Томислав Караџић и Давор Шукер Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оцjенио jе као скандалозну одлуку Одбора за хитна питања Фудбалског савеза Србиjе (ФСС) да неће jавно изниjети став о кандидатури предсjедника Фудбалског савеза Хрватске Давора Шукера у Извршни комитет Европске фудбалске организациjе (УЕФА). Линта упозорава да jавност има право да зна да ли jе руководство ФСС-а остало при ставу да подржи човjека коjи jе своjим проусташким изjавама и поступцима у више наврата увриjедио српски, ромски и jевреjски народ, а посебно стотине хиљада жртава злочиначке Независне Државе Хрватске (НДХ). „Поставља се питање зашто се Одбор за хитна питања ФСС сада позива на препоруку надлежних из УЕФА да се

Црногорци, Срби уопште, од доласка Турака наовамо много више су ратовали и крварили у борбама са браћом, односно исламизираним сународницима, него са етнички чистим Турцима. Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­jе твр­ди да jе са гла­вом Мах­мут-па­ше, иако jе био ве­ли­ки крв­ник цр­но­гор­ски, по­сту­пље­но та­ко ка­ко jе по­сту­пље­но по из­ри­чи­тоj на­ред­би Пе­тра Првог Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша, од­но­сно Све­то­га Пе­тра Це­тињ­ског, ко­jи jе, кад су му по­сли­jе бо­jа на Кру­си­ма до­ни­jе­ли па­ши­ну гла­ву, ре­као: „Ка­да би они ко­jи су у овом ду­ња­лу­ку, зна­ли чи­jа jе ово гла­ва, мно­ги би за­ри­дао и у цр­но се обукао”, а он­да за­по­ви­jе­дио Цр­но­гор­ци­ма да, под ње­го­вим про­клет­ством, ту гла­ву чу­ва­jу и да се ни­ко не усу­ди да jе скр­на­ви.

Москва — Иако брз у осуди руских воjних маневара, НАТО спроводи воjне вежбе широких размера у балтичким државама и ствара „линиjу воjника“ широм источне Европе. САД демантуjе да jе реч о дуплом стандарду, али подаци и транскрипти говоре другачиjе, наводи „Раша тудеj“. Хиљаде америчких воjника и на стотине тенкова ушло jе у Естониjу, Летониjу и Литваниjу у протекла два месеца у склопу операциjе назване „Атлантска решеност“. У фебруару 140 НАТО возила и 1.400 воjника прошло jе кроз Нарву, тек 300 метара од руске границе. „Када повежете државе, готово да постоjи линиjа америчких воjника“, изjавио jе 2. марта пуковник Маjкл Фостер из вадухопловне бригаде 173 за „Дифенс њуз“. Америчке снаге раниjе

Поглед на Бери и Љешкопоље са мjеста гдjе jе у Крусима убиjен и спаљен Махмут-паша Кад jе схватио да не може умаћи гониоцима, паша jе почео да вади из џепа дукате и баца их по путу иза себе, надаjући се да ће их тако преварити и умаћи им… До су­да­ра дви­jе до ис­тре­бље­ња за­кр­вље­не воj­ске до­шло jе 3. ок­то­бра 1796. го­ди­не у Кру­си­ма, се­лу из­над ље­шко­пољ­ске рав­ни­це. Цр­но­го­рци су за­по­сjе­ли окол­не ви­со­ве Бу­сов­ник, Ке­цан, Варин врх, Пjе­ши­вац и дру­ге, а Тур­ци су на­сту­па­ли уз ка­ме­ни­те па­ди­не пре­ма Кру­си­ма, очиглед­но увjе­ре­ни да ће се њи­хо­ви про­тив­ни­ци раз­бjе­жа­ти кад ви­де ка­ква си­ла иде на њих. Цр­но­гор­ци су им, ме­ђу­тим, при­ре­ди­ли ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње.

Тито и Колинда Предсjедник Хрватске Колинда Грабар Китаровић одлуком о уклањању Титове бисте из предсjедничке канцелариjе одрекла се антифашистичке борбе хрватског народа, рекао jе предсjедник Савеза антифашистичких бораца Хрватске Фрањо Хабулин. Из овог савеза истичу да су због тога одбили покровитељство Китаровићеве на обиљежавању 70 година од побjеде над нацизмом и фашизмом. Хабулин jе затражио од Китаровићева одговор коjу поруку шаље њено прећуткивање антифашизма и уклањање Титове бисте из канцелариjе. „Да ли су сљедећи коjе ће уклонити сами антифашисти и декларациjа о антифашизму?“, упитао jе Хабулин на конференциjи за новинаре. Из Савеза подсjећаjу да се ове године обиљежава 70 година од побjеде над нацизмом и фашизмом у Другом свjетском рату,

Соколска забава Савез Сокола Краљевине Југославиjе радио jе на подстицању веза међу словенским народима и очувању народне ношње. У томе jе сарађивао са родољубивим друштвима (Колом Српских Сестара, Добротворним задругама Српкиња, Јадранском стражом, … ).  Друштва су путем Словенских балова и плесова  настоjала да народна ношња буде прихваћена од jавности. У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало jе 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио jе присутне и одржао говор о