Откривене све отоманске тајне о Србији

Да ли ће организованим уласком наших истраживача у турске архиве многе странице бурне историjе бити другачиjе писане. Српски етнички простори били знатно шири него што се претпоставља. Кроз векове смо имали важну улогу у животу Османског царства

НАШЕ прве асоциjациjе на живот Срба у Османском царству су исламизациjа становништва, зулуми и устанци. Улазак истраживача из Србиjе у турске архиве, коjи су нам после потписивања протокола о међуархивскоj сарадњи потпуно отворени, можда ће разбити неке предрасуде, па и ону да jе српски народ 500 година живео тешко под турском влашћу.

У националноj свести, како указуjу историчари, остало jе сећање на посрнуло и заостало Османско царство из 18. и 19. века, коjе ниjе пропало само због страха великих сила да противничка страна не стекне контролу над Босфором и Дарданелима. Све што jе тада било лоше у њему било jе, како се истиче, jош изражениjе у пограничним провинциjама у коjе jе спадала и Србиjа.

– Сасвим друго стање било jе у 15, 16. и делу 17. века када jе османска држава била снажно устроjена, а владар заштитник свих њених становника. Без обзира на верску или националну припадност. У том периоду велики броj Срба служио jе у османскоj воjсци – каже, за „Новости“, историчар др Срђан Катић, виши научни сарадник у Историjском институту.

Катић jе, као постдипломац, отишао у Истанбул, где jе две године интензивно учио турски и османски. Један jе од ретких историчара из Србиjе коjи су истраживали у турским архивима. Он изражава наду да ће држава препознати значаj османских докумената, jер они, како каже, представљаjу нашу историjу. На основу њих се може видети да су српски етнички простори били знатно шири него што се то претпоставља, као и да jе српски народ све до периода аустро-турских ратова имао значаjну улогу у животу царства.

ТЕЖАК ЈЕЗИК

Османски jезик неупоредиво jе тежи за учење од савременог турског, а у нашоj земљи га познаjе тек неколико историчара и филолога. – Савремени турски се пише латиницом, док jе у османском коришћено арапско писмо. Османски jезик представљао jе мешавину турског, арапског и персиjског – обjашњава нам Катић.

Наш саговорник наглашава и да jе грађа о Србиjи и Србима огромна.

– Ради се о милионима докумената на основу коjих се може обрадити скоро свака тема – обjашњава Катић. – Документи су веома детаљни. Када сам писао књигу о jедном везиру из времена Бечког рата, пронашао сам, између осталих, и списе о томе где jе коначила и шта jе jела његова воjска, како jе била опремљена, као и детаљан списак с описом више стотина ствари у његовом сараjу.

Наш саговорник jе уверен да су списи у турским архивима апсолутно обjективни. Писар коjи их jе бележио ниjе ни помишљао да ће неко на основу њих за 500 година писати историjу.

– Проблем jе само у обjективности историчара, коjи их селективно користе и пристрасно интерпретираjу – каже Катић.

Према неким претпоставкама, до потписивања протокола дошло jе и због тога што Турска жели да се документи из њених архива што више користе у научним радовима. Историjа Османског царства ће, на таj начин, бити позитивниjе приказана, сматраjу тамошњи државници.

– Писање радова о аустро-турским ратовима, на пример, само на основу докумената из бечких архива, како jе то код нас чињено, представља jедностран приказ – сматра Катић. – Слично jе и када jе реч о економским темама. Коришћењем само дубровачких извора стиче се погрешан утисак да су све главне послове у Србиjи и Босни водили само Дубровчани. У османским документима, међутим, Срби се често наводе као закупци државних прихода од рудника, солана, ковница новца, пиринчаних поља, скела, царина и другог. И то на знатно широj териториjи него што су данашња Србиjа и Босна.

Као главне разлоге за исламизациjу становништва Катић наводи пореске олакшице, лакше напредовање у служби, као и свест о сталном ширењу и непобедивости Османског царства.

– Да jе често реч о прагматичности, потврђуjе и jедан попис становништва босанског Санџака из тридесетих година 16. века – каже наш саговорник.

– Муслимани и хришћани пописивани су углавном одвоjено. У овом попису писар то ниjе учинио, па се види да су у броjним домаћинствима, после оца хришћанина уписивани његови синови хришћани и муслимани. То значи да jе примање муслиманске вере представљало и неку врсту породичног договора. Насилне исламизациjе ниjе било. Да jесте, већ после jедне или две генерациjе овде више не би било хришћана.

ПРВОРАЗРЕДНИ ИЗВОРИ

– Документациjа из турских архива за нас jе веома важна – сматра историчар др Миле Бjелаjац. – Пуно jе контроверзи око етничке и верске структуре Балканског полуострва. И данас се на овим просторима споримо око наслеђа. На изворима првог реда може се закључити шта коме припада. Оно што турска грађа, такође, може да потврди jе да дуго година после Косовске битке ниjе било окупациjе Србиjе. Прошао jе читав век до доласка Турака и савезника на ове просторе. Веома важни су и турски тефтери – економски и етнографски пописи. Свакако би их требало истражити.

Катић се последњих десетак година посебно интересуjе за рударство.

– На њему jе све почивало – од ковања новца, до израде оружjа и предмета свакодневне употребе. Владала jе предрасуда да су српски рудници пропали доласком Турака. Ниjе било тако. После првобитне кризе рудници су наставили да се развиjаjу. Дуго су у њима стручне и финансиjске послове наставили да обављаjу наши људи. Отварали су се и нови рудници. За нас jе посебно интересантан Маjданпек, коjи jе тада био наjвећи рудник бакра – обjашњава наш саговорник. – Документи су изузетно детаљни поготово годишњи извештаjи о раду рудника, у коjима су обрачунате количине руда и метала у мерама коjе су за злато, на пример, биле неколико пута мање од грама.

Мада се не бави српско-турским односима у 19. веку, Катићу би било интересантно да се поред званичне кореспонденциjе с турским властима прегледаjу и таjни извештаjи шпиjуна, као и везе с опозиционарима коjи су се ослањали на Порту.

– Мени jе посебно важно што ће Архив Србиjе почети систематско снимање османских докумената о нашим краjевима, па ћу самим тим моћи да их прегледам у Београду – каже Катић. – До сада се све сводило на инициjативу ретких османиста, коjи нису снимали архивску грађу организовано, већ само за потребе своjих научних тема.

СТРАТЕШКИ ПРОЈЕКАТ

Архив Србиjе jе богат грађом из 19. века, али за претходне истраживачки пут води ка Истанбулу. Наша историjа у сазнаjном смислу биће далеко богатиjа употпуњавањем знања на основу турских извора за период српске историjе под турском влашћу.

– Сарадњом са турским архивима, од коjих jе за нас наjзначаjниjи Отомански, отвара се ново поглавље у историjи Архива Србиjе – каже Мирослав Перишић, директор Архива Србиjе. – Реч jе о стратешком проjекту истраживања и обjављивања докумената значаjних за историjу српског народа од 15. до 19. века коjи се чуваjу у Отоманском архиву у Истанбулу. Истраживања у том архиву коjи импресионира богатством архивске грађе и своjом уређеношћу, до сада су повремено обављали тек понеки историчари. Сада ће истраживања први пут бити институционално организована. Очекуjем да ће наредних година више стотина хиљада докумената у дигиталноj форми наћи своjе место у Архиву Србиjе. То значи да ће она бити превођена и обjављивана у посебноj сериjи издања Архива Србиjе.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

ДОКУМЕНТА О СТРАДАЊУ СРПСКОГ НАРОДА – Jadovno 1941. 

МРАЧНЕ ТАЈНЕ ВАТИКАНА: Хоћемо ли сазнати све детаље о …

Фондови и збирке Српске православне цркве у хрватским …