2016 - Страница 76 од 229 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2016 » Страна 76

Шта хоће Вељко Ђурић Мишина?

3. август 2016.

Текстом „Чему замајавање јавности с пописом српских жртава“, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов предлог „није наишао на интересовање у високим органима државне управе”. Сад, кад се тог посла прихватило Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку и када је Свети синод Српске православне цркве, препознавши племениту потребу таквог посла, одлучио да посредством својих парохија помогне Друштву у прикупљању имена пострадалих Срба, Ђурић је то оценио као „замајавање јавности”. Штавише,

Биљaнски пoврaтaк у срeдњи виjeк

3. август 2016.

Нoвoсти у сeлу Биљaни Дoњи, кoje je приje 50 гoдинa билo знaтнo нaпрeдниje нeгo у oвoм стoљeћу: Приje рaтa живoт je биo тeк нoрмaлaн. Глeдajући из дaнaшњe пeрспeктивe, билo je тo нeвиђeнo блaгoстaњe. Дaнaс, кaдa дoђу у Биљaнe, Брaнкo и Сeкa Цупaћ нeмajу хлaдњaк нa oвим врућинaмa нити рaдиo приjeмник. Нe знajу штo сe дoгaђa у Бeнкoвцу, a кaмoли у свиjeту. Kaд сe сeкa 1973. удaлa у oву кућу, имaли су мaшину зa прaњe вeшa и струjу Десeтaк килoмeтaрa зaпaднo oд Бeнкoвцa, у Рaвним Koтaримa, у сeлу Биљaни Дoњи, пeдeсeтaк мjeштaнa, углaвнoм врeмeшних пoврaтникa, дoслoвнo сe бoри зa oпстaнaк. Свaкoднeвнo, кaдa пoђу нa пoчинaк, пoстaвљajу сeби истo питaњe: Дa ли

Вeтeрaни прeкинули скуп у Moрпoлaчи

3. август 2016.

Извикуjући нaциoнaлистичкe пaрoлe и вриjeђajући учeсникe скупa, групa oд двjeстoтињaк вeтeрaнa oмeлa je 1. aвгустa нaвeчeр нaрoднo-црквeни збoр мjeштaнa Moрпoлaчe у oпштини Стaнкoвци, у Зaдaрскoj жупaниjи. Oкo 300 мjeштaнa и људи пoриjeклoм из oвoг крaja уз дoзвoлу пoлициje oкупилo сe близу крстa кojи je пoстaвљeн нa мjeсту гдje плaнирajу сaгрaдити цркву, a збoр je и биo прeдвиђeн зa прикупљaњe дoнaциja и прилoгa зa грaдњу. У нeкo дoбa пojaвили сe вeтeрaни нoсeћи хрвaтскe зaстaвe и бeнгaлкe, кojи су извикивaли пaрoлe и вриjeђaли oкупљeнe, a пjeвaчици кoja je нaступaлa oтeли су и микрoфoн. Пo искaзимa мjeштaнa, нaвoднo су трaжили jeднoг пjeвaчa из Србиje кojи ниje ни трeбao нaступити. Нaкoн штo су сe

За борце СС Ханџар дивизије неће бити ревизије Фото Бундес

Убице без надокнаде

3. август 2016.

Агенција за реституцију тражиће измене Закона о рехабилитацији. Прави се база података са око 30.000 бораца СС трупа и Вермахта Око 30.000 имена припадника СС трупа и Вермахта наћи ће се у електронској бази података коју ће до краја недеље завршити Агенција за реституцију, открива за „Новости“ Страхиња Секулић, директор Агенције. У питању су људи чије породице, без обзира не евентуалне судске рехабилитације, неће моћи да добију имовину у поступку реституције, нити она може да им буде надокнађена. Агенција ће такође тражити измене Закона о рехабилитацији, тако да никако не могу да буду рехабилитовани директни починиоци ратних злочина. Електронска база ће се, каже Секулић, накнадно пунити осталим именима које је

Међународни дан сјећања на ромске жртве Другог свјетског рата

2. август 2016.

С порукама да су Роми саставни дио хрватске историје, да обогаћују њену мултикултуралност и да треба радити на њиховој квалитетнијој интеграцији у хрватско друштво, на ромском гробљу Уштица поред Јасеновца у уторак је комеморацијом обиљежен Међународни дана сјећања на све ромске жртве геноцида током Другог свјетског рата. “Треба остати упамћено да је од 1941. до 1945. на овом простору убијено 16.173 Рома. Само на овом мјесту страдало је 5.608 дјеце и 4.887 жена припадница ромског народа. Радило се о правом геноциду с циљем истребљења ромског народа са ових простора”, рекао је саборски заступник Рома Вељко Кајтази додајући како је број жртава и знатно већи. Затражио је да се истина о страдању Рома упише у школске уџбенике као

Нацисти из СС дивизије и даље слободно живе у Британији

2. август 2016.

Ветерани злогласне нацистичке Вафен СС дивизије 70 година после краја Другог светског рата слободно живи у Британији Ветерани злогласне нацистичке Вафен СС дивизије 70 година после краја Другог светског рата слободно живи у Британији. Најмање 25 етничких Украјинаца који су били у саставу СС дивизије из Галиције (регион у данашњој Украјини),иако су од стране Совјетског савеза били оптужени за ратне злочине, од краја рата слободно живи и ради у Уједињеном краљевству. Чак 8.000 чланова СС дивизије добило је дозволу Форин офиса за усељење у Британију после завршетка рата. Њих 25 који су и даље живи, станује у различитим крајевима Енглеске и Шкотске. Двојица прежевелих, Мирон Табора (90) и Остап Кикавец

Српске избеглице протеране из Хрватске у војној акцији „Олуја“ (Фото Танјуг)

У Београду у четвртак Дан сјећања на страдале Србе

2. август 2016.

У четвртак, 4. августа, навршава се 21. година од хрватске војне акције „Олуја“, током које је погинуло и нестало готово 2.000 Срба, а протјерано, најмање, 250.000 становника Републике Српске Крајине /РСК/. У Србији ће ова годишњица бити обиљежена Даном сјећања на страдање и прогон Срба, односно централном манифестацијом у насељу Бусије, на периферији Београда, у којем живе крајишки Срби избјегли пред хрватском војском. У четвртак, 4. августа, код Цркве Светих Кирила и Методија у Бусијама окупиће се цијели државни и црквени врх Србије, на челу са премијером Александром Вучићем и патријархом Иринејем, као и Републике Српске, на челу са предсједником Милорадом Додиком. Предвиђено је да програм почне у 20.00 часова,

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата

Обиљежен Дан страдања цивила у Другом свјетском рату

2. август 2016.

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата. Вијенце су положили представници општине Нови Град, општинског СУБНОР-а, општинске Борачке организације и потомака страдалих. Предсједник Комисије за његовање традиција ослободилачких ратова Александар Јанковић рекао је да су у овом засеоку на Илиндан 1941. године у крвавом усташком пиру страдали цивили – жене, дјеца и старци. Јанковић је навео да је спомен-обиљежје подигнуто 2006. године, а табла са именима жртава постављена 2012. године. Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Tодић подсјетио је да је село Водичево у Другом свјетском рату изгубило половину становништва. Предсједник

О судбини чланова Савеза сокола у логору Јасеновац

2. август 2016.

У Јасеновцу је у међуратном периоду основано Соколско друштво Јасеновац. Године 1934. старешина је био др. Спасоје Мадираца, заменик Никола Миладиновић, тајник Марко Фрањић, начелник Ђорђе Чолак, заменик Милан Сињак, начелница Љубица Вучинић, заменица Анкица Клобучар, благајник Милан Старчевић. Чланови Управе били су Станко Стасиов, Илија Ђилас, Милан Павлица, Терезија Ивчић и Војислав Микић. Ревизори су били Озрен Бачић, инг. Иван Витаљић, Душан Боснић, Милош Крњајић и Славко Метлаш. У Суду части били су Перо Вучинић, Нада Мадираца, Мирослава Кајзер, Милан Миљеновић и Војин Согонић. (1) Соколска друштва и чете оснивана су и по околини Јасеновца. Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило је 1930. Први децембар, Дан

У Ламинцима откривен реновирани споменик погинулим бирцима

2. август 2016.

У Ламинцима код Градишке данас је служен парастос и положени су вијенци на реновирани спомен-комплекс погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског и Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора из овог краја. Вијенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић, представници општинске и мјесне борачке организације, СУБНОР-а, мјесне заједнице Ламинци, представници СДС-а и породице погинулих бораца. Начелник општине Градишка Зоран Латиновић изразио је задовољство што је на Илиндан, када се обиљежава храмовна слава и народни збор у Ламинцима, откривен реновирани споменик погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и на достојанствен начин одан помен свим српским жртвама у протеклим ратовима. „Општина се потрудила да изградњом нових путева, довођењем водовода и другим активностима створи примјерене улове за живот

Владика Атанасије служио парастос жртвама усташког покоља на Шушњару

2. август 2016.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештенства ове епархије, служио је данас на Шушњару у Санском Мосту парастос за жртве усташког покоља на Илиндан 1941. године. Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић рекао је да се данас обиљежава 75 година од једног од највећих страдања Срба на простору бивше Југославије. „Овдје је 5.500 људи убијено и то је био један од покушаја НДХ да заплаши Србе, да их стави под потпуну контролу. Сански Мост је увијек био слободарски град, град који је знао да се бори за истинске вриједности“, рекао је Иванић новинарима у Санском Мосту. Он је изразио наду да ће власти Санског Моста, Унско-санског кантона

Страдање Срба из Зијемље код Мостара на Илиндан 1941.

2. август 2016.

Августовски покољи као и интернациjе у логоре смрти, само jедан дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погодили Мостар. У тим покољима страдало jе, осим Срба из градског jезгра, и становништво из села коjа су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села jе и село Зиjемље – данашња општина Источни Мостар. Краjем jуна 1941. године усташке снаге из посаде на Руjиштима, коjе jе предводио роjник Ивица Усминиjани блокирале су село Доње Зиjемље, похапсиле све одрасле мушкарце коjе су затекли код кућа, њих 40, отjерале их у Мостар и стрпале у хапсану херцеговачке боjне коjа се налазила у Основноj школи „Краљица Мариjа“. Преживjели

Бранислава Роловић: Нисмо нимало изненађени – то је дјело фашизма

2. август 2016.

Бранислава Роловић, чији је супруг Владимир као југословенски амбасадор убијен у терористичком нападу у Шведској 1971. године, изјавила је да није нимало изненађена вијешћу да је у Хрватској подигнут споменик његовом убици Мири Баришићу и нагласила да је тај споменик наставак свега што се дешава у Хрватској и цијелом свијету. „Антифашизам је темељ ЕУ. Сви европски званичници осуђују фашизам. То су дивне речи, али дела фашизма можемо да видимо и у комшилуку и свуда у свету. Зато и јесам уплашена, бринем шта све може да се догоди и чиме се све ово може завршити“, рекла је Роловићева за „Вечерње новости“. Она је нагласила да је убиство њеног супруга прије свега

Некажњено убијање Срба: Бранимир Главаш Фото: Реутерс

Отворен лов на Србе у Хрватској

2. август 2016.

Србија је упутила још две протестне ноте Хрватској – због укидања пресуде Бранимиру Главашу и подизања споменика усташком терористи Миру Баришићу, убици југословенског амбасадора Владимира Роловића. У ноти због Главаша, осуђеног за злочине над Србима у Осијеку, истиче се да хрватско правосуђе шаље поруку да је дозвољен и некажњен злочин над Србима, чиме је, уз говор мржње, отворен лов на Србе у Хрватској. Отправник послова Хрватске у Београду Стјепан Глас одбио је да прими ноте, али их је Министарство доставило редовним путем, чиме је формално уручење извршено. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић констатовао је након изјаве хрватског колеге Мире Ковача да српске власти треба да престану са пропагандом која подсећа

Диклић: Степинац може бити проглашен само за демона

1. август 2016.

У Хрватској се рехабилитује усташтво, а војни викар Независне Државе Хрватске /НДХ/ Алојзије Степинац може бити проглашен само за демона, а не за свеца, рекао је историчар Момчило Диклић из београдског Института за европске студије. Диклић је на промоцији Зборника радова број 11 и 12 „Грађански рат у Хрватској 1991-1995“, која је одржана у Библиотеци града Београда, истакао да постоји гомила докумената у свијету који говоре о улози Степинца у НДХ. „Постоје и многи документи о улози његових подређених свештеника, али би СПЦ и Србија требало да их преведу и упознају свијет са оним што је Степинац радио“, навео је Диклић. Он је истакао да је Степинац „пројектант елиминације српског