Проjекат „Изучавањем историjе до помирења“ Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске представљен jе данас у Музеjу града Зенице. Том приликом промовисане су публикациjе „Сараjевски атентат“ Воjислава Богићевића, друго издање, „Сараjево 1914“ Владимира Дедиjера, репринт издање из 1978. године и публикациjа настала у оквиру изложбе „Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и Јулскоj кризи“, као и документарни филм „Сараjево 1914“, саопштено jе из Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. У саопштењу се додаjе да су о проjекту, публикациjама и изложби говорили Жељко Вуjадиновић, Слободан Шоjа и менаџер проjекта Љиља Петровић Зечић, те да jе модератор програма био Слободан Наградић. Проjекат „Изучавањем историjе до помирења“ припремила jе Народна и универзитетска библиотека Републике

  Фламанце и словенске поданике Аустроугарске повезивао jе осећаj стида због социjалне и културне изопштености. Експлозивни потенциjал види се и код младих фрустрираних имиграната у Белгиjи, коjи немаjу много изгледа на запослење нити бољитак. Такве околности и ствараjу Принципе. Када се деси неко убиство из расистичких побуда, као што je то био случаj са убиством jедног Мароканца у антверпенском предграђу Борхерхаут (2002), онда се увек нађе неко као што je Абу Џаџа, оснивач Арапско – европске лиге, коjи користи ситуациjу да подстиче на масовне демонстрациjе. A онда, пак, следи противосвета, као што je убиство коjе je Белгиjанац . Ханс ван Темсе извршио2006. над недужном бебиситерком црне пути. Haши немачки суседи,

  Словени воле слободу, Германи стрпљиво трпе тираниjу. Код Словена преовладава осећаj за заjедницу, код Германа за државу, сматра Хендрик Волфганг ван дер Меj Холандски „Ханделсблад” од 29. jуна 1914. даjе приказ приликана Балкану: „Kao што je познато, у последње време je често долазило до ерупциjа фанатизма у словенским подручjима, коjе су пре свега подстакле недавне победе Срба, као и воjне мере коjе je Аустриjа досад двапут предузела против Србиjе и Русиjе. Досад су гувернери и истакнути чиновници пали као жртве тог фанатизма.” Kao што je то и раниjе у историjи био случаj – сетимо се аустро-турских ратова – Аустриjа ниjе имала намеру да дозволи ширење руског утицаjа. У Холандиjи

Европа се спасила Турске инвазиjе захваљуjући углавном Србима. Они су били месо коjе jе ишло у кланице за спас других. (Габриjел Миjе, 1919) – Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута уjели за срце. (Адолф Хитлер) Можда нисте знали, али према званичноj историографиjи назив „Србиjа“ се први пут помиње код Грка средином 10. века, и то наjпре као „Сервлиjа“, „Серблиjа“, а затим и „Сервиjа“, „Сербиjа“, што значи „земља Срба“. Срби су међутим су jедноставно за оваj простор говорили „српске земље“. Постоjе многе теориjе о настанку имена „Срби“, а наjвероватниjе jе да jе оно изведено из старе словенске речи са кореном „серб“, што значи „исто“. Друге теориjе