2015 - Страница 52 од 190 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2015 » Страна 52

Предсједник Републике Српске Милорад Додик, аутор филма "Дјеца" Денис Бојић и генерални директор РТРС Драшко Милиновић.

САВАНОВИЋ: ФИЛМ „ДЈЕЦА“ ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТ

27. октобар 2015.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао jе да jе документарни филм „Дjеца“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске, показао сву негативност и посљедица рата. Савановић jе истакао да jе оваj документарни филм врло емотиван и да „оставља ожиљке“. „Филм остаjе историjски документ коjи ће прениjети младим генерациjама шта значи рат и коjе су његове посљедице“, рекао jе Савановић новинарима на приjему организованом након проjекциjе филма. Боса Гверо из Мркоњић Града, сестра Милеве Жупић коjа jе изгубила три сина у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, рекла jе да jе туга за наjмилиjима коjи су живот дали за Републику Српску велика и да jе породицама важно да одговорни за почињене злочине

У Београду отворена изложба ''Бањалука - окупација и ослобођење'

ИЗЛОЖБА АРХИВА СРПСКЕ У БЕОГРАДУ

27. октобар 2015.

У Архиву Србиjе у Београду данас jе отворена изложба „Бањалука – окупациjа и ослобођење“ приређена поводом 70 година од ослобођења Бањалуке у Другом свjетском рату. Директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић рекао jе, отвараjући изложбу, да jе посебан дио изложбе посвећен завршним операциjама за ослобођење Бањалуке и документима коjи свjедоче о периоду непосредно послиjе рата, нарочито о раду нових власти и почетку рада мирнодопских установа и органа у Бањалуци. Изложбу jе приредио Архив Републике Српске у сарадњи са Удружењем архивских радника Српске. Директор Архива Републике Српске Боjан Стоjнић подсjетио jе да архиви Србиjе и Српске имаjу потписан протокол о сарадњи и навео да jе данашња изложба почетак сарадње

Главаш: Црнокошуљаши добијају велики камп за обуку

26. октобар 2015.

Осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш наредног прољећа у Славониjи отвара камп за обуку своjе, како jе назива, „соколске гарде“, односно црнокошуљаша, коjи ће бранити „хришћанство и хрватску самобитност“. Како потврђуjу из Хрватског демократског савеза Славониjе и Барање, Главаш ће на таjноj локациjи у прољеће градити камп за обуку , а заинтересованих jе много и међу мушком и међу женском популациjом. Земљиште jе купљено, али Главаш не открива детаље о томе што ће полигон све садржавати и шта ће младићи и дjевоjке на њему радити. Како преносе портали, Главаш ће добити осам хектара да направи полигон за вjежбање. Чланови његове „црне гарде“ и сада свакодневно вjежбаjу и тренираjу, али у спортскоj

ПОРОДИЦАМА НЕСТАЛИХ ОМОГУЋИТИ ПЕНЗИЈУ

26. октобар 2015.

Републичка организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила упутила jе инициjативу Народноj скупштини Републике Српске за измjене и допуне Закона о пензиjско-инвалидском осигурању да би се породицама несталих бораца омогућило да остваруjу породичну пензиjу. Предсjедник Организациjе Недељко Митровић рекао jе Срни да ово не би представљало велико финансиjско оптерећење за буџет Републике Српске jер би право на ову пензиjу остваривало педесетак породица несталих бораца. „Породице несталих бораца у Српскоj имаjу сва права по другим елементима, али не и право на породичну пензиjу, и то jе дискриминациjа“, сматра Митровић. Према његовим риjечима, породице несталих бораца немаjу пензиjу, а да би jе добили услов jе да несталог прогласе умрлим. „Сматрамо

Харон и судбине

26. октобар 2015.

English Анте Земљар: Харон и судбине – Усташки концентрациони логори Слана и Метајна на острву Пагу – 1941. Књига Харон и судбине стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. У књизи су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Карлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања изопачених људи – монструма, мјеста надљудских патњи хиљада недужних људи, историја крвљу исписана. Књига је објављена

Детаљ са снимања документарног филма ''Дјеца'' - аутора Дениса Бојића

Премијера документарног филма “Дјеца“ – аутора Дениса Бојића

26. октобар 2015.

Уочи проjекциjе филма, у Храму Христа Спаситеља, у 16 часова, биће служен парастос за 54-оро припадника Воjске Репубике Српске коjима jе оваj филм посвећен. У порти Храма биће уприличена и изложба фотографиjа насталих током снимања филма. Проjекциjа филма биће одржана у Бањалуци у понедjељак, 26. октобра у 18 часова, у мултиплексу “Палас“, велика сала, Трг Краjине б.б. Документарни филм “Дjеца“ снимљен jе у продукциjи Радио – телевизиjе Републике Српске. Оваj документарни филм на jединствен и аутентичан начин представља jедно и посљедње свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки, коjи су у Отаџбинском рату изгубили по троjе дjеце. Филм “Дjеца“ документуjе jедну од наjвећих и српскоj jавности мало

Промоција књиге Николе Кобца “(Х)историја осушене збиље“ на Сајму књига у Београду

26. октобар 2015.

У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, обjављена jе књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не излази му из душе и памети“, рекао jе Проф. др Светозар Ливада. Удружење грађана

Матија Бећковић: Независност Косова од нас зависи

26. октобар 2015.

Академик, за „Новости“, о књизи „Три поеме“, саjму, будућности Србиjе, Космету. Ако га не призна Србиjа – они знаjу да то не значи ништа. Обећали су државе без граница, а сада уводе бодљикаву жицу КАКО коjа година, Саjам књига све више личи на демонстрациjе читалачког народа. Што га преко година више бомбардуjу вестима да jе са књигом готово и да су песници отпевали своjе, народ се упути за Београд да то демантуjе. Тражи књиге за коjе jе ко зна како дознао и распитуjе за ауторе за коjе jе ко зна од кога чуо. Нико се не брине ни како ће да дођу ни како да се врате, а камоли да

Велибор Петровић, Крв на месту где се догодио напад

На српске дечаке летвама са ексерима!

26. октобар 2015.

Нови детаљи бруталног напада Албанаца, у суботу вече у селу Горњи Кусац код Гњилана. Велибор и Александар хтели да одбране млађе сународнике МОГ сина Велибора (17) и његов друга Александра (16) претукли су Албанци када су ови покушали да одбране млађе другове од напада трочлане групе албанских младића. Туча се догодила на сеоском путу, а Велибор и Александар су се ту случаjно нашли. Претходно ови Албанци су друге дечаке малтретирали на истом месту – овако причу за „Новости“ почиње отац у суботу вече претученог Велибора, Зоран Петровић. Он каже да jе његово дете прошло наjгоре у ноћноj заседи на узаном сеоском путу. Зоран jе захвалан Богу да туча ниjе имала

Војвода Поповић, војвода Вук, са својим војницима

Легија смрти

26. октобар 2015.

Током евакуациjе српских трупа преко Албаниjе Добровољачки одред маjора Воjина Поповића представљао jе заштитницу 2. српске армиjе. У Добровољачком одреду било jе „обвезника добровољаца – српских поданика”, 244 и 86 „добровољаца српских поданика – необвезника”, што значи да jе држављана Краљевине Србиjе у Добровољачком одреду било 330, или 17,4 одсто од укупног броjа добровољаца у Добровољачком одреду, док су 82,6 одсто били Срби аустроугарски држављани или укупно 1.564 људи. Од тог броjа, њих 153 се затекло у Србиjи и приjавило се у добровољце (осам одсто), 183 њих jе дошло из САД као добровољци (9,6 одсто), 708 су били Срби, аустроугарски држављани, српски ратни заробљеници (37,3 одсто), а 520 Срби, аустроугарски

Петиција за смену председника САНУ

25. октобар 2015.

У суботу 24. октобра одржан протест испред САНУ у Београду у Кнез Михаjловоj улици. Током протеста, коjи су организовали заjедно Србски национални форум из Грачанице и Српско удружење Ћирилица из Београда грађани су потписивали петициjу за смену председника САНУ. Повод организовању протеста и сакупљању потписа jе беспримерна изjава Владимира Костића, председника САНУ о његовом начину решавања статуса Косова и Метохиjе, политичком ставу о „повраћаjућем уласку у ЕУ“ и нашем „вештачком“ односу са Русиjом. Током мирног протеста више стотина грађана jе своjим потписом подржало захтев међу коjима jе било више познатих личности из jавног и културног живота, као и високих црквених великодостоjника. Извор: Српско удружење Ћирилица Београд

И у Брезову Пољу без пута и струје

25. октобар 2015.

У Брезову Пољу селу у саставу Града Глине удаљеном дведесетак километара од административног сjедишта у засеоку Товарлаже живи 68-о годишњи Драган Товарлажа. Српски повратник уназад три године како се вратио на родно огњиште бори се да створи себи иоле нормалне услове живота. А то ниjе нимало лако обзиром да нема струjу у кући, коjа jе до Олуjе наравно била, као ни прилазног пута у дужини од око километар коjим би његова “авлиjа” била повезана са главном цестом Глина-Двор! Данас су га у циљу изналажења модела за нормалан живот посjетили замjеник градоначелника Глине Ђуро Стоjић и замjеник Сисачко-мославачког жупана Боро Ркман. Обоjица у извршноj власти градског и жупаниjског нивоа представници српске

Сви знамо ко је Ана Франк, али да ли сте чули за Тању Савичеву?! Њена потресна прича ће вас расплакати

25. октобар 2015.

Скоро да и нема детета на свету коjе не зна ко jе била Ана Франк и шта пише у њеном дневнику. Трагична судбина Јевреjке коjа jе рат провела криjући се на jедном тавану у Амстердаму само да би заjедно са породицом била откривена и послана у логор, дала jе лице милионима безимених жртава и постала планетарно позната. А да ли сте чули за Тању Савичеву? Иако сви знаjу за дневник Ане Франк постоjао jе jош jедан, мање познат документарни запис о немачкоj окупациjи током Другог светског рата, пише портал Виралнова. Иако можда ниjе тако детаљан као Анин, дневник Тање Савичеве ниjе ништа мање моћан! Он и данас служи као подсетник

Немцима и западу не смемо веровати

25. октобар 2015.

Годинама и децениjама, тачниjе од стварања измишљене државе Југославиjе и давања државности онима коjи jе никад нису имали, Срби покушаваjу да буду исток на западу и запад на истоку. Губе време покушаваjући да западу обjасне православну душу, труде се да истоку даjу разлог да западу пружи jош jедну шансу, шансу за спасење. Балансираjући између, иако jе православна душа увек окренута истоку, окренута Богу, упуштена jе и у сталну борбу са западним злом. Покушаваjући да. онако како само он уме, хришћански опрости и помогне, Србин се бори годинама и децениjама, можда и вековима. И, шта jе на краjу добио светосавац? Добили смо да нисмо ни исток ни запад, добили смо да

Захтев РС: Жртве „Олује“ изузети из ревизије држављанства!

25. октобар 2015.

Захтев Народне Скупштине РС да се протерани из Хрватске ослободе контроле држављанства. Зjаjић: Ове норме Устава БиХ не односе се на већину Срба прогнаних 1991. године БАЊАЛУКА – Скандалозна jе и непримерена одлука Министарства цивилних послова БиХ да Србе протеране из Хрватске ставе у исти кош са муџахединима коjи су у рату у БиХ секли српске главе! Од Савета министара БиХ захтевамо да жртве “Олуjе” одмах изузму из процеса ревизиjе држављанста БиХ! Ово jе у петак за “Новости” изjавио потпредседник НС РС Ненад Стевандић. А jуче се истим поводом огласио и помоћник министра цивилних послова БиХ Милан Зjаjић. Он тврди да jе наjвећи броj Срба, протераних из Хрватске већ приjављен