arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Predavanje_od_Jasenovca_do_Oluje.jpg

ВУЈАДИНОВИЋ: ЈАСЕНОВАЦ СВЕ ВИШЕ МЈЕСТО ЗАБОРАВА

Предавање од Јасеновца до Олуjе Систем усташких концентрационих логора у Јасеновцу данас, осим мjеста сjећања, све више представља и мjесто заборава, што jе дубоко повезано са историjом Југославиjе након 1945. године, али и догађаjима за време њеног рушења деведесетих година прошлог виjека, тврди историчар из Бањалуке Жељко Вуjадиновић. Вуjадиновић jе на предавању „Од Јасеновца до `Олуjе`“ за учеснике Фестивала студентских позоришта „Кестенбург“ у Бањалуци рекао да данас и даље постоjе велике непознанице о овом логору, иако се чини да jе о Јасеновцу познато све. „Специфичност Јасеновца у односу на друге концентрационе логоре jе да jе он био `мануфактура убиjања`, за разлику од Аушвица коjи jе био `индустриjа убиjања`“, рекао jе

Predsjednik_Vlade_Republike_Srbije_Aleksandar_Vucic_01.jpg

ВУЧИЋ: АКЦИЈА „ОЛУЈА“ – ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ

Предсjедник Владе Републике Србиjе Александар Вучић Предсjедник Владе Србиjе Александар Вучић поручио jе синоћ прогнаним Краjишницима да ће Србиjа бити довољно jака да може, док други срамно славе, да поносно стане и викне да jе акциjа „Олуjа“ била злочин и етничко чишћење, те да ће циjели свиjет то коначно чути.   Вучић jе истакао да jе Дан сjећања на жртве и прогнане установљен управо због тога и треба да служи том циљу и ниjе уперен ни против кога, нити ико треба да брине да ли ће Србиjа остати посвећена миру у развоjу региона.   „И поштоваћемо све, али ћемо убудуће, за промену поштовати и себе и поштоваћемо сваку нашу жртву,

Vladika_Atanasije_sluzio_parastos_u_Celebicu.jpg

Владика Атанасије служио парастос у Челебићу и осветио капелу у Радановцима

Владика Атанасиjе служио парастос у Челебићу Дана 3. августа ове године на спомен гробљу на Барjаку у селу Челебић, у 10 часова, одржан jе парастос страдалим становницима овог и околних села, jула 1941. године. Пред присутним потомцима страдалих, као и бившим и садашњим житељима околних села, парастос jе служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасиjе, са парохом лиjевањским и врбичким оцем Жељком Ђурицом, ђаконом Николом Перковићем и оцем Срђаном Белензадом. Након парастоса Његово Преосвештенство владика Атанасиjе обратио се присутнима беседом: Драга браћо и сестре, када чинимо помен онима усовшима и онима коjи одлазе од нас редовним путем и онима коjи од нас одлазе насилно, ми се сећамо ове истине коjом

Obiljezen_dan_sjecanja_na_mostu_na_Raci.jpg

Обиљежен Дан сјећања на страдале и прогнане Србе у акцији „Олуја“

Република Српска и Србиjа први пут су обележиле Дан сећања на страдање и прогон Срба, централном манифестациjом код Сремске Раче. Скуп, коме jе присуствовало хиљаде грађана, одржаван jе на 20. годишњицу хрватске воjно-полициjске акциjе „Олуjа“, током коjе jе протерано 250.000 Срба Александар Вучић и Милорад Додик у Саву спуштаjу виjенце у знак сjећања на све страдале Србе у Олуjи Одлуком коjа jе донесена на недавно одржаноj заjедничкоj сjедници, влад&ацирц; Републике Србиjе и Републике Српске, за сутра jе проглашен Дан жалости. 20:23 – „Поштоваћемо све, али ћемо за промену поштовати и себе и своjе жрве. Свако име, даћемо сваком имену тугу дужу од шест дана, дужу од шест ноћи. Дозволите ми да исправим

srna.png

СУТРА ДАН ЖАЛОСТИ У СРПСКОЈ

Поводом обиљежавање Дана сjећања на страдале и прогнане Србе у Републици Српскоj сутра jе Дан жалости. У свим општинама и градовима Републике Српске сутра ће се, у знак сjећања на страдале и прогнане, у подне огласити сирене за престанак ваздушне опасности. Препорука jе Организационог одбора за обиљежавање овог догађаjа да се у свим институциjама и организациjама у Републици Српскоj у то вриjеме рад обустави на jедну минуту и да се грађани, ма гдjе се налазе у том тренутку, зауставе и тако одаjу почаст свим страдалима. У исто вриjеме огласиће се и звона са свих православних храмова у Републици Српскоj. У хрватскоj воjноj и полициjскоj акциjи „Олуjа“, коjа jе почела 4.

Избјегличка колона

20 година од “Олује”: Свет нек зна да бол не пролази

На данашњи дан 1995, у пет сати уjутру, почела jе акциjа прогона српског становништва из Хрватске, наjвеће етничко чишћењe од Другог светског рата, злочин коjи ниjе кажњен Фото Вечерње Новости НА данашњи дан, пре две децениjе, нападом на Книн у зору, почео jе дуго припремани егзодус Срба из Краjине, наjвеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. У акциjи хрватске воjске и полициjе „Олуjа“, уз прећутну сагласност међународне заjеднице, за само неколико дана са вековних огњишта протерано jе више од 250.000 људи, са наjчистиjих српских етничких простора у бившоj СФРЈ: из северне Далмациjе, Лике, са Баниjе и Кордуна. Ови простори у саставу Републике Српске Краjине били су под заштитом

Divoselo_spomen_ploca.jpg

Хрватима би на уништавању Дивосела позавидео и сам Гебелс

Дивосело – спомен плоча Дивосело, српско село у општини Госпић, ушло jе свесно у устанак против усташке власти Независне Државе Хрватске, због терора и злочина над српским народом. Данас, 70 година касниjе, у Дивоселу нема ниjедног становника. Село, коjе jе пред сам Други светски рат имало близу 3.000 становника, данас jе етнички очишћено. На споменику у Спомен-дому бораца НОР у Дивоселу било jе уписано 1.307 погинулих антифашиста у току Другог светског рата, од родног Дивосела, Козаре, Сутjеске, Неретве, Београда, Сремског фронта, па до Трста… Наjвећи злочин од насељавања Дивосела, тоталног уништења и ликвидациjе српског народа у овоме селу, догодио се 5. августа 1941. године, када jе само у неколико дана

Branko_Stankovic.jpg

Бранко Станковић: Крио сам од РТС-а да снимам емисију о Пребиловцима!

Бранко Станковић, заштитно лице РTС-a и аутор култног документарног мозаика Квадратура круга, у ексклузивном интервjуу за Слободну Херцеговину открива да jе емисиjу о Пребиловцима снимио у строгоj таjности Бранко Станковић Неустрашиви новинар, путописац и режисер коjи се ниjе плашио ни када се са екипом Квадратуре круга спуштао у дно рудника и осваjао гудуре од коjих зазиру и прекаљени алпинисти сакрио jе од Колегиjума РТС-а да иде у Пребиловце. Прибоjавао се, каже, да ће му шефови приговорити да отвара старе ране и поново покреће причу коjа представља jедну од наjмрачниjих страна историjе ових простора. Зато ништа ниjе хтео да препушта случаjу. Колегиjуму jе приjавио две теме у Херцеговини, а са екипом

Комеморациjа у Уштици за Роме убиjене у Јасеновцу

Комеморација у Уштици за Роме убијене у Јасеновцу: ‘Ово је прилика да се ујединимо’

У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга УШТИЦА – Комеморациjом у организациjи Ромске удруге „Кали Сари“ на ромском гробљу Уштици, гдjе леже посмртни остаци 16.173 Рома убиjених у усташком логору Јасеновцу, у недjељу jе, четврту годину заредом, обиљежен Међународни дан сjећања на ромске жртве Пораjмос. У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга. Комеморациjу jе отворио и на страдање Рома у Другом свjетском рату, а посебно у

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

УСВОЈИТИ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ

До данас такав злочин ниjе забиљежен зато што jе, приjе свега, поновљен послиjе 50 година када су мета били мртви – они коjи су већ убиjени 1941. године, посебно жене и дjеца, обjашњава предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура. Миленко Јахура на мjесту логора Слана 2015. године Разговарала: Весна ШУРБАТ Предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура сматра да парламенти Србиjе и Републике Српске треба да усвоjе декларациjу у коjоj ће jасно стаjати да jе над Србима у НДХ извршен геноцид. Јахура у интервjуу Срни истиче да су усташки злочини над Србима у Пребиловцима у Другом свjетском рату – библиjска тема. „До данас такав злочин ниjе забиљежен. Приjе свега,

Spomen_ploca_stradalim_Srbima_u_Donjem_Vodicevu_kod_Novog_Grada.jpg

ОБИЉЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ИЛИНДАН 1941. ГОДИНЕ

Спомен плоча страдалим Србима у Доњем Водичеву код Новог Града Служењем парастоса и полагањем виjенаца код спомен-обиљежjа, данас су у Доњем Водичеву код Новог Града обиљежене 74 године од страдања 75 српских цивила коjе су на Илиндан 1941. године убиле усташе. Савjетник начелника општине Нови Град Ранко Дабић рекао jе да jе на Илиндан 1941. године у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву почињен страшан злочин. „Само на Козари и у Поткозарjу у Другом свjетском рату страдало jе око 40.000 људи, а свака четврта жртва била jе диjете“, рекао jе Дабић. Предсjедник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић подсjетио jе да jе на подручjу општине Нови Град у Другом свjетском рату страдало

Episkop_Atanasije_u_Susnjaru.jpg

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ: СКИДАЊЕ ПЛОЧА СА СПОМЕНИКА ЈЕ ДРУГО УБИЈАЊЕ ЖРТАВА

Епископ Атанасиjе у Шушњару Полагањем виjенаца и служењем парастоса у Шушњару, општина Сански Мост, данас су обиљежене 74 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа коjе су убиле усташе на Илиндан 1941. године. Свету литургиjу у цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и парастос за страдале на Шушњару служио jе владика бихаћко-петровачки Атанасиjе. Владика Атанасиjе jе у обраћању поручио да jе наjважниjе да оваj догађаj и жртве на Шушњару не буду заборављени. „Ове жртве заслужуjу достоjно и видљиво обиљежjе, а наjдостоjниjе jе православни храм, капела у чиjоj би унутрашњости била исписана имена страдалих“, рекао jе владика Атанасиjе. Он jе истакао да уклањање табле са именима пострадалих

Jovan_Radulovic.jpg

Јован Радуловић: Фашизам у Хрватској је пуштен с ланца, у „Олуји“ је почињен геноцид као и у Јасеновцу

Писац о страдању Срба, положаjу нашег народа у суседноj држави, власти, интелектуалцима..Хрвати своjу политику и даље граде на мржњи према Србима. Док буде параде у Книну, прогнани ће у Србиjи давати парастос Јован Радуловић ПРИЧА о Србима из Хрватске jе завршена. Све се некако, после великих догађаjа, смирило. Можда jе то и добро. Наравно, не кажем да jе сада боље онима што су тамо остали или да ми коjи смо овде мање патимо, али Срби су дошли на неку тачку где не очекуjу ни од кога помоћ и уздаjу се само у себе. Што се нас тиче – готово jе. Али, за Хрвате – ниjе. Они сву своjу политику и

Knez_Lazar.jpg

Како су усташе спречене да униште мошти кнеза Лазара и цара Уроша

тога да 13. септембра. 1941. године, избегли архимандрит Лонгин званично обавести Свети архиjереjски синод СПЦ о погрому коме jе изложена црква Кнез Лазар Две године након почетка Другог светског рата, 10. априла 1941. године проглашена jе Независна држава Хрватска, тада jе усташки режим посебан акценат ставио на затирању Српске православне цркве, коjа jе, у то време остала као jедина установа коjа jе на неки начин окупљала народ, кад jе то могло. Наиме, многи храмови, али и свештенство и монаштво опуштени су и оскрнављени , а у jедном jе покољ изведен у самоj цркви. Један од главних злочиначких идеолога Миле Будак рекао jе да jе Хрватска „држава двиjу вjера: католичке и

Izbjeglicka_kolona_001.jpg

ПАРАСТОС И ДАЋА СРБИМА СТРАДАЛИМ У „ОЛУЈИ“ 5. АВГУСТА

Колона избjеглих Срба из Хрватске Служењем парастоса у бањалучком храму Христа Спаситеља, давањем даће, те промоциjом нових публикациjа Документационо-информативног центра „Веритас“, у Бањалуци ће у сриjеду, 5. августа, бити обиљежено 20 година од егзодуса српског народа из бивше Републике Српске Краjине. Служење парастоса предвиђено jе у 11.00 часова, давање даће у Колу српских сестара у 12.00 часова, док jе промоциjа нових публикациjа „Веритаса“ заказана у 19.00 часова у Културном центру Бански двор, речено jе Срни у „Веритасу“, коjи jе организатор обиљежавања. Програм обиљежавања почиње дан раниjе, 4. августа, у 11.00 часова одржавањем округлог стола под називом „Краjишки Срби послиjе `20 олуjних` година“ у Међународном прес-центру у хотелу „Босна“ у Бањалуци.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.