arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Генерал Ратко Младић

Додик у понедјељак свједок Младићеве одбране

3. децембар 2015.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик најавио је да ће у понедјељак, 7. децембра, у Хашком суду свједочити на суђењу генералу Ратку Младићу као свједок одбране. Додик је, гостујући на телевизији „ОСМ“, рекао да ће свједочити „о неким стварима из тог времена“. „Србима се суди по систему колективне одговорности. Није довољно да је неко лично одговоран него је измишљен систем колективне одговорности. То важи до задњег Србина, али не и за Бошњаке“, истакао је Додик. Према његовим ријечима, код Бошњака хапсе неважне људи и то је покушај камуфлаже, а код Срба хапсе важније људи из тог времена. Он је указао и на чињеницу да хапсе Србе 25 година од неког догађаја,

Генерал Владимир Лазаревић

Генерал Лазаревић од сутра на слободи

2. децембар 2015.

Министри правде и одбране Србије Никола Селаковић и Братислав Гашић отпутоваће сутра у Хаг гђе ће сачекати пуштање на слободу генерала Владимира Лазаревића из затвора Хашког трибунала. Лазаревић, који је у затвору издржао двије трећине казне од 14 година, авионом ће бити пребачен у Ниш гђе ће га на аеродрому дочекати и министар за рад, социјална и борачка питања Србије Александар Вулин, јавља Тањуг. Лазаревић је био осуђен по командној одговорности на 14 година затвора због злочина на Косову и Метохији, као командант Приштинског корпуса, а потом и комадант Треће армије Војске Југославије 1998. и 1999. године. У Хашком затвору је провео више од 10 година, гђе се у међувремену

Докле да нам забрањују да певамо српске песме у Србији?

2. децембар 2015.

Синоћ је на телевизији Пинк у емисији „Фарма“ Семир, муслиман из Рашке области, напао једну певачицу и уз повике „Алаху екбер“ претио јој да ће да је убије и да ће јој силовати децу јер је она певала химну Србије, „Боже правде“. Да се ово десило у САД, Русији или пак Хрватској тај који је претио завршио би на дугогодишњој робији. Како је могуће да је провокација за држављанина Србије химна те исте државе? Како је могуће да Срби имају најмања права у својој држави? И како је могуће да неко песме посвећене славним прецима и Богу, у кога већина Срба верује, сматра увредом због које треба да убије? Ово што се

Никола Доброта

Смрт бржа од бирократије

2. децембар 2015.

Стoпoстoтни инвaлид, пoврaтник Никoлa Дoбрoтa (78) из Kнинa oсaм гoдинa je чeкao вaљaнo рjeшeњe зa усeљeњe у стaн и ниje гa дoчeкao. Умрo je иaкo су му нa пaпиру билa дoдиjeљeнa двa стaнa Зa вриjeмe прoшлих бoжићних прaзникa oбjaвили смo причу o стoпoстoтнoм инвaлиду Никoли Дoбрoти (78) из Kнинa, српскoм пoврaтнику, бившeм нoсиoцу стaнaрскoг прaвa, кojи je тaдa пуних сeдaм гoдинa живиo у скучeнoм пoдстaнaрскoм стaну oд 15 чeтвoрних мeтaрa, дoк су сe с њeгoвoм судбинoм пoигрaвaли држaвни урeди oд Зaгрeбa, прeкo Шибeникa дo Kнинa. Kao стoпoстoтни инвaлид и бивши нoситeљ стaнaрскoг прaвa, Дoбрoтa je трeбao бити кoрисник прoгрaмa стaмбeнoг збрињaвaњa. Нa пaпиру je чaк и биo укључeн у нaвeдeни

Нови Град

Подршка званичницима Српске у одбрани Републике

2. децембар 2015.

Удружење ратних војних инвалида у Новом Граду позвало је све политичке структуре у Републици Српској да се удруже у одбрани Српске и тековина одбрамбено-отаџбинског рата јер су то дужни ствараоцима Републике Српске – погинулим борцима, ратним војним инвалидима и борцима. Предсједник Предсједништва Удружења Сретко Вајагић истакао је да се не смије дозволити урушавање Републике Српске и да коначно треба рећи „не“ наметнутним и нелегалним одлукама на штету Српске. Он је на пригодној манифестацији организованој поводом 3. децембра – Међународног дана лица са инвалидитетом рекао да, због актуелне политичке ситуације, Удружење ове године није организовало округли сто о положају ове популације. „Хтјели смо само да се окупимо и да дамо подршку

Нови Град - обиљежен Међународни дана лица са инвалидитетом

Ратни војни инвалиди обиљежили дан лица са инвалидитетом

2. децембар 2015.

Удружење ратних војних инвалида у Новом Граду обиљежило је данас Међународни дан лица са инвалидитетом. Предсједник предсједништва Удружења Сретко Вајагић рекао је да Удружење ратних војних инвалида у Новом Граду мјесечно прикупи у фонд солидарности око 1.000 КМ, а средства се користе за помоћ члановима. „Ове године два ратна војна инвалида из Новог Града добила су помоћ из програма Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање и ресорног министарства од по 1.250 КМ за пољопривредну производњу“, навео је Вајагић. Начелник општине Нови Град Сњежана Рајилић рекла ће општина и у наредном периоду помагати борачке категорије. Она је додала да је на подручју општине у току изградња и обнова више спомен- обиљежја

Јосип Броз Тито

ЦИА: Тито није био ни Југословен, ни Хрват?!

2. децембар 2015.

Право порекло Јосипа Броза Тита вечита је мистерија и на ту тему смо имали прилике да чујемо више „теорија завере“. Агенти ЦИА изнели су нову тврдњу, а она гласи да је он био Рус или Пољак. Одувек смо слушали о разним теоријама завере како Тито није био Тито јер је он погинуо много раније и да га је заменио руски тајни агент! Ипак, тачку на ту причу могла би да стави ЦИА. Наиме на сајту Централне обавештајне агенције објављени су налази фонетске анализе у којима се тврди да „син наших народа и народности“ није био Југословен! „Друже Тито ми ти се кунемо“ гласила је једна од чувених парола на просторима

Судбина породице Мирка Деветака из Двора на Уни

2. децембар 2015.

Кaдa je 2005. годинe у бeогрaдском Цeнтру „Сaвa“ прикaзaн филм „Истинa о стрaдaњу српског нaродa“, породицa Миркa Дeвeткa мислилa je дa ћe дeсeтогодишњa нeизвjeсност коja je обaвиjaлa њeгову судбину конaчно бити отклоњeнa. Aли, то сe ниje дeсило. Ни тaдa, ни дeсeт годинa кaсниje кaдa сви обиeжaвaмо двaдeсeтогодишњицу нajвeћeг стрaдaњa и прогонa српског нaродa у Хрвaтскоj од Другог свjeтског рaтa.  Мирковa супругa Мирa ниje билa у Цeнтру „Сaвa“. Одмaх нaкон eмитовaњa филмa, позвaли су je људи коjи су прeпознaли Миркa мeђу чeтворицом српских воjникa коje су мaлтрeтирaли припaдници озлоглaшeног Пeтог корпусa муслиманске Aрмиje Боснe и Хeрцeговинe, коja je том приликом прeшлa грaницу Боснe и Хрвaтскe. Сви стрaхови, слутњe и нeмири Мирe

Вељко Кадијевић

Ево ко је био на најважнијим државним и војним функцијама и дужностима, кад су најжешће разбијане СФРЈ и ЈНА

2. децембар 2015.

Ево ко је био на најважнијим државним и војним функцијама и дужностима, 1991. године, кад су најжешће разбијане и разбијене СФРЈ и ЈНА: ~ председник Председништва СФРЈ и врховни командант (као председавајући Председништва): Стјепан Месић, Хрват, ~ председник Савезног узвршног већа (Владе) СФРЈ: Анте Марковић, Хрват, ~ министар спољних послова: Будимир Лончар, Хрват, ~ министар финансија: Божо Марендић, Хрват, ~ шеф ресора Државне безбедности: Здравко Мустаћ, Хрват, ~ савезни секретар за народну одбрану: Вељко Кадијевић, Југословен, ~ начелник Генералштаба: Благоје Аџић, Србин, ~ заменици секретара и подсекретар савезног секретара за народну одбрану: Стане Бровет, Словенац, и Јосип Грегорић, Хрват, ~ начелник најважније, Прве управе Генералштаба: Миле Ружиновски, Македонац, ~ командант

Књига "Мајн кампф"

Хитлерова књига поново на полицама књижара

1. децембар 2015.

Први пут од Другог свјетског рата књига нацистичког лидера Адолфа Хитлера „Моја борба“ биће објављена у Њемачкој у јануару, у издању уз коментаре и објашњења, саопштено је данас из Института за модерну историју у Минхену. Директор Института Андреас Виршинг рекао је да ће се књига појавити у књижарама између 8. и 11. јануара. Књига ће, поред Хитлеровог текста, садржавати и око 3.500 коментара и објашњења и биће објављена у два тома са укупно 1.948 страна. Цијена ће бити 59 евра. Прво издање „Хитлер, Моја борба. Издање са критиком“ биће ограничено на 3.500 до 4.000 копија. Планови за објављивање нове верзије књиге изазвали су контроверзе и критике посебно од јеврејских групација

Муџахедин

Свједок видио како оптужени сијече главу српском цивилу

1. децембар 2015.

На суђењу за ратне злочине над српским цивилима на подручју Рогатице и Фоче, свједок Тужилаштва БиХ, заштићеног идентитета, „СТ-1“ изјавио је да је видио како оптужени Емир Драковац сијече главу једном човјеку у селу Вратсалићи, општина Рогатица. Према његовим ријечима, на састанку у Устипрачи формиран је батаљон у чијем су саставу биле и Рогатичка и Кукавичка чета, које су одлазиле у заједничке акције у „повратак територија према Рогатици“, а у једној од њих у селу Вратсалићи наишли су на човјека који је пекао ракију, јавља Бирн. „Драковац и још један су му стајали иза леђа. Нисам видио ко, али неко је пуцао у тог човјека, а онда су навалили на

Улаз у Аушвиц

Болничар из Аушвица способан за суђење

1. децембар 2015.

Суд у Њемачкој одлучио је данас да може почети суђење 95-годишњем Нијемцу оптуженом да је помагао у убиствима 3.681 особе у нацистичком логору смрти Аушвиц-Биркенау.Виши суд у Ростоку, на сјеверу Њемачке, саопштио је да је Хуберт З. способан за суђење, чиме је преиначена одлука нижестепеног суда, који је сматрао да овај човјек не може да издржи судски процес.  Презиме оптуженог није објављено, у складу са њемачким законом. Он је служио као наредник у нацистичкој СС јединици у Аушвицу од октобра 1943. до јануара 1944. године и радио као логорски болничар од 15. августа до 14. септембра 1944. године, наводи се у документима. Током тог мјесеца у логор је стигло најмање

Генерал Ратко Младић

Уклањање несрпског становништва није била званична политика Српске

1. децембар 2015.

Историчар Милош Ковић негирао је тврдње тужилаштва на суђењу генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу да је уклањање несрпског становништва и насељавање Срба била званична политика Републике Српске. Ковић је током унакрсног испитивања указао да доказ за етничко чишћење нису цитати које је дао тужилац Артур Тралди из званичних докумената Републике Српске нити изјава генерала Младића о исељавању муслимана са простора Републике Српске. „То су докази да муслиманског становништва негде нема, а нису докази о етничком чишћењу“, објаснио је Ковић и то поткријепио податком да су и Срби истовремено били принуђени да напусте своје градове, као што су Тузла или Сарајево, из којег је отишло 150.000 Срба. Ковић је објаснио

Наши малишани

Божићни пакетићи за децу и самохрана старачка домаћинства

1. децембар 2015.

Последњег месеца у години Удружење ОМЛ своје снаге усмерава на послове прикупљања средстава за куповину божићних дарова за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију парохија: Ливно, Губин, Врбица и Црни Луг, које обухватају град Ливно и сва села Ливањског поља. Мали број српске деце у купрешким селима Равно и Малован мотивисао нас је да и њихова дечија срца обрадујемо честитком и поклоном. Нашој деци и онемоћалим сународницима који подно Динаре чувају српске споменике и огњишта и ове године, на примерен начин и пригодним пакетићима, честитаћемо празник рођења Христовог. Помозите нам у томе и будите део ове акције. Пакетићи ће бити припремљени за 36 деце и 40-ак старачких домаћинстава.

Ексхумација жртава

Селиште: Почела ексхумација жртава акције „Олуја“

1. децембар 2015.

Надлежни органи Хрватске отпочели су на месном гробљу у Селишту процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности страдалих у „Олуји“. Тиме се, како је наведено, наставља процес ексхумација гробница на Банији у којима су покопане жртве „Олује“. Тај процес отпочео је 2007. године на гробљу Свети Никола у Петрињи, где су ексхумирани посмртни остаци 160 жртава, а настављен ексхумацијама 64 посмртна остатка на гробљу у Двору на Уни 2009. и на гробљу у Уштици, где су ексхумирани посмртни остаци четири особе. Очекује се да ће тај процес на гробљу у Селишту, на подручју Сисачко-мославачке жупаније, трајати неколико радних дана и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА