Poređenje Banjaluke i Blajburga – nastavak relativizacije ustaštva

Datum objave: četvrtak, 19 maja, 2016
Veličina slova: A- A+

Blajburg

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Ko bi to trebalo da dođe u Banjaluku pa da vidi kako je ovaj grad isti Blajburg”, upitao je novinar Slaviša Sabljić banjalučkog biskupa Franju Komaricu.

„Ko je to pobio Hrvate u Banjaluci tokom Poslednjeg rata, kome je od Hrvata oduzet njihov identitet i ko to od Hrvata u Banjaluci nema pravo na rodno mesto?”, pitanja su koja je Sabljić u pismu postavio biskupu Komarici. „Kako, gospodine Komarica, možete da se ne setite da su uoči masakra u Drakuliću kod Banjaluke vaši preci prvo potrovali sve pse da ne bi sutradan lajali kada crnokošuljaši – a neki od njih su kasnije skončali u Blajburgu – budu klali više od 2.000 pravoslavaca? Kako imate srca govoriti o Blajburgu, a toga se ne setiti?”, pita Sabljić.

Istup banjalučkog biskupa sledi pokušaje da se Jasenovac prikaže kao Radni logor i mesto u kome su Hrvati stradali od komunista

Da li nepristojno poređenje koje je biskup Komarica napravio između Banjaluke i Blajburga, to jest između Drugog svetskog rata i poslednjeg rata, predstavlja nastavak onog što je poslednjih meseci započeto u Hrvatskoj? Mnogi su u svetu i regionu događaje u Hrvatskoj okvalifikovali kao obnavljanje ustaštva i nastojanje da se stavi znak jednakosti između žrtava ustaškog i komunističkog režima, uz zabrinjavajuće pokušaje da se Jasenovac prikaže kao radni logor, pa čak i mesto stradanja Hrvata od strane komunističkih vlasti. U tom su logoru Ustaškom rukom ubijani Srbi i iz Banjaluke, kao i Potkozarja, Gradiške i okoline, što su mesta u kojima zbog ustaških zlodela decenijama nakon rata nije bilo Regruta za vojsku.

Neobično je da Komarica podseća Samo na to što u Banjaluci usled proterivanja i odlaska danas ne živi 28.000 Hrvata, koliko ih je bilo pre rata, već svega nekoliko hiljada, ne samo dobro Znajući za istrebljenja srpskog Naroda sa ovih prostora u vreme NDH već i na sve ono što se Devedesetih godina dešavalo sa Srbima u Hrvatskoj koji su tamo živeli odvajkada, a sada ih više nema. Nakon akcija „Bljesak” i „Oluja” veliki broj preostalih Hrvata i jeste otišao iz Banjaluke.

„Mi smo ovde Blajburg. To je muka i to sam želeo u Blajburgu da poručim. Ljudi, šta vi govorite ovde. Dođite u Banjaluku pa vidite, tamo je Blajburg. Gde su Banjalučani, zašto su oni pobijeni, zašto je njima oduzeto pravo na identitet? Nemaju pravo na svoje rodno mesto. To je Blajburg za mene”, rekao je Komarica nakon sastanka sa predsednikom Hrvatskog sabora Željkom Rajnerom odgovarajući na pitanje novinara iz RS zašto je 14. maja išao u Blajburg gde je, kako je prenela Hina, predvodio misu.

Američka agencija AP komemoraciju u Blajburgu videla je kao okupljanje hiljada ekstremnih desničara, od kojih su mnogi nosili Obeležja i zastave ustaškog režima, ocenivši da ovogodišnja komemoracija u Blajburgu „dolazi na krilima uzleta ekstremne desnice u Hrvatskoj Nakon parlamentarnih izbora”.

„Komemoraciji na Blajburgu Prisustvovao je niz visokih zvaničnika hrvatskih Vlasti i Katoličke crkve. Od preuzimanja vlasti u januaru, hrvatske vlasti našle su se na udaru kritika zbog guranja glave u pesak pred porastom desnog ekstremizma i relativizacije ustaških zločina”, ističe američka agencija.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik Ocenio je da je biskup poređenjem Banjaluke i Blajburga uvredio ne samo žive Stanovnike Banjaluke, Potkozarja i cele Srpske, već i mučenike koji postradaše na brojnim stratištima u Drugom svetskom ratu.

„Do sada vam se nisam obraćao na Ovakav način, ali povoda za ovakvo obraćanje bilo je više. Smatrao sam da je u državi porušenog poverenja Ponekad dobro i prećutati neke stvari zarad višeg Cilja i da bi prepiska s vama, ma kako utemeljena bila, Nas sve zajedno udaljila od tog cilja. Međutim, istupom, kada ste ne trepnuvši poredili Banjaluku sa Blajburgom, pređena je granica trpljenja, koju smo, svako sa svoje pozicije, dužni da održavamo”, istakao je Dodik u pismu Komarici. Dodik je naveo da je ničim neizazvanom izjavom Komarica dirnuo u „najsvetije mučenike kojima je pomen održan pre neki dan u Donjoj Gradini, i ne samo u njih, već i one u Drakuliću i brojnim stratištima iz Drugog svetskog rata u i oko Banjaluke.”

„Siguran sam da znate da su neke od blajburških žrtava odgovorne za naše stradanje u Potkozarju, Banjaluci i Donjoj Gradini, ali da nijedna Od naših žrtava nije odgovorna za smrt ljudi kojima ste služili misu u Blajburgu. Stoga je poređenje Banjaluke i Blajburga u najmanju ruku strašno”, naglasio je Dodik.

Piše: Mladen Kremenović

Izvor: POLITIKA, četvrtak 19 maj 2016., str. 4

 

Vezane vijesti:

Dodik oštro odgovorio banjalučkom biskupu Komarici

Sabljić o izjavi Komarice: Sramne izjave čovjeka koji se zavjetovao da širi pomirenje

Biskup Komarica: Banjaluka je za mene Blajburg

Sutra u Banjoj Luci: Promocija knjige „PREŠUĆIVANI ZLOČIN“

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top