март 2017 - Страница 26 од 26 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за март 2017 » Страна 26

Прелазак српске војске преко Чакора (Фото:: из књиге о селу Велика)

На Чакору не заборављају српског војника

1. март 2017.

Житељи села Велика уредиће и обележити гроб непознатог српског ратника, настрадалог приликом повлачења 1915. године Ужице – Запуштени гроб непознатог српског војника, палог у Великом рату на планини Чакор где му је тело тада покопано, ускоро ће бити уређен и обележен. То најављује Ужичанин Драгољуб Пауновић, родом из села Велика с Чакора, један од иницијатора низа садржаја за јачање српско-црногорских веза, па и овог подухвата. Тај војник, казује Пауновић, подлегао је суровој зими, глади и силним напорима на превоју Чакора приликом повлачења српске војске децембра 1915. године од Пећи уз Руговску клисуру ка албанским гудурама. Главнина наше војске успела је потом да преброди албанску голготу и стигне до Крфа, али

Китаровић: Нећу дозволити ревизију ратних чињеница

1. март 2017.

Пакрац – Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић поручила је данас у Пакрацу, на обележавању 26. годишњице почетка Домовинског рата да неће допустити да се истина изврће, да се блати и омаложава Домовински рат нити да се у њега увлаче метастазе из 2. светског рата. Председница је ветеранима и грађанима казала да неће дозволити ревизију чињеница везаних за Домовински рат, а Домовински рат, рекла је, темељи се на четири чињенице. Прва је, додала је, да је Хрватска била „жртва унутрашње и спољне агресије с позиција великосрпског империјализма којем је у то време пуну подршку пружао југославенски унитаризам. Друга чињеница је, по њеним речима, да је Хрватска ослобођена и одбрањена у „часном

За избеглице 2.000 кућа

1. март 2017.

Конференција о регионалном стамбеном програму збрињавања прогнаних из хрватске и бих током ратова од 1991. до 1995. Кров над главом у Србији, ове године, добиће 2.000 породица прогнаних из Хрватске и БиХ у ратовима од 1991. до 1995. године. У нове домове уселиће се захваљујући Регионалном стамбеном програму збрињавања, који се заједнички спроводи у Хрватској, БиХ, Црној Гори и Србији и циљ му је да до 2020. збрине највећи број избеглица које су у рату остале без својих кућа а и даље нису решиле стамбене проблеме. Новац за изградњу кућа и станова, куповину сеоских домаћинстава, монтажних кућа и пакета грађевинског материјала обезбеђен је на Међународној донаторској конференцији 2011. године, а

У Београду представљена књига „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“

1. март 2017.

Књига „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“, представљена је данас у Београду, према ријечима аутора Миливоја Иванишевића, на дан када је прије 25 година почео грађански рат у БиХ и геноцид над Србима у Сарајеву. Иванишевић је рекао да у српском дијелу Сарајева није било ниједног логора за муслимане, нема ниједног убијеног муслимана нити масовне гробнице, а да је у муслиманском Сарајеву постојало 120 логора за Србе и пронађено више десетина масовних гробница. „Књига представља свједочења људи који су преживјели најтежу могућу тортуру. Она се ни по чему није разликовала, можда је понекада била систематичнија од оне коју су током Другог свјетског рата преживјели Срби у логорима тадашње НДХ“, рекао

Немања Девић: Бићемо свједоци чина у коме ће Република Српска остварити право на независност!

1. март 2017.

Историчар Немања Девић је као један од оснивача НВО Српски академски круг успио да ауторски препознатљивим и веома упечатљивим текстовима широј јавности приближи тему историје српског народа у Другом свјетском рату. У разговору за Српско коло Девић каже да је судбина Републике Српске сложено питање које од српских елита захтијева оно што им је у новијој историји често недостајало: стрпљења и мудрости. – Република Српска одраз је вишевјековне борбе за слободу српског народа западно од Дрине. Њу је у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година створио исти онај народ који је, послије геноцида у НДХ, постао дословно жив клан-недоклан. Сматрам да ће српски народ у будућности, а ми ћемо бити свједоци тог

Како да опростим, кад славе злочин?

1. март 2017.

БиХ данас обележава највећи празник, а породица Гардовић и сарајевски Срби присећају се дана када је убијен отац и муж Никола Гардовић, само зато што је на венчању сина носио црквену тробојку са четири оцила. Могу да кажем — праштам, али коме, кад онога на другој страни то не интересује, каже за Спутњик Николин син, протојереј Јован. Николу Гардовића у фабрици „Васо Мискин Црни“ нико није знао по имену. Звали су га Поп. Током преподнева служио је држави као ковач, а послеподне и празницима Богу у парохијској цркви у коју је редовно одлазила и његова жена са петоро деце — ћерком и четири сина, од којих ће чак тројица касније

Крах лажних помирења

1. март 2017.

Лажни помиритељи на нашим просторима су имали од 1995. у БиХ а у Србији и Црној гори од октобра 2000. па до данас да нам покажу на делу како су они паметни а остали глупи, како су они рационални а остали ирационални, како су они морални а остали неморални, како су они за мир а остали за рат, како су само Срби криви а сви остали невини. И – шта имамо? Никад нестабилнији регион. Мржње према Србима не да нису утихнуле, него се сада манифестују са још већом самосвешћу и отвореношћу. Бакир се хвата за било коју псеудоправну сламчицу да би легитимисао своју мржњу према Србима и Републици Српској. И

Jeднa гeнeрaциja у сeлу имaлa би пo 30 дjeцe, aли дaнaс je шкoлa срушeнa - Oћeстoвo Фото: Вaскa Рaдулoвић

У Oћeстoву, сa свojим нaрoдoм

1. март 2017.

Нeкaд сe у Oћeстoву мoглo пристojнo живjeти. Рaтнe нeприликe стaњe су у пoтпунoсти прoмиjeнилe. Сeлo je oпустjeлo, a мнoги дoмoви били су сaсвим уништeни. Пoврaтaк je тeкao спoрo и тeшкo, aли прeoстaли мjeштaни нe oдустajу. На свeгa нeкoликo килoмeтaрa oд грaдa Kнинa, у кршeвитoj Дaлмaтинскoj Букoвици, уз мaгистрaлни пут кojи вoди кa Kистaњaмa, угниjeздилo сe сeлo Oћeстoвo. Oвдje дaнaс живи свeгa 150 стaнoвникa, углaвнoм пooдмaклe живoтнe дoби. Mлaдих je нeкaд билo мнoгo, пoстojaлa je шкoлa у кojoj сe oдвиjaлa нaстaвa дo пeтoг рaзрeдa, a дjeцa су шкoлoвaњe нaстaвљaлa у oближњeм Kнину. Стaриjи су живjeли oд пензија, a oни млaђи били су зaпoслeни у вeликим книнским прeдузeћимa, тaкo дa сe у

Министар полиције Хрватске Ранко Остојић Извор: Фото: vecernji.hr

Остојић: Питање времена „када ће пасти крв“ у Хрватској

1. март 2017.

Посланик СДП-а у Хрватском сабору Ранко Остојић упозорава на раст екстремизма и фашистичке скупове, те оцјењује да је само питање времена „када ће пасти крв“, за шта ће бити крива садашња власт у Хрватској. „Не можемо чекати да неко буде убијен да би власт реаговала. Даје се порука /екстремистима/: `Идите, радите шта год желите`“, наводи Остојић. Он оптужује хрватску власт да „толерише насилнике и фашисте“, који имају своје телевизијске емисије и портале, „а њихова ријеч завршава као палица у нечијим рукама“. Остојић је побројао само неке од инцидената који су се догодили у посљедње вријеме – од напада на „Супер супер“, фото-монтаже потпредсједника Сабора Миланке Опачић са наводним „четничким обиљежјима“,

Грабовац: Тужилаштво БиХ опструише ексхумацију у Оџаку

1. март 2017.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да Тужилаштво БиХ опструише да изда наредбу за ексхумацију српске масовне гробнице у Оџаку. „Спреман сам да дођем на лице мјеста са свједоком који се тренутно налази у Њемачкој да покаже локацију српске масовне гробнице у Оџаку“, рекао је Грабовац Срни. Он је подсјетио да му је свједок бошњачке националности показао локацију масовне гробнице у дијелу напуштеног Православног гробља у Оџаку у којој се налазе посмртни остаци српских војника. „Нећу одустати од ранијег захтјева да се у дијелу Градског муслиманског гробља у Оџаку провјери садржај два контејнера са ознакама УН, у којима се годинама налазе

Београд: трибина на тему ,,Достојевски и Црква: трагање за Христом“

1. март 2017.

Позивамо вас, да у понедељак, 6. марта 2017. године, у 19 часова, у парохијском дому Храма Св. Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете трибини на тему „Достојевски и Црква: трагање за Христом“. О овој теми говориће: – Проф. емеритус др Драган Стојановић (Филолошки факултет, Београд) – Др Владимир Коларић (теоретичар уметности – русиста) – Владимир Меденица (ИК ,,Логос“, Београд) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан. Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке Краља Петра бр. 5, 11000 Београд Телефон: +381 (64) 800 43 92 Е-пошта: [email protected] Веб-портал: www.sozbg.rs

Изоловани случај, писмо Предсједници Хрватске

1. март 2017.

Замислите, и ја сам „изоловани случај.“ Или боље рећи, један од 500.000 (пет стотина хиљада) српских „изолованих случајева“ у Хрватској. Кажете моја Предсједница, да, моја шта хоћете, све док се не одричем држављанства Хрватске, да је ово са А-ХСП (аутохтоном, изворном, усташком, фашистичком…) изолован случај и да томе не треба придавати значајну пажњу. Хајде да Вам вјерујем, бити ћу непажљив. Нећу спомињати „шачицу модерних усташа.“ А и што би? Не живим у Хрватској, нисам оспорио да Хрватска као самостална, неовисна, независна, како год ми називали ту државу има право у оквирима својих граница ради шта хоће – све док траје. Да ли ће на граничним прелазима сутра умјесто „добро дошли“

Фашизам није само ствар прошлости, демократију и данас треба штитити

1. март 2017.

Загреб – „Њемачки живот“, један од најишчекиванијих филмова овогодишњег ZagrebDoxa, кроз причу о бившој Гебелсовој секретарици упозорава како фашизам није само ствар прошлости и да демократију треба и данас штитити, а то је, рекао је један од режисера Christian Kroenes, био и циљ тог документарног филма. Филм, за чију су пројекцију у уторак распродане све улазнице, доноси досад најдетаљнији интервју с недавно преминулом Brunhildom Pomsel у коме је, у својој 105. години, одлучила проговорити о времену када је, као најбржа дактилографкиња њемачког радија, почела радити за озлоглашеног Хитлеровог министра пропаганде. Након Другог свјетског рата пет је година провела у руском затвору, бившем нацистичком логору, а потом се запослила на њемачкој телевизији гдје је

Политика: Ако заборавимо Јадовно…

1. март 2017.

Чланови Удружења „Јадовно 1941“ посетили место на коме jе за само неколико месеци на наjстрашниjи начин, усмрћено не мање од 40.123 особе Касно поподне у Плашком, петак, 21. jуна. Окупљаjу се учесници овогодишњег „Дана сећања на Јадовно 1941“ у организациjи Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти НДХ Госпић–Јадовно–Паг и Горњокарловачке епархиjе Српске православне цркве. Први пут се Дани сећања, с коjима се почело 2010. године, одржаваjу без политичара – наших или њихових, свеjедно. Учесници касне. Аутобус из Бањалуке се покварио, други пристиже, а аутобуси из Београда задржани су на граници: да се претресе пртљаг и да се пошаље порука. Скромна вечера за све, па онда представљање књиге „Јадовничка