БЕОГРАД –Решење питање имовине и пензија протераних Срба из Хрватске није на видику ни више од две деценије од рата, јер у Загребу нема политичке воље за решавање тог проблема, речено је данас на скупу посвећеном примени Бечког споразума. Председник Удружења пензионера из Хрватске Јован Каблар каже да је Бечки споразум, који кроз два Анекса Г и Е третира ова питања, остао мртво слово на папиру и да у Хрватској не постоји политичка воља да се то питање реши. „Када заседа мешовити комитет и када дође на дневни ред питање својине, представник Хрватске напусти састанак и онемогући доношење закључка по том питању“, навео је Каблар. Истакао је да је то

Премијер Србије Александар Вучић поручио је данас да није ни фасциниран ни уплашен реакцијом Хрватске на одлуку Београда да не изручи троје радикала Хашком трибуналу и нагласио да Хрватска не би требало да држи лекције Србији о прогону ратних злочинаца јер би, како каже, мало чиме имала да се похвали. Вучић је, коментаришући изјаву потпредсједника Владе Хрватске Томислава Карамарка да је одлука о неизручивању радикала подстицај да Хрватска блокира преговоре Србије и ЕУ, рекао да би волио да Србији о правној држави не држе лекције они који организују прославе и „трче на комеморацију у Блајбург“. „Не желим да се мешам у њихове унутрашње ствари, па бих и њих замолио да

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић очекује од бискупа Фрање Комарице, који је упоредио Бањалуку са Блајбургом, да се извини мјештанима бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотика у којима су усташе 1942. године починиле покољ над српским цивилима. Митровић је рекао у Бањалуци да је то најмање што се од бискупа Комарице може очекивати. Подсјетивши да су у бањалучким насељима Дракулић, Шарговац и Мотика усташе 1942. године убиле 2.300 невиних српских цивила, Митровић каже да је зачуђен да „вјерски човјек“ може да прави поређење између Бањалуке и Блајбурга. „Ако је интерес Комарице био да се додвори неким десничарским снагама у Хрватској, то прелази

Савез логораша Републике Српске оцијенио је да је бањалучки бискуп Фрањо Комарица, поредећи Бањалуку и Блајбург, на монструозан начин увриједио српске жртве и да због тога мора напустити мјесто бањалучког бискупа. „Комарици препоручујемо да што хитније одступи са позиције бањаличког бискупа, јер оваквим понашањем сигурно не доприноси миру и повјерењу међу народима у БиХ“, наводи се у саопштењу из Савеза логораша. У саопштењу се истиче да је Комарица изјавом о Бањалуци, као другом Блајбургу, показао своје друго лице идентично његовом имењаку – некадашњем предсједнику Хрватске Фрањи Туђману, чија је политика довела до 222 логора за Србе у БиХ, а протјеривањем Срба из Хрватске довршила пројекат јасеновачког геноцида. Бањалучки бискуп Фрањо

Од нашег сталног дописника Бањалука – „Ко би то требало да дође у Бањалуку па да види како је овај град исти Блајбург”, упитао је новинар Славиша Сабљић бањалучког бискупа Фрању Комарицу. „Ко је то побио Хрвате у Бањалуци током Последњег рата, коме је од Хрвата одузет њихов идентитет и ко то од Хрвата у Бањалуци нема право на родно место?”, питања су која је Сабљић у писму поставио бискупу Комарици. „Како, господине Комарица, можете да се не сетите да су уочи масакра у Дракулићу код Бањалуке ваши преци прво потровали све псе да не би сутрадан лајали када црнокошуљаши – а неки од њих су касније скончали у Блајбургу

Потомци јунака Невесињске пушке чувају сећање на великане устанка против Турака. Праунука хајдучког вође Пере Тунгуза, Наташа Глигорић, истражује како су се њени преци настанили на Врачару НЕВЕСИЊСКА улица у Београду, у близини Храма Светог Саве, носи име по херцеговачком граду, али много више по херојима једног устанка који смо готово заборавили. Невесињска пушка била је симбол отпора народа против Турака, а генерације старијих суграђана одрасле су уз култни истоимени филм, који је пунио домаће биоскопе. Срећом, за „Београдске приче“ говори наследница једног од бесмртних хероја устанка из 1875. године, који је жестоко уздрмао турску царевину, пробудио жеђ за слободом, и трасирао пут ка коначном ослобођењу од власти Отоманске империје.