2015 - Страница 47 од 190 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2015 » Страна 47

Русија зна да Србин никада не пуца у њу

1. новембар 2015.

Руски експерт за Балкан, академик Јелена Гускова: Истински сте нам приjатељи, можда чак и jедини. ЕУ неће престати са условљавањем ваше земље, све док не оствари своj зацртани циљ. Веруjем да ће Руси и Срби спасти свет СРБИЈА jе много важна Русиjи. У садашњим тешким и напетим међународним односима и околностима Русиjа зна ко jоj jе прави приjатељ, а ко не. Зна ко никад ниjе пуцао у њу. А, ниjедан Србин никада ниjе пуцао у Русиjу. Зато jе за моjу земљу Србиjа jединствен приjатељ у свету. Можда чак и jедини. Наjискрениjи. Наш брат. Овако данас Русиjа гледа на Србиjу по мишљењу академика Јелене Гускове, руководиоца Центра за изучавање савремене балканске

6. одред Специјалне бригаде МУП-а Српске

23 године формирања Шестог одреда

1. новембар 2015.

У Бањалуци ће данас бити обиљежене 23 године од формирања Шестог одреда Специjалне бригаде полициjе, а свечаности ће присуствовати премиjер Републике Српске Жељка Цвиjановић и министар унутрашњих послова Драган Лукач. Поводом овог догађаjа, биће уприличена смотра Специjалне jединице полициjе, служење парастоса погинулим припадницима Шестог одреда, те презентациjа ратног пута овог одреда. Смотра Специjалне jединице полициjе требало би да почне у 12.00 часова, служење парастоса у 12.15, а презентациjа ратног пута заказана jе у 13.00 часова у бази Специjалне jединице полициjе у насељу Трн у Бањалуци. Из ресорног министарства jе саопштено да су након свечаности планиране изjаве за медиjе. Извор: Везане виjести: Лукач на обиљежавању 23 године Шестог одреда ЛУКАЧ: СРПКИЊЕ

Генерал-потпуковник Миле Новаковић (1950-2015)

Генерал Новаковић: Овако је било [2]

1. новембар 2015.

Чињенице су данас више познате и људима коjи мисле своjом главом jе jасно ко jе био кључни чинилац пада РСК, тешке ситуациjе у коjу jе у jесен 1995. била доведена Република Српска и стварање НАТО државе на Космету. Јасни су и циљеви пратеће пропаганде да се ми међусобно окривљуjемо , а да из приче о кривици нестане србождерска политика и пракса државних органа НХД и њихових спонзора . Још краjем 1992 .године имали смо обавjештаjну информациjу о расправи на ВОНС-У (Виjеће за одбрану и националну сигурност ) са сjеднице у Загребу .Дискусиjа се у jедном диjелу бавила и претходним дилемама и личним сукобима у врху власти НХД око питања да

Статуа би могла да се нађе у Ташмајданском парку

Споменик хероини Диани Будисављевић

1. новембар 2015.

Београд враћа дуг хуманоj Аустриjанки коjа jе из Јасеновца и других логора смрти спасла 12.000 српске деце. Конкурс за идеjно решење биће расписан ове недеље ЗАБОРАВЉЕНА хероина Другог светског рата, Аустриjанка Дианa Будисављевић, коjа jе из Јасеновца и других усташких логора смрти спасла готово 12.000 деце, добиће споменик у Београду! Ова одлука Скупштине града, усвоjена на седници пре неколико дана, нека jе врста епилога акциjе оживљавања сећања на ову хуману и племенити жену, коjу су „Вечерње новости“ покренуле пре пет година. Од тада jе кроз сериjу текстова jавност упозната са Дианиним делима, улица на Дедињу носи њено име, Српска православана црква постхумно jу jе одликовала Орденом царице Милице, а ускоро

Село Кукујевци – другачија избегличка прича

1. новембар 2015.

Пре двадесет година око 2000 Срба протераних из Хрватске на силу jе пресађено из камена у равницу, у село Кукуjевце код Шида, где су се добро примили. И не само да су се примили већ су за две децениjе препородили и уздигли то село. Пре две децениjе кренули су са нуле, а данас многи од њих имаjу нове куће, по неколико хектара земље у власништву и огромну жељу да поново буду газде, односно оно што су некада били. Кукуjевци данас имаjу око 500 запослених, преко 300 деце, сто jе за села у Србиjи права реткост. Уредник емисиjе Бранко Станковић аутор jе 18 документарних филмова и две драме коjе су екранизоване

Генерал Новаковић: Овако је било [1]

31. октобар 2015.

Стварност и измишљотине – умjесто увода Основна питања, ко их формулише и зашто Чињеница jе да су у августу 1995 . године, хрватске оружане формациjе, чиjи су припадници сами себе називали усташе, а у званичним називима jединица „ради очувања традициjа“ стаjали називи „домобранске пуковниjе“ починиле етноцид, етнички очистиле Кордун, протjеруjући Кордунаше са Кордуна, према Туђмановоj директиви стенографски забиљеженоj на Брионима 30. jула 1995. године, отвара многа питања, коjа постављаjу наjприjе Кордунаши, други људи жељни истине,али и они коjи истину желе да сакриjу . Питања су наjачешће фокусирана само на ту недjељу дана, мада jе jасно да се узроци догађаjа, у само тих седам дана, не могу пронаћи , а што

Са премијере филма „Дјеца“

31. октобар 2015.

Премиjера документарног филма „Дjеца“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске, одржана jе 26. октобра у у Бањалуци. Документарни филм аутора Дениса Боjића на jединствен начин представља свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у отаџбинском рату изгубили по троjе дjеце. Премиjери филма присуствовали су броjни званичници, међу коjима и предсjедник Републике Милорад Додик, предсjедник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премиjерка Жељка Цвиjановић, посланици и министри, представници политичког, друштвеног и културног живота Републике Српске. Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске Везане виjести: САВАНОВИЋ: ФИЛМ „ДЈЕЦА“ ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТ Премиjера документарног филма “Дjеца“ – аутора Дениса Боjића ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА СА СНИМАЊА ФИЛМА „ДЈЕЦА“

Далеко од очију, далеко од срца

31. октобар 2015.

Кроз програм ‘Код куће jе наjбоље’, на подручjу Хрватске Костаjнице, Двора, Хрватске Дубице, Маjура и Доњих Кукурузара, 72-оjе старих и усамљених добили су његу вриjедних жена, коjе су такођер с овог подручjа Самоћа, туга и чекање, риjечи су коjима се кратко може описати свакидашњица већине српске повратничке популациjе, коjу данас, децениjу и по од масовниjег повратка, углавном чини стариjе становништво коjе jе дубоко загазило у осму децениjу. И како су приjе двадесет година били у наjбољоj животноj снази да на Олуjом уништеном огњишту крену jош jедном испочетка и покрену нови живот, тако данас с њима заjедно, умиру и повратнички краjеви. У њихове животе, током протеклих десет мjесеци ушле су његоватељице

На 60. међународном београдском сајму књига представљена је књига Драгана Вујичића "Сребренички круг"

Да младе више не буде срамота због „Сребренице“

31. октобар 2015.

На 60. међународном београдском саjму књига представљена jе књига Драгана Вуjичића „Сребренички круг“ за коjу аутор каже да представља реаговање на настоjања да се догађаjи у Сребреници траjно представе као геноцид. Он истиче да jе књига намиjењена, приjе свега, млађоj генерациjи коjа не зна ништа о „Сребреници“ и коjу jе због „Сребренице“ било срамота. „Ово jе написано да их не буде срамота“, рекао jе Вуjичић. Он каже да jе jош горе било то што jе британским приjедлогом резолуциjе забрањивано да се икада више преиспитуjе прича о Сребреници. „Ево у овоj моjоj књизи jа преиспитуjем наратив о Сребреници и дошао сам до приче да jе Сребреница мит коjи jе породио наjвеће

Споменик краља Петра у Дубровнику

31. октобар 2015.

На jавном збору грађана Дубровника 1922. изабран jе Одбор за подизање споменика Ослобођења у Дубровнику. Збор jе поверио израду споменика и његово постављање Ивану Мештровићу. На дан Уjедињења, 1 децембра 1924. откривен jе Споменик краља Петра I Ослободиоца (велики барељеф) узидан у бедемима града, над унутрашњим вратима од Пила. Откривању споменика присуствовале су све школе, све корпорациjе са заставама, две музике, Конављани, соколи, добровољци, орjунаши и градска братства. Само откривање споменика пратила jе топовска паљба, почасни плотуни и звоњава звона са свих цркава. Извештач листа „Време“ своj извештаj из Дубровника завршио jе констатациjом: „Одавно већ Дубровник, славан са свога родољубља, ниjе видео лепше националне свечаности, нити jе тако спонтано манифестовао

Скуп "Српски језик и српска језичка политика"

Српску ијекавицу не смијемо пустити низ воду

31. октобар 2015.

Предсjедник Матице српске Драган Станић изjавио jе да се иjекавица не смиjе „пустити низ воду“, jер ће у том случаjу они коjи су већ узели српску иjекавицу као своj стандард претендовати и на народ коjи говори иjекавицом и на териториjу тог народа. „Има много оних коjи би желели да се српски jезик сведе само на екавицу. То jе изузетно опасна ствар у политичком смислу. Такву грешку не смемо начинити, jер ће се она судбински изузетно лоше рефлектовати, можда већ у ближоj, а у даљоj будућности свакако“, рекао jе Станић на скупу „Српски jезик и српска jезичка политика“. На скупу организованом у оквиру 60. Међународног београдског саjма књига, промовисана jе иjекавска

Вожду спомен-плоча

31. октобар 2015.

После инициjативе градоначелника Новог Сада на Петроварадинскоj тврђави поставиће се спомен-обележjе Ђорђу Петровићу Карађорђу ИНИЦИЈАТИВА градоначелника Милоша Вучевића да се на Петроварадинскоj тврђави постави спомен-обележjе Ђорђу Петровићу Карађорђу (1762-1817) биће реализована почетком наредне године – потврђено jе jуче „Новостима“ у Савету за културу Скупштине града. По речима кустоса Музеjа Новог Сада и магистра историjских наука, Синише Јокића, коjи jе уjедно на челу Одбора, спомен-плоча са пригодним текстом биће постављена на здању Официрског павиљона, у коjем jе вожд од 31. октобра 1813. до jануара 1814. био привремено смештен са сином, док су супруга и остала деца били склоњени у Сремске Карловце. – Примерениjа jе спомен-плоча, а не споменик у природноj величини,

Промовисана издања Спомен подручја „Доња Градина“

31. октобар 2015.

На 60. Међународном београдском саjму књига данас jе представљена књига о преживjелим jасеновачким логорашима „Заборављени“ и научни часопис „Топола“, издања Јавне установе „Спомен-подручjе Доња Градина“. Директор Секретариjата за вjере Републике Српске Драган Давидовић рекао jе да jе Доња Градина била наjвеће српско стратиште на коjем jе страдало око 340.000 људи, наjвише Срба, те Јевреjа и Рома. „Не постоjи стратиште у историjи српског народа гдjе jе толико људи убиjено на jедном мjесту“, рекао jе Давидовић на промоциjи на штанду Републике Српске. Он jе истакао да jе посебан значаj Доње Градине и у томе да jе распадом Југославиjе jедно од неколико великих мjеста страдања српског народа, коjа су остала под контролом жртава.

Сву енергију усмјерити на очување српског језика

31. октобар 2015.

Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић сматра да jе веома важно да се сва енергиjа усмjери на заштиту и очување српског jезика, jер су jезик и писмо наjвеће културне творевине, коjе се мораjу сачувати, у интересу очувања сопственог културног идентитета. Малешевић jе истакао да jе за њега као министра прихватљиво само оно што jе у оквиру Устава Републике Српске и законских оквира у области образовања, а Уставом jе утврђено да су службени jезици Републике Српске jезик српског народа, jезик хрватског народа и jезик бошњачког народа. – Према творбеним правилима српског jезика, jедино jе могуће тумачење jезика по народу, како jе и Устав Републике Српске прописао, а никако према

Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије

Порфирије: Изаћи ћу на изборе и гласаћу

31. октобар 2015.

Интервjу Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфириjа за портал Новости Српска Православна Црква, њено свештенство и вjерници, дио су српске заjеднице у Хрватскоj, па и онда када су избори, од оних локалних и мањинских до парламентарних, за Сабор. Потоњи су за српску заjедницу врло значаjни због могућности да се заступници коjе Срби изаберу заложе за остварење њихових Уставом и законима заjамчених права и побољшање положаjа, али и развоj повратничких краjева, од економског па надаље. Стога jе важно да што већи броj њих изиђе на изборе. О томе смо разговарали с Митрополитом загребачко-љубљанским Порфириjем. Разговор започињемо питањем о његовом виђењу положаjа српског народа и вjерника Српске Православне Цркве у Хрватскоj.- Положаj