2015 - Страница 56 од 190 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2015 » Страна 56

Где је излаз?

20. октобар 2015.

А да покушамо оно што до сада нисмо – да кажемо Бриселу да нас чланство у ЕУ не интересуjе баш превише Ратко Дмитровић МИ њима, Немачкоj, Енглескоj, Францускоj… ништа не значимо. За њих смо само географски поjам, какво-такво тржиште, занимациjа у доколици. Тек у великим прекомпоновањима, историjским потресима, убаце нас у своjе укрштенице, у жаришта ако треба, а онда на маргине вечитих интереса, и ту чекамо на следећи велики талас. Ниjе Европска униjа основана из хуманизма, већ зарад увећања капитала, богаћења. Очекивати од њих људско лице равно jе трагању за фармом свиња у Саудиjскоj Арабиjи. Србиjа у новом добу, од повлачења Османлиjа с Балкана, никада никоме од великих ниjе била

Срби из Карловачке жупаније у посети Новом Саду

20. октобар 2015.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, заменик председника Одбора за диjаспору и Србе у региону у Скупштини Србиjе Миодраг Линта и члан Градског већа Новог Сада задужен за комуналне послове Владимир Стоjковић примили су 15. октобра 2015. године у Градскоj кући заменика жупана Карловачке жупаниjе из реда Срба Синишу Љубоjевића, заменика градоначелника Огулина из реда Срба Мићу Затезала и члана Већа српске националне заjеднице у Карловачкоj жупаниjи задуженог за привреду Мирослава Травицу. На састанку jе истакнуто да на подручjу Карловачке жупаниjе живи преко 13.000 Срба и да су српске институциjе активне у очувању националног и културног идентитета нашег народа. Такође, истакнуто jе да би, поред његовања српских обичаjа и традициjе, за

ФАЈГЕЉ: Поводом враћања Титовог споменика у Ужице

20. октобар 2015.

Прва комунистичка власт у Србиjи догодила се у Ужицу, а са њом и први масовни злочини. Међу стотинама ликвидираних грађана нашао се и парох ужички Милан Пашић. Ово писмо jе пред погибиjу оставио жени и петоро дjеце. Кад већ толико читамо о споменицима Титу, Маjклу Џексону, Брус Лиjу, Бобу Марлиjу, Рокиjу и просjаку из Сремске Митровице, можемо и коjу риjеч о нашим мученицима. Драга Като! Пишем ти ово писмо и молим те да га сачуваш деци као успомену. Истина, други своjоj деци остављаjу у наслеђе новац и палате, а jа, напротив, остављам им моjе име и jуначку смрт коjа jе већи капитал него новац и палате. Мрети се мора. То jе Божjи закон и нешто што мора

БАСТАШИЋ: ПОСТРОЈАВАЊЕ „ЦРНОКОШУЉАША“ ОПАСНА ПРИЈЕТЊА СРБИМА

20. октобар 2015.

Построjавање „црнокошуљаша“ Неометаним построjавањем „црнокошуљаша“ из гарде осуђеног ратног злочинца Бранимира Главаша пред улазом у хрватски парламент шаље се опасна приjетња, не само преосталоj шачици Срба у Хрватскоj, него и свим нехрватима, да на „хрватскоj земљи“, под хрватским „стиjегом“, мjеста има само за Хрвате, изjавио jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. „Црне униформе, ознаке и заставе готово су вjерна копиjа некадашње Усташке воjнице, коjа jе исто као ова данашња ХДССБ-ова са Главашем на челу, била страначка воjска усташког покрета. Она се тек 1944. заjедно са Хрватским домобранством уjединила у Хрватске оружане снаге“, подсjећа Басташић. Он указуjе да се не смиjе заборавити да jе сjеме мржње према свему што

Шта чека Аустрија

20. октобар 2015.

Кристофер Кларк ултиматум из 1914. назива„знатно блажим” од услова постављених у Рамбуjеу. У Рамбуjеу се унапред знало на шта се циљало. У листу „Хазет ван Антверпен” од 11. jула 1914. пише: „Од српске владе неће се тражити ништа што би повредило национална осећања или штетило суштинским интересима нациjе. Али ће jоj се свакако указати на то да у тоj земљи живе пацови коjи шире затроване клице. Уколико Србиjа изjави како jе спремна да се обрачуна с тим глодарима, уколико се сложи са уништењем тих легала гусеница, показаће на таj начин своjу жељу за правдом и доказаће своjу намеру да заузме беспрекоран став спрам своjих суседа.” Оваj цитат дочарава омиљену метафорику

„ДРЖАВНИК“ КОЈИ ЈЕ ПРОПУСТИО СВЕ ШАНСЕ

19. октобар 2015.

Алиjа Изетбеговић jе, међу свим jугословенским политичарима, деведесетих година држао у рукама „наjбоље карте“. Нуђене су му разне политичке опциjе, а он jе изабрао ону коjа његовом народу даjе наjмање Пише: Ненад ТАДИЋ Алиjу Изетбеговића у бошњачкоj jавности сматраjу „толерантним, мудрим политичарем и модерним демократом“, док га пола БиХ доживљаjа као приученог политичара коjи jе БиХ увео у страшан грађански рат због своjих погрешних процjена и вjерског фанатизма. Изетбеговић jе писац „Исламске декларациjе“ (коjе се никада ниjе jавно одрекао), у коjоj се, између осталог, наводи да ће друштво живjети у складу са исламским обичаjима чим муслимани добиjу одлучуjућу већину. Изетбеговић jе за вриjеме рата од 1992. до 1995. године, како

Албанац ломи крст на цркви Светог Саве у јужној Косовској Митровици током мартовског погрома 2004.

БЕОГРАД НЕМА ПРАВО ДА СРПСКЕ СВЕТИЊЕ ДА ПОД ЗАШТИТУ ТЕРОРИСТА

19. октобар 2015.

Албанац ломи крст на цркви Светог Саве у jужноj Косовскоj Митровици током мартовског погрома 2004. Удружење породица киднапованих и убиjених Срба са Косова и Метохиjе упозорило jе власти у Београду да немаjу право да српске православне цркве и манастире даjу „Исламскоj држави“ и под заштиту терористичке Ослободилачке воjске Косова, саопштено jе из овог удружења. „Бићете сви ви одговорни и узрок колективног исељења Срба коjи живе као чувари своjих светиња, jер неће имати ниjедан разлог да остану више на своjим огњиштима и да живе у `Исламскоj држави`, а да вековне православне светиње буду под заштитом злочиначке УЧК“, упозораваjу из Удружења. Породице, коjе су се обратиле властима два дана приjе гласања о

МИЋУНОВИЋ ДА НЕ ДАЈЕ ОЦЈЕНЕ КОЈЕ ШТЕТЕ СРБИМА

19. октобар 2015.

Удружење „Источна алтернатива“ Републике Српске изражава забринутост због изjаве политичког савjетника Демократске странке (ДС) из Србиjе Драгољуба Мићуновића коjи jе рекао да jе Република Српска „пропали проjекат“, изjавио jе данас Срни предсjедник овог Удружења Воjин Павловић. Он каже да Мићуновић, уколико се сматра озбиљним политичарем, не би требало да даjе паушалне оцjене коjе уносе немир и наносе штету српском народу. Павловић jе рекао да „Источна алтернатива“ вjеруjе да ту изjаву, срећом, ниjе нико озбиљно схватио и обратио пажњу на њу, jер jе риjеч о мишљењу „старца чиjа политика jе доживjела фиjаско у Србиjи“. Он каже да оваквим изjавама Мићуновић „покушава да поново скрене пажњу и да се врати у

ЦРНОКОШУЉАШИ ПРЕД ЗГРАДОМ САБОРА

19. октобар 2015.

Славонска соколска гарда осуђеног ратног злочинца Бранимира Главаша построjила се у црним униформама пред зградом хрватског Сабора у Загребу. Више од 30 црнокошуљаша стаjалао jе на киши двадесетак минута на Марковом тргу. У рукама су држали заставе Хрватске и Хрватског демократског савеза Славониjе и Барање, чиjи jе оснивач Главаш. Построjавање jе пратио мањи броj полицаjаца. Након што су перформанс привели краjу, црнокошуљаши су напустили трг, jавили су хрватски медиjи. Медиjи су раниjе обjавили да Главаш у таjности у Осиjеку организуjе вjежбе младића окупљених у Славонску соколску гарду. Младићи су обучени у црне униформе с црним береткама на главама. На лиjевоj руци униформе им jе грб, а на прслуку с лиjеве

НУХИЋ: НИКАД СЕ НЕЋУ ОДРЕЋИ ИСТИНЕ ДА САМ СРБИН

19. октобар 2015.

Вjерски аналитичар из Тузле Мехмедалиjа Нухић, коjи се изjашњава као Србин, каже да jе он то што jесте и да се истине никада неће одрећи. Нухић за „Вечерње новости“ каже да не само да се изjашњава као Србин него се тако и осjећа. „Човjек се може изjашњавати од прилике до прилике, од потребе до потребе, од нужде до користи, али осjећатисе може само исконски, наравно само уз услов истине и слободе“, каже Нухић, коjи jе магистрирао на теми исламског фундаментализма. Он наглашава да jе његов прадjеда Алиjа страдао као воjник у српскоj воjсци 1912. године и да управо то страдање представља почетак његовог трагања за кориjенима. „У даљем периоду, превасходно

Документарни филм „Дјеца“ чека премијеру

19. октобар 2015.

Документарни филм „Дjеца“ аутора Дениса Боjића, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), jединствен jе и аутентичан начин на коjи jе представљено jедино и посљедње свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у протеклом рату изгубили по троjе дjеце. Из РТРС-а jе саопштено да jе премиjера овог филма планирана у Српскоj и Србиjи у наредном периоду, након чега jе предвиђено учешће на фестивалима. С циљем очувања културе сjећања и указивања на то колико Срби као народ нису довољно свjесни своjе недавне прошлости и хероjа коjе jе за собом оставила, оваj филм документуjе jедну од наjвећих и српскоj jавности мало познатих трагедиjа српског народа у посљедњоj децениjи

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Ново светло на ратне године

18. октобар 2015.

Историчар Немања Девић обjавио књигу „Смедеревски краj у Другом светском рату“. Резултат истраживања jе и попис 4.100 жртава и непознати детаљи о кључним догађаjима. СТОТИНЕ пређених километара, мноштво саговорника, фотографиjа, испричаних животних прича и страдања стало jе на странице књиге „Смедеревски краj у Другом светском рату“ младог историчара Немање Девића, коjа ће у уторак бити представљена у Задужбини Илиjе М. Коларца. Девић jе истраживање започео jош као средњошколац, обилазећи села у Шумадиjи и Поморављу и истражуjући страдања 1941-1945. Тада jе обjавио књигу „Истина под кључем“. „Новости“ су тада прве писале о младом историчару, гимназиjалцу. Године истраживања истоj теми донеле су више слоjева, нове закључке и сазнања. Како тада, тако и

Меморијална утакмица за жртве злочина у Госпићу 1991. године

18. октобар 2015.

Мемориjална утакмица, спортски помен фудбалеру Радовану Бараћу и осталим српским жртвама ратног злочина, њих више од 150, убиjених од хрватске воjске у Госпићу у jесен 1991. године, одржана jе jуче у Београду. Мемориjална утакмица, спортски помен фудбалеру Радовану Бараћу и осталим српским жртвама ратног злочина, њих више од 150, убиjених од хрватске воjске у Госпићу у jесен 1991. године, одржана jе jуче у Београду. Утакмици jе присуствовао и замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону у Скупштни Србиjе Миодраг Линта. Мемориjална фудбалска утакмица екипа „Госпић 1960-1990“ и „Лика“ одиграна jе у Спортском центру „Бора Цветковић – Лане“, под мотом „Спортом против злочина“, а почетни ударац извела jе Јелена

Председник САНУ: Једино политичко питање је како достојанствено напустити КиМ

18. октобар 2015.

Председник САНУ др Владимир Костић изjавио jе да jе у овом тренутку jедина политичка мудрост на коjи начин, са елементима достоjанства, напустити Косово, jер „ни дефакто ни деjуре ниjе у рукама Србиjе“ Председник Српске академиjе науке и уметности (САНУ) др Владимир Костић изjавио jе данас да jе у овом тренутку jедина политичка мудрост на коjи начин, са елементима достоjанства, напустити Косово, jер „ни дефакто ни деjуре ниjе у рукама Србиjе“. „Неко овом народу мора да каже да Косово више ниjе дефакто нити де jуре у нашим рукама. Боjим се да jе, у овом тренутку, jедина политичка мудрост на коjи начин, са елементима достоjанства, напустити Косово коjе дефакто и де jуре

Полагање вијенаца код спомен-комплекса у Бистрици код Градишке

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ КОД СПОМЕН-КОМПЛЕКСА У БИСТРИЦИ

18. октобар 2015.

Код спомен-комплекса у Мjесноj заjедници Бистрица данас jе служен парастос и положени су виjенци у знак сjећања на 10 бораца из овог краjа погинулих у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, као и на око 3.000 бораца и цивила са овог подручjа погинулих у Другом свjетском рату. Након богослужења у цркви Успења Пресвете Богородице, уз присуство мjештана, виjенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић, те представници Борачке организациjе општине Градишка и СУБНОР-а Градишка. Латиновић jе рекао да су кроз историjу на овим просторима Срби животима плаћали циjену слободе, што доказуjу и имена уклесана на спомен-обиљежjима широм ове општине. Он jе истакао да jе општина ове године из буџета издвоjила средстава за одржавање