arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Хрватска полиција

Најновија хапшења Срба у служби предизборне кампање

Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио jе да jе српски држављанин Звездан Милашин (43) из Дарувара ухапшен 12. октобра на граничном прелазу Бачка Паланка – Илок те да jе Жупаниjско државно тужилаштво у Загребу дониjело рjешење о провођењу истраге против њега због наводних ратних злочина. Из „Веритаса“ указуjу да су од рођака ухапшеног сазнали да jе он од рата до недавно више пута одлазио у Хрватску и да никада ниjе имао проблема. У том контексту, „Веритас“ упозорава да путем поjачаних активности хрватских органа гоњења власт у предизборном периоду доказуjе своjе „домољубље“ и спречава повратак прогнаних Срба на њихова имања. „Веритас“ подсjећа да jе на основу међународних потjерница коjе jе расписао Биро Интерпола

Берлин се подсетио прогнаних и убијених суграђана постављањем бронзаних коцки у тротоару испред зграда где су живели

Кладите се на Фердинанда

Глумица Тила Дириjе описала jе масовно националистичко певање по берлинским кафанама: Јело се хлади, пиво се млачи, нема везе – рат jе Ниjе рат одмах избио, али jесте подстицана еуфориjа. И то са много плех музике. Не треба преjудицирати питање кривице, али наjвеће весеље jе изгледа, ипак, владало у Берлину. Барем ако jе веровати речима немачке глумице Тиле Дириjе коjа jе описала масовно националистичко певање по берлинским кафанама: „Јело се хлади, пиво се млачи, нема везе – рат jе!” Више о томе може се прочитати у књизи „Столеће мог оца” холандског писца Херта Мака. Срби ван Србиjе су jош пре избиjања рата обрали бостан. Можда бисмо о томе могли да

Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Шта је спорно у интервју епископа славонског Јована?

  Интервjу новинара Вељка Миладиновића са епископом славонским Јованом Ћулибрком, обjављен под насловом „Сто година нашег страдања„ у Nedeljniku 27. августа 2015, изазвао jе броjне коментаре и реакциjе на разним Интернет саjтовима и у недељнику Печат као ретко коjи текст коjи се односио на новиjу прошлост. Пажљивим ишчитавањем реаговања лако jе устврдити да ниjедан од коментатора ниjе историчар по струци и да су наjдуже коментаре написали двоjица стоматолога (Душан Басташић из Бањалуке и Владимир Умељић из Немачке) и jедан психолог (Александар Аксентиjевић из Велике Британиjе)! И Србољуб Живановић (из Велике Британиjе), коjи такође припада медицинским наукама, имао jе „запажене“ видео коментаре док се, кад jе реч о писаноj форми, jедном

Бранимир Главаш (Агенције)

CROATIA’S WASTELANDS – GLAVAS’ REALITIESA

Ćirilica A convicted war criminal, who performs xenophobic shows in the Croatian public and openly flirts with the Ustashe movement and fascism, is constantly appearing on the front pages of the media, and no one sees anything controversial in it. By: Nenad Tadic All major Croatian parties are queuing and waiting in line for the post- election grace of convicted war criminal, Branimir Glavas, who has recently formed a unit of the Blackshirts in Osijek and, laughing in the face of the public, named it the „Sokol Guard“ (falcon). Glavas, who was sentenced to years in prison for his involvement in the murder of Serb civilians in Osijek in the

У Бања Луци отворена изложба фотографија из Првог свјетског рата

Кузмановић отворио изложбу „Немојте нас заборавити“

Предсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске Раjко Кузмановић отворио jе данас у Народноj и универзитетскоj библиотеци Српске у Бањалуци изложбу фотографиjа „Немоjте нас заборавити“, коjа jе инспирисана обиљежавањем стотину година од почетка Првог свjетског рата. Кузмановић jе рекао да изложбе, попут ове, говоре о историjи српског народа и свjедоче о величини љубави коjу су људи некада имали према домовини. „Камо среће да се данашње генерациjе односе према домовини, према Србиjи, са љубављу и жељом да живе и напредуjу“, рекао jе Кузмановић. Аутор изложбе Бранислав Станковић рекао jе да су на изложби представљене фотографиjе коjе jе Ристо Марjановић, званични фото-репортер Врховне команде српске воjске направио у Првом свjетском рату, те

Бранимир Главаш (Агенције)

ХРВАТСКА БЕСПУЋА ГЛАВАШЕВЕ ЗБИЉЕ

English Осуђени ратни злочинац коjи изводи ксенофобичне перформансе у хрватскоj jавности и отворено кокетира са усташтвом и фашизмом стално се поjављуjе на насловним страницама медиjа, а нико у томе не види ништа спорно. Пише: Ненад ТАДИЋ Све значаjниjе хрватске странке стоjе у реду и чекаjу постизборну милост осуђеног ратног злочинца Бранимира Главаша, коjи jе недавно у Осиjеку формирао jединицу црнокошуљаша и, смиjући се у лице jавности, назива jе „соколском гардом“. Главаш, коjи jе правоснажно осуђен на вишегодишњу робиjу због учешћа у убиствима српских цивила у Осиjеку у познатоj афери „селотеjп“, већ након изласка из затвора у БиХ, у коjу jе побjегао по изрицању казне па jе у њоj служио казну,

Хрватски гардисти испред споменика у Јасеновцу

Брисел од Загреба тражи кривично гоњење за негирање холокауста

Загреб – Брисел од Хрватске тражи да законима прецизно предвиди кривично гоњење оних коjи поричу фашистичке злочине, преносе хрватски медиjи позиваjући се на изjаву повjеренице ЕУ за правосуђе Вере Јоурове. Виjест jе муњевито обишла регион, са акцентом на дио њене изjаве да Хрватска у своjе законе ниjе прецизно „криминализовала негирање холокасута“. Европска комисиjа жели да се у кривичном закону наведе како jе негирање холокауста и осталих злочина фашизма кажњиво. Након што jе загребачко Општинско државно тужилаштво одбацило кривичну приjаву против аутора поруке „Педере у логоре“, jер jе аутор таj позив обjавио под утицаjем „психологиjе масе, због чега ниjе имао намjеру да подстиче на насиље и мржњу“, Државно тужилаштво Републике Хрватске

Једна од карикатура о рату фламанског графичара и аутора стрипова Жоржа ван Рамдонка

Хитац je пао

  Принципово дело било je пример ината: пуцао je у колониjални, кастински принцип друштва коjи му je наметан као нормалан и усрећуjући. Субота, 28. jун 2014, Видовдан Синоћ je овде, у „Златноj моруни”, одржано представљање збирке приповедака посвећених Принципу, a вечерас се овде завршава туристичка тура посвећена Првом светском рату. Заправо je требало да овде отпочне, a заврши се у Сараjеву. Тамо се с обе стране етничке границе иначе прописно обнавља сећање, свако на своj начин: у западном делу се уз носталгичне звуке валцера и царских квартета Бечке филхармониjе може ускочити у улогу Фрање Фердинанда; у источном делу се уз звуке православне црквене музике може ускочити у улогу Гаврила Принципа,

Представљено прво ћирилично издање књиге "Магнум кримен"

Представљено ћирилично издање „Магнум кримена“

У Београду jе вечерас представљено прво ћирилично издање књиге „Магнум кримен“ аутора Виктора Новака, коjа открива злочиначке планове Ватикана и римокатоличког свештенства над православним Србима у Независноj Држави Хрватскоj (НДХ) и садржи два нова до сада необjављена поглавља. Академик Василиjе Крестић, чиjом су заслугом два раниjе изостављена поглавља укомпонована у ново издање, каже да дjело „Магнум кримен“ остаjе у темељима науке изучавања геноцида коjи су усташе починиле над Србима у НДХ. Он подсjећа да jе Ватикан екскомуницирао Новака, коjи jе рођен као Хрват римокатолик, због његовог исцрпног рада на истини и документациjе коjа jе аргументовано показала да jе Ватикан годинама приjе злочина потпиривао усташтво у Хрватскоj. „Ниjе чудно што jе

Снимање филма које прати страдање светог новомученика Вукашина из Клепаца

Филм пред којим ће папи клецати колена

Након седам дугих децениjа Србиjа jе добила филм о Јасеновцу. Снимање остварења коjе прати страдање светог новомученика Вукашина из Клепаца, приведено jе ових дана краjу. У великом интервjуу Хазардеру, творац филма, ерудита Милан Зарић, открива детаље везане за ово филмско остварење. Закључуjе да jе филм коjи говори о jасеновачким мученицима само делић потеза коjи су нам као народу потребни како бисмо се освестили. “Не мислим да ће оваj филм бацити папу на колена, али да ће мало клецати, то очекуjем”, поручуjе Зарић. Радња филма прати страдање Срба у НДХ коjа jе, како истиче наш саговорник, била држава чиjи су кољачи у ствари само спроводили закон те државе. Дело носи и

Спомен парк Краљево

Ггодишњица стријељања 2.190 грађана Краљева

У Краљеву jе данас обиљежена годишњица трагичног догађаjа из октобра 1941. године, када jе њемачки окупатор у Другом свjетском рату стриjељао 2.190 цивила – грађана Краљева. Жртвама наjвећег страдања у историjи Краљева служен jе помен и изведен ораториjум „Смрт у октобру“. Цвиjеће и виjенце на хумке стриjељаних положили су њихови потомци, делегациjе града Краљева, Рашког управног округа, Воjске Србиjе, полициjе, борачких организациjа и удружења. Према до сада прикупљеним подацима, 2.190 грађана Краљева стриjељано jе октобра 1941. године у знак одмазде због устаничких активности у околини града. Први таоци узети су 14. октобра, а потом jе у ноћи између 15. и 16. октобра стриjељано 1.736 људи. Касниjе jе jош jедна велика

Никола Пузигаћа

ПУЗИГАЋА: ХРВАТСКА НАСТАВЉА СА ОПСТРУКЦИЈОМ СТАТУСНИХ ПРАВА СРБА

Предсjедник Удружења радника и инвалида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа упозорио jе да хрватске власти настављаjу са опструкциjом у рjешавању статусних права Срба из Хрватске.  „Власти у Хрватскоj више од 20 година након рата немаjу намjеру да коначно риjеше статусна права Срба, коjа се односе на поврат станарских, имовинских, радних и пензионих права у тоj земљи“, рекао jе Пузигаћа Срни. Он jе навео да jе за чланове овог удружења неприхватљиво стамбено збрињавање у Хрватскоj, jер Срби у тоj ситуациjи углавном остаjу без станова или им се у замjену за стан нуди неадекватна имовина, те стан у закуп коjи не могу плаћати. „Хрватска би требало да бившим

Плакат Magnum crimen

Владимир Димитријевић: Позив свима на промоцију Magnum crimena!

Позивамо православне Србе и све људе добре воље, коjима jе истина важниjа од интереса, да Новаков Magnum crimen схвате као књигу без коjе се не може, и да дођу где год се ова књига представља и где год се зло усташтва тумачи и обjашњава. У среду, 14. октобра, на Покров Маjке Божjе на Коларчевом народном универзитету у Београду, с почетком у 19.30, биће представљено ново, прво ћирилично, и целовито издање студиjе о везама Ватикана и усташтва, коjу jе написао Хрват jугословенске ориjентациjе, чувени историчар Виктор Новак. Књига се поjавила у прави час, баш у тренуцима кад Ватикан намерава да Степинца прогласи за свог универзалног свеца, и настоjи да „омекша“ став

Јосипу Брозу Титу историја никад неће опростити што није отишао у Јасеновац

(Из књиге „Против заборава и табуа /Јасеновац 1941 – 1991/ Владимира Дедиjера и Антуна Милетића, издавачи: И. П. Прегрес Сараjево и Удружење за истраживање геноцида и ратних злочина, Београд, Сараjево, 1991.) Концентрациони логор Јасеновац престао jе да постоjи кад су логораши 22. априла 1945. године извршили пробоj. Више од 90% логораша jе погинуло у том jуришу. У порушени Јасеновац 2. маjа 1945. године ушле су jединице Југословенске армиjе. Оправдано се поставља питање како jе ова фабрика смрти радила тако дуго после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године и пола териториjе Југославиjе. Кад су jединице ЈА ушле у Јасеновац затекли су, поред стравичног призора, разрушене обjекте… Доста од тога било jе

Мислав Хорват је политички коментатор и сарадник портала Србин.инфо из Загреба.

Mислав Хорват из Загреба: Сви моји (српски) преци…

Истражуjући пориjекло своjе породице открио сам да jе наша прапостоjбина Македониjа (Стара Србиjа), да су се као српско племство jуначко борили у Косовскоj битци, након ње преко Црне Горе дошли у Далмациjу, Херцеговину, Босну и Лику. Један дио њих jе тек у 18. виjеку прешао на католичку вjеру. А од 20. виjека су по дифолту постали Хрвати. И како мени онда неко може забранити да будем Србин, кад су сви моjи преци до 20. виjека Срби били? Зар зато што се неки моj предак сломио са инквизиторским ватиканским ножем под грлом и прешао на католичанство да спаси своjу породицу, жену, дjецу, зар да jа не будем Србин? Ево, jа се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.