Главни тајник ХСП-а Анте Старчевић Перо Ћорић позирао је с обитељи и унучићем испред слике усташког поглавнике Анте Павелића и те слике објавио на свом Фацебоок профилу. Фотографија усташког злочинца налази се на истакнутом мјесту у витрини, према свему судећи у његовој обитељској кући, а Ћорић се са својом обитељи воли фотографирати управо на том мјесту. Он, наиме, на свом Фацебоок профилу има неколико обитељских фотографија, у различитим временским раздобљима, с Павелићевом сликом у позадини. На једној од фотографија које приказују божићну прославу његове обитељи Ћорић је као локацију ставио Шаренград. Да живи управо у том мјесту види се и у његовој имовинској картици, али и из недавних изјава када је

Слика објављена у медијима на којој муслиманка пере тепих на партизанском споменику на Шушњару, код Санског Моста – шокирала је јавност. Спомен гробље подигнуто је у помен на 5.500 Срба и 50 Јевреја, које су усташе убиле на Илиндан 1941. године. Она за РТРС тврди да не зна ћирилицу и да није знала да је ријеч о споменику. Оштре реакције стижу из Српске православне цркве у Санском Мосту гдје поручују да овако нешто није смјело да се догоди. Срби повратници, углавном и нису знали за овај срамотан чин. Полиција, када је затекла жену како на Шушњару преко спомен обиљежја пере тепих,т ек је издала усмену опомену. Бошњакиња која је прала

Милорад Којић, из Центра за истраживање рата и ратних злочина у Бањалуци, о поигравању правдом и правосуђем. Бројка од 8.000 уморених у Сребреници увреда за људску интелигенцију – У Нирнбергу је за милионе жртава које су побили нацисти од 1939-1945. одговарало 177 главешина. За злочине почињене током рата у БиХ пред судовима у овој земљи процесуиран је 331 Србин. Осуђени су на 1.646,5 година робије. Пред судом у Хагу због злочина у Босни суђено је још 90 Срба који су кажњени са 758 лета тамнице. Због геноцида у Аушвицу, где је уморено милион људи, на процесу у Франфурту 1962. и 1963. од 8.000 чувара логора кажњено је њих 17. За

Бивши председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић преминуо је вечерас у Ургентном центру Клиничког центра Војводина у Новом Саду, сазнају „Новости“ Бивши председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић преминуо је вечерас у Ургентном центру Клиничког центра Војводина у Новом Саду, сазнају „Новости“. Како сазнајемо, њему је позлило у кући, а онда је одвежен у ту установу. Претпоставља се да је реч о тромбу у плућима. Хаџић је био нарушеног здравља, а у последњих месец дана два пута је био у болници. Њега су власти Србије ухапсиле у 2011. години као последњег оптуженог у бекству, а суђење је почело у октобру 2012. Суђење Горану Хаџићу практично је било у прекиду од

Аутохтона хрватска странка права (А-ХСП), која је подигла шатор поред споменика у Србу како би спречила обележавање годишњице антифашистичког устанка који се у том месту догодио 27. јула 1941, добила је од МУП-а рок да га данас до 15 сати уклони, али они то одбијају да учине и поручују да полицији не падне напамет да примењује силу јер би се могла „запалити шибица“. Странка је саопстила да пријавила јавно окупљање и постављање шатора чиме је, како наводи, испунила све законске услове за јавно окупљање. У саопштењу странке се наводи да простор јавног окупљања није у власништву Општине Грачац, већ Републике Хрватске. „Аутохтона – Хрватска странка права нема намеру да од

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је као антиевропску изјаву министра спољних послова Хрватске Мире Ковача да Хрватска може да блокира Београд у преговорима са ЕУ ако Србија према хрватским ратним ветеранима почне да примјењује Закон о универзалној надлежности за ратне злочине. Линта је поручио да Ковач добро зна да је Хрватска ратификовала Конвенцију о не застарјевању ратних злочина и злочина против човјечанстoсти и да има обавезу да поштује сопствени Устава према којем међународни уговори чине унутрашњи дио међународног правног поретка Хрватске и по правној снази су изнад хрватских закона. Он је упозорио да Загреб, осим тога, упорно опструише обавезу о кажњавању свих одговорних за ратне злочине које

Становници Срба, малог личког мјеста, у којем се сваке године обиљежава 27. јули, Дан устанка у Хрватској, упутили су отворено писмо хрватском државном врху у којем, како наводе, Срби и Хрвати антифашисти, траже заштиту државних институција и подршку сјећању на отпор управо профашистичком и пронацистичком усташком режиму. У писму предсједници Колинди Грабар Китаровић, премијеру техничке владе Тихомиру Орешковићу, министрима полиције и културе Влаху Орепићу и Златку Хасанбеговићу, упозорили су да су изложени константним притисцима, застрашивањима и провоцирањима која, какко кажу, пролазе неометано и некажњено од надлежних институција. „Српски народ у Србу као и све друге мјештане покушавају да дисциплинују у утјерају у четири гола зида наших празних кућа. Неодговорни појединци,