Поводом књиге Василиjа Крестића „Хрватске претензиjе на Воjводину и БиХ од 1848. године до данас“, Зрењанин 2012. Зачета у германско-католичким радионицама као део стратегиjе ширења римске вере, хрватска политика jе историjски коначно уобличена када су Хрвати стекли могућност за релативно независну политику од Пеште и Беча, и ниjе се мењала више од стотину година. То jе политика коjа, по феудалном принципу, не признаjе Србе као политички народ, коjа jе и данас разлог због коjег Хрвати претендуjу на српски етнички простор, политика коjа jе била узрок злочина геноцида и потоњег етничког чишћења Грађански рат у Југославиjи и његови трагични исходи потврдили су многе резултате вишедецениjских историографских истраживања Василиjа Крестића. Изузетан jавни

Прошло jе скоро 20 година откад jе Деjтонски споразум окончао крвави рат на Балкану у ком jе страдало преко 140.000 људи након што jе оборена jугословенска влада. Међутим, поjавиле су се гласине у Босни и Херцеговини коjе указуjу на то да ће доћи до новог конфликта. Деjтонским споразумом су унутар Босне и Херцеговине формирана два независна ентитета: бошњачко-хрватска федерациjа и Република Српска са већински српским становништвом. Влада Републике Српске планира да распише референдум на годишњицу Деjтонског споразума. На референдуму ће се наћи питање коjим ће становници дати одговор на то да ли подржаваjу пуноправност тренутне униjе са бошњачко-хрватском федерациjом. Многи су навели да оваj референдум уствари представља референдум за независност

Антисрпска реторика хрватског премиjера и његових министара произлази из покушаjа да се СДП пред изборе бирачима представи као странка коjа боље штити хрватске националне интересе од ХДЗ-а Миодраг Линта, посланик у Народноj скупштини Републике Србиjе и предсjедник Коалициjе удружења избjеглица, чест jе гост на збивањима везаним уз српску заjедницу у Хрватскоj и у том смислу суставно прати што jест а што ниjе направљено да се ублажи наслиjеђе ратних деведесетих, од стварања увjета за одржив повратак и развоjа повратничких подручjа до опћих животних и друштвених питања. Недавно jе с делегациjом био на комеморациjама српским цивилима страдалима након ‘Олуjе’ у Вариводама и Гошићу, што jе био jош jедан повод за оцjену колико

Руски историчар и дипломата Наталиjа Нарочницкаjа оциjенила jе да jе немогуће поставити Србе на фронт против Русиjе и да ниjе случаjно да jе jош од Првог српског устанка идеjа о консолидациjи Срба у jедну државу била кошмар за Запад. „Они су одувиjек знали да jе Србиjу веома тешко искористити против Русиjе, упркос разним лобистичким покушаjима“, истакла jе Нарочницкаjа, коjа jе и директор руског Фонда за историjску перспективу и предсjедник Европског института за демократиjу и сарадњу. Нарочницкаjа jе за „Спутњик“ рекла да не треба заборавити да jе судбина поставила Србиjу на стратешко мjесто у региону, тако да и приjе него што jе Русиjа постала jака држава, и учесник у свим важним

Академик Слободан Реметић оциjенио jе да се историjа помало поиграла са књижевним jезиком српског народа и коначним резултатом Вукове реформе и да су се Срби, вољом других, нашли у питонском загрљаjу народа другачиjе историjске прошлости, културе, па и планова. „Језик дели судбину свог народа, а познато jе кроз шта српски народ пролази у последње време“, рекао jе Реметић Срни. Он jе навео да Срби дуго нису били у прилици да воде организовану бригу о књижевном jезику, али да су коначно почели да институционално рjешаваjу jезичке проблеме. „После распада свих заjедништава и свих илузиjа коjе су нас пратиле, остали смо сами и морам да искажем своjе задовољство да смо коначно организовали