и после дугог и темељног истраживања, они су своје радове представили прошле недеље на Правном факултету у Београду на конференцији која је одржана под насловом Правни поредак Независне Државе Хрватске. „Циљ

Обиљежавање 72 године од страдања жртава усташког злочина

7. април 2017.

У Козарској Дубици ће 22. априла бити одржана духовна академија у оквиру обиљежавања 72 године од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњој Градини, утврђено је данас на састанку Организационог одбора. У недјељу, 23. априла, у Доњој Градини у 12.00 часова биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина геноцида, а у 13.00 часова планирано је обраћање званичника. Претходно ће у 9.00 часова бити служена Света архијерејска литургија у Храму Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Као и претходних година, за све грађане Козарске Дубице који желе да присуствују парастосу и помену у Доњој Градини биће обезбијеђен превоз аутобусом из Козарске Дубице и Кнежице. Организациони одбор за обиљежавање

Предводила језиве злочине над Србима: Азра Башић Фото: yоутубе.цом/РТРС вијести

Страшна свједочења о убиствима и тортурама Азре Башић

7. април 2017.

У наставку суђења Азри Башић за убиство и злостављање заробљених српских цивила у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Станимир Пијетловић испричао је да је видио када је оптужена ножем заклала заробљеника Благоја Ђураша. Он је посвједочио да је Башићева у Дому војске у Дервенти наредила војницима ХВО-а да каишем вежу Ђураша, којег је више пута јахала и урезала му крст на челу. “Благоја је био крвав и подеран. Претучен је лежао на поду, а Азра је мени и Љубинку Мајсторовићу наредила да га дигнемо. Онда је дошла и ножем му пресјекла жилу на врату. Прије тога га је ударала, провоцирала и

Законски регулисати статус жена жртава рата

7. април 2017.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да законски мора бити регулисан статус и права жена које су преживјеле сексуално, те сваки други облик насиља у протеклом рату у БиХ. “О овом проблему треба да се едукује шира јавност посредством медија, поготово приказујући истину о томе шта је жртва доживјела, на начин да јој се пружи подршка, а не да се обиљежи”, рекла је Рајилићева Срни, након консултативног састанка представника удружења која се баве овом проблематиком у Бањалуци о теми “Стигматизација лица које су преживјеле сексуално насиље у рату”. Рајилићева је додала да Удружење жена жртава рата Републике Српске има око 600 чланица које су

Како су декларатори Србима наменили тек једну варијанту српског језика

7. април 2017.

ТРАГОМ САРАЈЕВСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Припремио Јово Бајић Декларација о заједничком језику, обелодањена 30. марта у Сарајеву, допловила је на таласима широко заснованог и вешто вођеног процеса чији је крајњи циљ брисање и српског имена у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Ти циљеви су у Хрватској у доброј мери остварени Разбијање српског језика и брисање српског имена, како је замишљено у овом документу (Декларација о српском језику представљена прошле недеље у Сарајеву), умногоме подсећа на разбијање југословенске државе, чији су ствараоци углавном били Срби. Једино везивно ткиво на том бившем југословенском простору, бар када је реч о четири новостворене државе, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији,

Сутра скуп српских и руских историчара у Андрићевом институту

7. април 2017.

У Андрићевом институту у Андрићграду сутра ће бити одржан округли сто о теми “Стогодишњица револуције – Странице историје руско-српских односа у 19. и 20. вијеку”, у чијем раду ће учествовати реномирани руски и српски историчари. Из Андрићевог института наводе да је округли сто историчара организован будући да се “ове године навршава 100 година од веома значајне раскрснице из прошлости – `руске смутње` 1917. године, вијек од нестанка Руске царевине и рођења прве социјалистичке државе, те вијек од глобалног прелома на истоку Европе”. “Сагледавање значаја овог догађаја захтијева детаљнију пажњу руских и српских историчара, јер су ломови који су се десили и те како утицали на историјат руско-српских односа, прекинули устаљени

Слава палим херојима „Драве“

7. април 2017.

Речна флотила одала пошту морнарима страдалим у Априлском рату 1941. године. Једини брод коjи jе пружио отпор окупатору и оборио 14 неприjатељских авиона Воjници и официри Речне флотиле у петак су у Дунав, код Челарева, спустили венац и одали пошту своjим претходницима-Александар Берић Бродови Речне флотиле Воjске Србиjе застали су у петак на 1287. километру тока Дунава. Огласили су се топови почасном паљбом, воjни свештеник одржао jе опело, а почаст jе одала и авиjациjа, прелетом хеликоптера „Газела“. На овом, за Речну флотилу светом месту, недалеко од Челарева, морнари су уз воjне почасти у воду спустили венац, коjим су одали дужну пошту њиховим претходницима, морнарима монитора „Драва“, из састава Краљевске морнарице,

Војни затвор "Кулине" у Шибенику Фото: ŠibenikIN

Злочин и казна

7. април 2017.

Недавно су медији у региону пренели вест да је сплитски Жупанијски суд неправоснажно осудио на по две године затвора Дамира Боршића (61), бившег управника војног затвора Кулине у Шибенику, и Мирослава Периша(53), некадашњег чувара у истом затвору, због ратног злочина над цивилним становништвом. Злостављања су се догађала од 21. маја до 17. јула 1993, а два мушкарца и две жене истог имена и презимена који су били заточени, злостављани су на разне начине. Тукли су их рукама, ногама, гуменим палицама и разним другим средствима, једног мушкараца терали су да се скида го и сагиње, упаљачем су му палили браду јер се није имао чиме бријати, поливали су их хладном водом,