Пише: Жељко Цвиjановић 1. Никад Александар Вучић на неки пут ниjе отишао праћен толиком количином исфолиране бриге као ове недеље у Москву. Стране дипломате, локални новинари, идеолози дилетанти, чак и понеки сарадник, у хору су га подсећали да jе Русиjа с оне стране историjе, канибалско племе са крстарећим ракетама. А он jе нешто друго, Европеjац и реформатор коjи ће Русима увести санкциjе jер хоће у ЕУ; он, коjи jе усвоjио аксиом Латинке Перовић и овдашње идиотске елите како jе одрицање од државних и националних интереса услов модернизациjе земље; он, коjи jе, писали су, у СНС управо завршио своjу Осму седницу, показуjући колико jе „наш“, а не „њихов“, „светлосним годинама удаљен,

Односи Туске и Србиjе, коjи се у економскоj сфери убрзано развиjаjу, на политичком плану су и даље таоци неоосманистичких амбициjа Анкаре, сматра исламолог Дарко Танасковић. Танасковић jе навео да jе доласком на власт партиjе Таjипа Ердогана примjетно оjачало неоосманистичко усмjерење турске спољне политике, коjа jе такав курс заузела jош почетком деведесетих година 20. виjека. Он jе за „Бчиц“ рекао да Турска покушава да се ослонцем на балканске муслиманске заjеднице што чвршће „укотви“ као доминантна регионална сила с тим што се у новиjе вриjеме то настоjи реализовати дискретниjе, а не наметљиво као приjе неколико година. Према његовим риjечима, неоосманистичку доктрину први jе теориjски заокружио Ахмет Давутоглу, своjевремено универзитетски професор међународних односа

  Српска православна црква данас прославља Светог апостола и jеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског. Свети апостол Лука родом jе из Антиохиjе. У младости jе изучио грчку филозофиjу, медицину и живопис. У вриjеме Христове дjелатности на земљи, Свети Лука дође у Јерусалим, гдjе видjе Спаситеља лицем у лице, чу његову спасоносну науку и би свjедок чудесних дjела његових. Повjеровавши у Господа, Свети Лука би уврштен у седамдесет апостола. Заjедно са Клеопом видио jе васкрслог Господа на путу за Емаус. По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохиjу и постао сатрудник апостола Павла. Са апостолом Павлом путовао jе у Рим обраћаjућу Јевреjе и незнабошце у вjеру Христову. На

У рускоj приjестоници Москви отворен jе нови музеj посвећен милионима жртава совjетских радних логора од 1930. до 1950. године у такозваном систему гулага. Отварање се подударило са националним Даном сjећања на жртве совjетског диктатора Јосифа Стаљина. Имена хиљада жртава прочитана су раниjе у близини Лубjанке, бивше базе руске таjне полициjе КГБ-а. У новоотвореном музеjу на пет спратова приказани су лични предмети затвореника, величине ћелиjа и оригинална врата из логора у забаченим градовима Магадан, Анадир и Воркута. У jедноj ћелиjи било jе затворено око 170 људи. У музеjу су изложени и меци и чауре са мjеста погубљења, као и жица коjом су затвореници везивани. Према неким процjенама у Стаљиновим такозваним чисткама