arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Stepinac_tajna_dokumenta.jpg

Тајна документа: Степинац и командант Јасеновца обманули свет

Надбискуп загребачки Алоjзиjе Степинац, кандидат за свеца Католичке цркве, све време траjања Независне Државе Хрватске био jе, дипломатски речено, неми сведок злочина и геноцида.   Степинцу jе сметао само нехумани транспорт заробљених на путу у логоре смрти Док су се свакодневно одвиjала наjмонструозниjа клања и ликвидациjе Срба, Јевреjа, Рома и хрватских антифашиста, и то не само у Јасеновцу, Степинац остаjе нем, ћути пред злочином и геноцидом. Истина, постоjи jедна белешка у коjоj формално протестуjе код поглавника због „нехуманих увjета како су транспортирани заробљени Срби и Јевреjи“ на путу у логоре смрти. Замислите само: нехумани услови транспорта! Да ли jе то значило да би било у реду да су до последњег одредишта били

Божица Живковић-Рајилић

Божица Живковић-Рајилић

Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић изjавила jе Срни да jе завршена прва фаза израде монографиjе о страдању жена широм БиХ над коjима су у логорима, затворима, сабирним центрима и кућама злочине вршили припадници такозване Армиjе БиХ и Хрватског виjећа одбране (ХВО). Раjилићева jе навела да Удружење монографиjу израђуjе у сарадњи са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Она jе истакла да jе ово прва монографиjа овакве врсте коjа садржи аутентичне исповиjести чланица Удружења поткриjепљене доказима са мjеста страдања, сликама, видео записима и документима такозване Армиjе БиХ или ХВО-а. „Свака исповиjест описуjе друго мjесто страдања, а већина ових жена већ jе свjедочила

Spomenik_Peru_Tunguzu.jpg

КРСТ НА МОРИНАМА: Вјечни помен на херцеговачког јунака Пера Тунгуза

Након три године обновљен споменик Перу Тунгузу на брду Јакомир на Моринама Споменик Перу Тунгузу, брдо Јакомир, Морине, 2015.год. „Перо Тунгуз славни и чувени харамбаша из устанка “Невесињска пушка“, записан у историjи, а од нас Невесињаца поприлично заборављен и запостављен. Ево данас, са овога мjеста, у име Борачке организациjе покрећем инициjативу за хитном рестаурациjом споменика коjи jе у jако лошем стању. Надам се да ће ова инициjатива наићи на добар одзив и да ће се брзо реализовати. О каквом jе борцу и патриоти риjеч навешћу само податак да jе поред мноштва jунаштва као добровољац, иако jе имао преко седамдесет година отишао у Први свjетски рат, преживио голготу повлачења српске воjске преко

Pukovnik_Furnije_i_kapetan_Polan.jpg

Пилот Полан поново међу Србима

У Смедеревскоj Паланци у суботу откривен споменик српским и француским пилотима из Првог светског рата Пуковник Фурниjе и капетан Полан у кабини „Фармана“ У СМЕДЕРЕВСКОЈ Паланци у суботу jе откривен споменик српским и француским ваздухоловцима из Првог рата. Свечаност jе увеличао и Жан-Клод Сеге, заступник породице пилота Луjа Полана, jедног од наjистакнутиjих француских ваздухопловаца коjи се борио са над Србиjом 1915. године, а уз њега jе био и престолонаследник Александар Карађорђевић. Пред српском и француском заставом, коjе су се у суботу виjориле испред новооткривеног споменика стаjали су и воjни аташеи Француске и Грчке, затим, представнци наше воjске, стотине грађана Паланке… Оваj градић у срцу Србиjе 1915. био jе место где

Stipendista_privrednika.jpg

Снови се ипак остварују

Стипендиста Привредника ЗАГРЕБ – Прве генерациjе стипендиста Српског привредног друштва “Привредник” стигле су до своjих факултетских диплома. Ратна су то деца, коjа су своjе прве кораке и спознаjе стекла у турбулентном окружењу деведесетих година прошлог века, у страху, сиромаштву и неизвесности. Одрасла су изненада, преко ноћи, у избегличкоj колони, али негде у себи успела су сачувати своjе снове и после свега, избегличког живота и повратничког преживљавања, смоћи снаге да крену даље. Преко своjих леђа превалила су велико бреме животних, завичаjних, националних, идеолошких и политичких проблема, коjи су их научили да се не смеjу предати. Данас су то остварени и испуњени људи. Пред коjима су нови изазови, коjих се не боjе.

Ante_Gotovina_02.jpg

СРАМНО ПРОГЛАШЕЊЕ ГОТОВИНЕ ПОЧАСНИМ ГРАЂАНИНОМ

Анте Готовина Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе срамном одлуку одборника загребачке Градске скупштине да прогласе бившег хашког оптуженика генерала Анту Готовину почасним грађанином Загреба. „Овом одлуком су представници грађана Загреба изразили захвалност генералу Готовини jер jе имао значаjну улогу у остварењу злочиначког проjекта Фрање Туђмана, чиjа jе суштина била протjеривање Срба и стварање етнички чисте хрватске државе“, оциjенио jе Линта у писаноj изjави. Он jе подсjетио на то да се хрватска воjска посебно истакла у звjерском убиjању српских заробљеника и цивила, пљачкању српске имовине, паљењу и рушењу српских кућа, привредних и помоћних обjеката током и послиjе хрватских воjних акциjа, али и у низу градова у

Kolinda_Grabar_Kitarovic_i_Milorad_Dodik.jpg

ДОДИК: Очигледно је да је стварање Хрватске, Републике Српске и обнова Србије као државе у територијалном смислу ријешило проблеме односа Срба и Хрвата

Предсjедник Републике Српске Милорад Додик са предсjедником Хрватске Колиндом Грабар Китаровић. Остали у неки проблеми коjи се тичу прошлости, односно тумачења чињеница из прошлости, али данас jе неопходно радити на питањима будућности Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе да jе данашњи састанак са делегациjом Хрватске, коjу jе предводила предсjедник Колинда Грабар Китаровић, био веома добар и да jе унио довољно елемената за додатно разумиjевање свих проблема коjи су од заjедничког интереса. Додик jе нагласио да jе веома важно да jе данас у посjети Бањалуци била предсjедник Хрватске, jер то говори о уважавању управо онога што jесте БиХ и то би могло да буде добра порука и за многе коjи

Manastir_Savina.jpg

Покушај систематског унијаћења православних житеља Далмације, Истре и Боке 1816-1820. године

Манастир Савина ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар О овоме покушаjу зна се у српском народу углавном по аутобиографиjи знаменитог протосинђелаКирила Цвjетковића из  Баошића у Боки, коjу jе краjем 19. виjека обjавио прота Димитриjе Руварац. Но, други jедан свештеник, Љубо Влачић, учинио jе у своjе вриjеме веома озбиљан напор да истражи кутиjе таjног архива далматинског Намjесништва у Задру, како би освjетлио догађаjе коjи су послиjе 1816. године потекли веома ужурбаним кораком са наjвише тачке моћи у Аустриjи. Његове резултате, коjе бих овдjе подстро читаоцима „Саве“, гледао бих да допуним неким, Бокељима занимљивим документима знамените савинске Архиве, jер jе оваj систематични покушаj бечке владе нашао одjека и у дjеловању светога

Dr.jpg

ДАНАШЊА СИТУАЦИЈА У СВИЈЕТУ КАО УОЧИ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

др Наталиjа Нарочницка Један до водећих руских стручњака за међународне односе Наталиjа Нарочницка оциjенила jе да данашња ситуациjа у свиjету много подсjећа на вриjеме уочи Другог свjетског рата и упозорила да постоjи могућност избиjања новог глобалног сукоба. Она jе указала да се и данас, као и у вриjеме уочи Другог свjетског рата, види одсуство повjерења, као и намjере провоцирања опасних тенденциjа у нади да се оне могу контролисати у своjу корист. Нарочницка jе рекла да су западне земље пропустиле могућност да сприjече Хитлера и Други свjетски рат, надаjући се пропасти СССР-а и указала да се слично поступа и у односу према Блиском истоку. „Циничан однос неких западних стратега према `Исламскоj

Ratko_Dmitrovic.jpg

Ватикански загрљај

Шта се криjе иза убрзаногприближавања Ватикана и Србиjе, и шта то jеднима и другима може да донесе    Ратко Дмитровић ОД времена успоставе Воjне краjине (17. и 18. век) нису се, као ових година, на Балкану тако приближили и поклопили интереси двеjу хришћанских конфесиjа; католичке и православне. У православљу неки то означаваjу као „jезиви екуменизам“, држе да jе у питању издаjа унутар Српске православне цркве, лагано отклизавање у загрљаj Ватикана и постепени прелазак на католичанство. О чему се ради? Мали jе, сувише мали ово простор да би се ситуациjа наjпре изнела на ниво макар површног разумевања, а потом тражио одговор због чега jе Ватикану Србиjа одjедном оволико важна, односно откуд

Tomislav_Nikolic_i_papa_Franjo.jpg

Николић: Папа нигдје не жури када је ријеч о проглашењу кардинала за свеца

Томислав Николић и папа Фрањо Римокатоличка црква не жури када jе риjеч о проглашењу кардинала Алоjзиjа Степинца за свеца, рекао jе предсjедник Србиjе Томислав Николић послиjе разговора са папом Фрањо у Ватикану.Николић jе рекао да су веома отворено разговарали о Степинцу и да jе папи рекао да jе улога кардинала у Другом свjетском рату била веома лоша, те да „у наjмању руку ниjе смио да ћути када неко убиjе милион и више грађана само зато што нису католичке вjере“. Он jе навео да jе Степинац послиjе тога доживио комунистички терор и да би Римокатоличка црква из тога могла да „изведе да jе `мученик` и `блажени`“, али jе додао да су

Sluzen_parastos_u_Sipovu.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Служен парастос у Шипову Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе служио jе парастос у Шипову за 525 Срба коjе су усташе заклале на Шиповачким барама почетком септембра 1941. године. Епископ Атанасиjе служио jе парастос у цркви Рођења Светог Јована Крститеља, а на спомен-обиљежjе положени су виjенци и прислужене свиjеће за жртве усташког покоља. Осамдсетпетогодишњи Влаjко Сукњаjа из Шипова, коjи jе у вриjеме покоља био дjечак, присjетио се страдања недужног српског становништва на Шиповачким барама. Призор jе, каже, био стравичан jер су жртве биле масакриране са одсjеченим главама. „Све jе било поливео крвљу, страшно jе било“, присjећа се Сукњаjа. У Другом свjетском рату у Шипову jе убиjено 3.200 Срба, 25 одсто тадашњег

Mitropolit_Porifirije_i_Milorad_Linta.jpg

ПОТРЕБАН СРПСКО-ХРВАТСКИ ДИЈАЛОГ У РЈЕШАВАЊУ ОТВОРЕНИХ ПИТАЊА

Митрополит Порфириjе и Миодраг Линта Митрополит загребачко-љубљански Порфириjе и замjеник предсjедника Одбора Скупштине Србиjе за диjаспору и Србе у региону Миодраг Линта сагласили су се да jе потребно да Србиjа и Хрватска воде сталан и суштински диjалог на рjешавању свих отворених питања. На састанку у Београду истакнуто jе да се проналажењем правичног и траjног рjешења имовинских и броjних других проблема оштећених грађана и правних субjеката ствараjу предуслови да се успоставе односи пуног поштовања и искреног повjерења између двиjе државе и два народа. Митрополит Порфириjе и Линта сагласили су се да jе потребно посебну пажњу посветити економском развоjу подручjа сjеверне Далмациjе, Лике, Кордуна, Баниjе и западне Славониjе коjа су опустошена, опљачкана

Manastir_Jasenovac.jpg

СУТРА СЈЕДНИЦА ОДБОРА ЗА ЈАСЕНОВАЦ

Манастир Јасеновац У организациjи Епархиjе пакрачко-славонске Српске православне цркве (СПЦ), у манастиру Јасеновац сутра ће бити одржана сjедница Одбора за Јасеновац. Почетак сjеднице Одбора за Јасеновац планиран jе за 14.00 часова, саопштено jе из Спомен-подручjа Доња Градина. Ове године Његова светост патриjарх српски Иринеj и СПЦ прихватили су покровитељства над организациjом обиљежавања 70 година од пробоjа jасеновачких логораша. Тим поводом Епархиjа пакрачко-славонска организовала jе програм обиљежавања, а централни догађаj био jе 22. априла када су патриjарх Иринеj и 20 архиjереjа, у присуству више хиљада људи, служили литургиjу у манастиру Јасеновац. Други дио обиљежавања седамдесетогодишњице пробоjа jасеновачких логораша почиње сутра сjедницом Одбора за Јасеновац. На сам дан Светих мученика Јасеновачких, у

Crkva_Cara_Urosa_u_Urosevcu.jpg

ПРОТЈЕРАЛИ СРБЕ, А САДА ПРОТЈЕРУЈУ И ГРОБОВЕ

По завршетку литургиjе, Срби су изашли на гробље и затекли порушене и оскрнављене надгробне споменике. Стотињак споменика jе порушено, одниjете су надгробне плоче, а велики броj jе скинут или већ припремљен за одношење…   Црква Цара Уроша у Урошевцу Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Срби из Урошевца невесело су обиљежили градску славу – око двиjе стотине расељених присуствовало jе служби у цркви, а онда су обишли разрушено гробље, са коjег су однесене чак и надгробне плоче.   Од 15.000 косовских Срба, колико их jе у Урошевцу живjело 1999. године (у урбаном диjелу око 3.000), остало jе тек двоjе Срба – прота Живоjин Коjић и његова супруга, док на подручjу општине живи тридесетак стариjих, без иjедног

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.