август 2016 - Страница 17 од 18 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за август 2016 » Страна 17

Олуја: Етничко чишћење под покровитељством НАТО-а

4. август 2016.

Између 3. и 4. августа 1995. године хрватске снаге су започеле војну акцију под називом „Олуја“ под свестраном подршком и покровитељством НАТО-а. Као резултат ове акције настао је највећи егзодус у Европи после Другог светског рата – етничко чишћење више од 220.000 Срба са простора Републике Српске Крајине, као и 1853 погинула и нестала лица. Хрватске снаге су под покровитељством НАТО кренуле у акцију са више од 138 хиљада војника, 350 тенкова и са око 20 авиона. Авиони НАТО-a су изводили операције у ваздуху, координисане са хрватским снагама, уништавајући српске положаје и ракетно-радарска средства и средства телекомуникације. Претходно су сва потребна борбена и материјално-техничка средства за ову операцију хрватским снагама

ЕУ треба да зна да усташтво није билатерални проблем

4. август 2016.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је да ЕУ која поручује да се неће мијешати у билатералне односе Србије и Хрватске треба да зна да усташтво које је тамо кулминирало није само билатерални проблем и да Београд очекује одговор Брисела на писмо премијера Србије Александра Вучића, који је указао на величину тог проблема. Он је нагласио да ће се „Олуја“ у Хрватској сутра славити уз пјесме Томпсона, а суштина његове умјетности је да пјева о људима који су заклали на хиљаде Срба. „Сутра ће се у Книну чути `за дом спремни` и како је `сјајна ствар што је протерано 250.000 Срба`. То је део званичне

После „Олује” скућили се на бусијским лединама

4. август 2016.

У насељу између Батајнице и Угриноваца живи око 5.000 људи избеглих из Далмације, Крајине, Славоније, Босне… – Сутра увече у Бусијама биће обележен Дан сећања на страдале и прогнане из Хрватске, а мештани очекују долазак премијера Мирис свежег асфалта лебди у ваздуху. На сваких педесетак метара путари крпе рупе и уређују улице. Припремају се Бусије, једно од највећих избегличких насеља на Балкану, за Дан сећања на страдале и прогнане у акцији „Олуја”. Ову ледину „уклештену” између Батајнице и Угриноваца пре двадесетак година населили су људи из Далмације, Славоније, Крајине… они који су у последњем моменту спасли главу пред налетом хрватске армаде. Ту су се скућили, основали породице, запослили, пронашли нови

Прислуживањем свијећа у порти храма Христа Спаситеља вечерас је у Бањалуци почело обиљежавање 21 године од погрома Срба из Републике Српске Крајине у војно полицијској акцији Хрватске "Олуја"

Почело обиљежавање двадесет и једне године од погрома Срба

4. август 2016.

Прислуживањем свијећа у порти Храма Христа Спаситеља синоћ је у Бањалуци почело обиљежавање 21 године од погрома Срба из Републике Српске Крајине у хрватској војно полицијској акцији „Олуја“. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је новинарима да је симболика овог догађаја у томе да се свим погинулим Крајишницима, са опојаним и неопојаним костима, у овом храму прислуже свијеће. „Ми не можемо да дођемо на гробове, за многе не знамо гдје су покопани, због чега смо одлучили да прислужимо свијеће у порти Храма Христа Спаситеља у Бањалуци јер је овдје некада био Храм Свете Тројице којег су усташе порушиле у Другом свјетском рату“, истакао је Штрбац. Он је навео да

Митровић: Организовањем фестивала у вријеме годишњице српског страдања у „Олуји“, пљује се по свему што се догодило 1995. године

3. август 2016.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске саопштила је да се, уз израз огорчења и оштрог противљења, придружује петицији за одгађање „Нектар фреш вејв“ фестивала у Бањалуци. „Тих дана сјећамо се стотина хиљада убијених и протјераних Срба током хрватске војне акције `Олуја`“, наводи се у саопштењу. Из Организације поручују да се организовањем оваквог фестивала „пљује по свему што се догодило 1995. године“. У вријеме обиљежавања 21 године од српског страдања у „Олуји“, Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић боравиће са делегацијом у Румунији. „Зар треба да останемо нијеми на патње ових несрећника? Тужно је и жалосно што смо доведени у ситуацију да ових дана расправаљамо о овоме, умјесто

Програм обиљежавања годишњице страдања Срба августа 1995.

3. август 2016.

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВAЊА двадесетпрве годишњице страдања Срба у агресији Хрватске на Републику Српску Крајину у августу 1995. године („Операција Олуја“) БАЊА ЛУКА Сриједа, 3.8.2016. Саборни Храм Христа Спаситеља 20.30 Паљење свијећа и 21.00 Духовно умјетнички програм Четвртак, 4.8.2016. 09.45 Пердувово Гробље – Полагање цвијећа испред споменика 11.00 Храм Свете Тројице – Парастос 12.00 Коло српских сестара – Даћа Петак, 5.8.2016. 19.00 Дом омладине – Пројекција данског документарног филма „15 минута – масакр у Двору“ и трибина „Шта се заиста десило у Двору 8. августа 1995?“ НОВИ ГРАД Субота, 6.8.2016. 10.00 Храм Св. Апостола Петра и Павла – Парастос 10.45 Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку

Позив на обиљежавање Дана сјећања на страдале и прогнане Србе – 5. август

3. август 2016.

Савез Срба из региона и Коалиција удружења избјеглица позивају прогнане Србе и све друге заинтересоване грађане да својим присуством допринесу обиљежавању Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у петак 5. августа 2016. године. Програмом је предвиђено служење парастоса у цркви Светог Марка на Ташмајдану и полагање вијенаца у Ташмајданском парку од 11:00 до 12:00 часова. Затим слиједи шетња учесника парастоса посвећена страдалим Србима (Црква Св. Марка – Народна скупштина – хотел Москва – Бранков мост – Сава центар) од 12:00 до 13:00 часова. Меморијална академија ће се одржати у великој дворани Сава Центра под називом “И СРБИ СУ ЖРТВЕ” од 14:00 до 15:30 часова. Извор: Информативна служба Савеза Срба из

Нису заборављене жртве убијене у Бајића јамама код Костајнице

3. август 2016.

У понедељак, 01. августа 2016. послије подне унаточ лошем времену служен је парастос, на „Бајић јамама“, недалеко бивше циглане и жељезничке станице у Хрватској Костајници. Служио је протојереј-ставрофор, Далибор Танасић. На овом мјесту недалеко града, убијено је од 1941-1945. године око 2ооо лица, становника села са обе стране Уне. У ноћи 31.7.1941. убијена је прва група, 16 сељака из оближњих села Чукура и Пањана.Током слиједећег дана, 1.8.1941. стрељано је 3о становника Босанске Костајнице а потом и 23 лица из села општине Мајур и 16 из Утолице, да би се након тога наставила готово стална погубљења. У вријеме трајања офанзиве на Козари 1942. године у привремени логор код Шумарије дотјерано је

Шта хоће Вељко Ђурић Мишина?

3. август 2016.

Текстом „Чему замајавање јавности с пописом српских жртава“, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов предлог „није наишао на интересовање у високим органима државне управе”. Сад, кад се тог посла прихватило Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку и када је Свети синод Српске православне цркве, препознавши племениту потребу таквог посла, одлучио да посредством својих парохија помогне Друштву у прикупљању имена пострадалих Срба, Ђурић је то оценио као „замајавање јавности”. Штавише,

Биљaнски пoврaтaк у срeдњи виjeк

3. август 2016.

Нoвoсти у сeлу Биљaни Дoњи, кoje je приje 50 гoдинa билo знaтнo нaпрeдниje нeгo у oвoм стoљeћу: Приje рaтa живoт je биo тeк нoрмaлaн. Глeдajући из дaнaшњe пeрспeктивe, билo je тo нeвиђeнo блaгoстaњe. Дaнaс, кaдa дoђу у Биљaнe, Брaнкo и Сeкa Цупaћ нeмajу хлaдњaк нa oвим врућинaмa нити рaдиo приjeмник. Нe знajу штo сe дoгaђa у Бeнкoвцу, a кaмoли у свиjeту. Kaд сe сeкa 1973. удaлa у oву кућу, имaли су мaшину зa прaњe вeшa и струjу Десeтaк килoмeтaрa зaпaднo oд Бeнкoвцa, у Рaвним Koтaримa, у сeлу Биљaни Дoњи, пeдeсeтaк мjeштaнa, углaвнoм врeмeшних пoврaтникa, дoслoвнo сe бoри зa oпстaнaк. Свaкoднeвнo, кaдa пoђу нa пoчинaк, пoстaвљajу сeби истo питaњe: Дa ли

Вeтeрaни прeкинули скуп у Moрпoлaчи

3. август 2016.

Извикуjући нaциoнaлистичкe пaрoлe и вриjeђajући учeсникe скупa, групa oд двjeстoтињaк вeтeрaнa oмeлa je 1. aвгустa нaвeчeр нaрoднo-црквeни збoр мjeштaнa Moрпoлaчe у oпштини Стaнкoвци, у Зaдaрскoj жупaниjи. Oкo 300 мjeштaнa и људи пoриjeклoм из oвoг крaja уз дoзвoлу пoлициje oкупилo сe близу крстa кojи je пoстaвљeн нa мjeсту гдje плaнирajу сaгрaдити цркву, a збoр je и биo прeдвиђeн зa прикупљaњe дoнaциja и прилoгa зa грaдњу. У нeкo дoбa пojaвили сe вeтeрaни нoсeћи хрвaтскe зaстaвe и бeнгaлкe, кojи су извикивaли пaрoлe и вриjeђaли oкупљeнe, a пjeвaчици кoja je нaступaлa oтeли су и микрoфoн. Пo искaзимa мjeштaнa, нaвoднo су трaжили jeднoг пjeвaчa из Србиje кojи ниje ни трeбao нaступити. Нaкoн штo су сe

За борце СС Ханџар дивизије неће бити ревизије Фото Бундес

Убице без надокнаде

3. август 2016.

Агенција за реституцију тражиће измене Закона о рехабилитацији. Прави се база података са око 30.000 бораца СС трупа и Вермахта Око 30.000 имена припадника СС трупа и Вермахта наћи ће се у електронској бази података коју ће до краја недеље завршити Агенција за реституцију, открива за „Новости“ Страхиња Секулић, директор Агенције. У питању су људи чије породице, без обзира не евентуалне судске рехабилитације, неће моћи да добију имовину у поступку реституције, нити она може да им буде надокнађена. Агенција ће такође тражити измене Закона о рехабилитацији, тако да никако не могу да буду рехабилитовани директни починиоци ратних злочина. Електронска база ће се, каже Секулић, накнадно пунити осталим именима које је

Међународни дан сјећања на ромске жртве Другог свјетског рата

2. август 2016.

С порукама да су Роми саставни дио хрватске историје, да обогаћују њену мултикултуралност и да треба радити на њиховој квалитетнијој интеграцији у хрватско друштво, на ромском гробљу Уштица поред Јасеновца у уторак је комеморацијом обиљежен Међународни дана сјећања на све ромске жртве геноцида током Другог свјетског рата. “Треба остати упамћено да је од 1941. до 1945. на овом простору убијено 16.173 Рома. Само на овом мјесту страдало је 5.608 дјеце и 4.887 жена припадница ромског народа. Радило се о правом геноциду с циљем истребљења ромског народа са ових простора”, рекао је саборски заступник Рома Вељко Кајтази додајући како је број жртава и знатно већи. Затражио је да се истина о страдању Рома упише у школске уџбенике као

Нацисти из СС дивизије и даље слободно живе у Британији

2. август 2016.

Ветерани злогласне нацистичке Вафен СС дивизије 70 година после краја Другог светског рата слободно живи у Британији Ветерани злогласне нацистичке Вафен СС дивизије 70 година после краја Другог светског рата слободно живи у Британији. Најмање 25 етничких Украјинаца који су били у саставу СС дивизије из Галиције (регион у данашњој Украјини),иако су од стране Совјетског савеза били оптужени за ратне злочине, од краја рата слободно живи и ради у Уједињеном краљевству. Чак 8.000 чланова СС дивизије добило је дозволу Форин офиса за усељење у Британију после завршетка рата. Њих 25 који су и даље живи, станује у различитим крајевима Енглеске и Шкотске. Двојица прежевелих, Мирон Табора (90) и Остап Кикавец

Српске избеглице протеране из Хрватске у војној акцији „Олуја“ (Фото Танјуг)

У Београду у четвртак Дан сјећања на страдале Србе

2. август 2016.

У четвртак, 4. августа, навршава се 21. година од хрватске војне акције „Олуја“, током које је погинуло и нестало готово 2.000 Срба, а протјерано, најмање, 250.000 становника Републике Српске Крајине /РСК/. У Србији ће ова годишњица бити обиљежена Даном сјећања на страдање и прогон Срба, односно централном манифестацијом у насељу Бусије, на периферији Београда, у којем живе крајишки Срби избјегли пред хрватском војском. У четвртак, 4. августа, код Цркве Светих Кирила и Методија у Бусијама окупиће се цијели државни и црквени врх Србије, на челу са премијером Александром Вучићем и патријархом Иринејем, као и Републике Српске, на челу са предсједником Милорадом Додиком. Предвиђено је да програм почне у 20.00 часова,