Назив српског jезика коjи се форсира међу Бошњацима представља претходницу настоjања или наjаве извjесног босанског унитаризма – рекао jе потпредсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске (АНУРС) Љубомир Зуковић у Београду на трибини о српском jезику и jезичком планирању. „Они (Бошњаци) су побjегли или бjежали главом без обзира из такозваног jугословенског, а сад се jавља негдjе потмуло jедан наjмање прихватљив унитаризам – босански. Па иде прво – хаjте да прихватимо босански jезик, а онда ћемо, надаjу се они, прихватити и босанску нациjу са три различите религиjе. Надам се да ћемо се успjешно супротставити тим тенденциjама“, рекао jе Зуковић на трибини одржаноj у организациjи Српске академиjе наука и уметности (САНУ). Он

Митрополит дабробосански Николаj синоћ се у 88. години живота у петнаест минута приjе поноћи упокоjио у Универзитетскоj болници у Фочи. У храму Светих Петра Дабробосанског и Василиjа Острошког Чудотворца у Богословском школском центру на Велечеву код Фоче, као и у свим храмовима митрополиjе дабробосанске биће служене заупокоjене литургиjе. Тиjело блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаjа биће у велечевском храму. Након заупокоjене литургиjе коjу ће са свештенством служити владика захумско-херцеговачки и приморски и замjеник митрополита дабробосанског Григориjе, тиjело блаженопочившег митрополита око поднева биће превезено у манастир Добрун, гдjе ће бити сахрањен у петак. Блаженопочивши митрополит Николаj шездесети jе митрополит дабробосански на чиjи трон jе изабран 1992. године. У шедесет и двиjе године свештеномонашког

Остаци руског цара Александра III биће ексхумирани у покушаjу да се коначно разреши мистериjа о судбини Романових. Цijелу породицу Романових убили су Бољшевици 1918. а њихова тijела бачена у ледене шуме Урала у близини мjеста егзекуциjе. У новом покушаjу да се посмртни остаци свих чланова породице положе на вjечни починак у Санкт Петерсбургу, биће обављена ДНК анализа остатака царевог оца Александра III, како би се упоредила не само са остацима његовог сина, него и остацима тиjела за коjе се вjеруjе да су припадала Алексеjу и Мариjи, Николаjевоj дjеци, а коjи се тренутно чуваjу у Рускоj државноj архиви. Ако тест буде позитиван, Алексеj и Мариjа биће пребачени у Цркву светог Петра

У четвртак, 29. 10. 2015. у Клубу Зрно у Новом Саду, са почетком у 19 часова, Удружење Срба Херцеговаца и приjатеља у Србиjи у сарадњи са Зрном словесности организуjе изложбу фотографиjа устаника Невесињске пушке и фотографиjа штампе из тадашње Аустро-Угарске. Проф. др Деjан Микавица ће одржати предавање са темом изложбе и представити историjску слику времена, узроке, поводе, ток и ширење устанка, са посебним освртом на одjеке устанка у Воjводини и препознавање значаjа дела српског трибуна Светозара Милетића у ововременским искушењима. Сврха проjекта Одjеци херцеговачког устанка 1875. у Воjводини, у години у коjоj се обележава 140. годишњица од устанка Невесињска пушка jесте подсећање на славне дане из наше историjе, одржавање историjске