Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да би Народна скупштина Републике Српске требало да распише референдум на којем би се грађани изјаснили о намјерама да се војна имовина која се налази на простору Републике Српске књижи на БиХ. „Мислим да нико нема право да тражи да се војна имовина која се налази на територији Републике Српске књижи на БиХ, јер је то супротно Дејтонском мировном споразуму“, рекао је Митровић. Он је додао да су породице погинулих изненађене благим реаговањем политичара и институција Републике Српске на незаконите судске пресуде којима се налаже књижење 11 војних објеката у Републици Српској на Министарство одбране БиХ. „Породице

Загреб — Универзитетски професор Иво Банац одржао је предавање у Пожешкој бискупији и том приликом поручио да су усташе хајдуци, а комунисти гори од усташа. У предавању на тему „Да ниједан дух не лута светом: хрватске поделе и помирења“, Банац је рекао да је „усташтво делом предмодерни покрет јер баштини традицију хајдучких покрета и не може се поистоветити с модерним фашистичким покретима у Италији и Немачкој“. „Усташтво се увек потенцирало у политичке сврхе и користило се као аргумент против било какве хрватске независности и саме помисли да Хрвати створе самосталну државу“, рекао је Банац, објављено на сајту Хрватске бискупије. Портал Индеx.хр примећује да Банац уопште не проблематизује НДХ, расне законе

У Сарајеву је представљена Декларација о заједничком језику коју је 30 стручњака саставило током једногодишње конференције „Језици и национализми“. Конференције су одржане у Београду, Сплиту, Подгорици и Сарајеву. Декларација је већ подигла велику прашину у државама региона на које се односи – БиХ, Србији, Црној Гори и Хрватској. Владимир Арсенијевић из Удружења „Крокодил“ је представљајући Декларацију изјавио да пажња коју је изазвала заправо говори о њеном значају. „Жељели смо да покушамо да реконструишемо неприродно стање које живимо у региону већ неколико деценија“, рекао је Арсенијевић, који је потписник Декларације. Хрватска књижевница Ивана Бодрожић, која је такође потписница Декларација, рекла је да је Декларација погрешно интерпретирана у медијима и додала да

Иницијатива да се спомен-обележја у знак сећања на словачке писце и добровољце у српско-турском рату подигну у Шапцу и Алексинцу Књижевници и публицисти Др Небојша Кузмановић из Новог Сада и Кристијан Обшуст из Београда, упутили су ресорном министарству Србије предлог да се код Шапца и Алексинца подигну спомен – обележјасловачким песницима Јозефу Бохуславу Бели (1839-1876) и Светоплуку Освалду(1839 – 1876). Обојица су своје животе положили за Србију као добровољци у рату против Турака. Писац, новинар и преводилац Освалд, рођен је у Банатској Бистрици. Изузетно надахнут славјанофилским осећањима, придружио српској војсци у њеним борбама против Турака. Погинуо је као припадник Дринске дивизије 4. јула 1876. године у близини Сремске Раче. Песник

“Вежбаоница код Саборне цркве” био је одсек Соколског друштва у Београду, од новембра 1921. до октобра 1922.  У тој сали је пре Првог светског рата вежбало витешко друштво „Душан Силни”. Кад је дошло до уједињења соколских друштава и витешког друштва „Душан Силни” у једно друштво „Соколско друштво Душан Силни”, та сала је остала атлетском клубу „Соколског друштва Душан Силни”. Соколско друштво Београд I основано је октобра 1922. Вежбаоница основне школе код Саборне цркве била је магазин Министарства просвете. Вежбаоница је испражњена лета 1921. Почетком 1922. одсек код Саборне цркве био је оспособљен за самосталан рад. Одсек је радио на обнављању соколских друштава у Смедеревској Паланци и Обреновцу, на слетовима у

Декларација о заједничком језику, која ће бити представљена у Сарајеву, узнемирила је духове у државама региона. И пре објављивања је поделила јавност, посебно у Хрватској. Декларацију је досада потписало више до 200 експерата за језик – лингвиста и писаца, али и активиста, уметника различитих профила из Хрватске, Србије, БиХ и Црне Горе. „На питање да ли се у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији употребљава заједнички језик – одговор је потврдан“, пише у Декларацији. Реч је, како се наводи, о заједничком стандардном језику полицентричног типа – односно о језику којим говори више народа у више држава с препознатљивим варијантама – какви су немачки, енглески, арапски, француски, шпански, португалски

Уговори за доделу 49 монтажних кућа из Регионалног стамбеног програма, свечано су уручени избеглицама и расељеним лицима из Хрватске и БиХ који живе на територији града Београда Уговори за доделу 49 монтажних кућа из Регионалног стамбеног програма (РСП) избеглицама и расељеним лицима из Хрватске и БиХ који живе на територији града Београда свечано су уручени данас, а министар спољних послова Ивица Дачић истакао је да се на реализацији тог програма у Србији ради “пуном паром”. “Да подсетим да се у оквиру овог потпројекта 3 РСП-а укупне вредности више од 13, 5 милиона евра, већ гради 235 станова у Овчи, четири зграде започели смо да градимо септембра прошле и очекује се

Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа сматра да хрватске власти више од двије деценије бојкотују рјешавање статусних права Срба у Хрватској уз прећутну сагласност ЕУ и међународне заједнице. „Хрватска не жели никако да ријеши проблем статусних права Срба у тој држави који се односе на радна, пензиона, станарска, имовинска права, права на приватизацију“, рекао је Пузигаћа Срни. Он је додао да Хрватска не жели да о овим проблемима разговара са властима у БиХ, иако је раније било наговјештаја одржавања заједничке сједнице Савјета министара БиХ и Владе Хрватске. „Удружење је раније поднијело захтјев за одржавање тематске сједнице Народне скупштине Републике Српске у вези

Загреб – Хрватски сабор је данас већином заступничких гласова прихватио у првом читању Мостов предлог измена Закона о архивама и архивској грађи, које предвиђају отварање архива из доба комунистичке Југославије до 22. децембра 1990. Од 117 присутних ‘за’ је било 114 заступника, три уздржана, нико против. У складу са предлогом матичног Одбора за образовање, све примедбе и предлози из расправе, а посебно примедбе и мишљење владе, доставиће се Мосту, као предлагачу, ради израде коначног предлога закона. Мост је пре подношења коначног предлога закона дужан да прибави мишљење Хрватског државног архива, Агенције за заштиту личних података (АЗОП), Заштитника грађана и Поверенице за информирање о питањима на која се односи коначни предлог закона.