arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Masakriran_trinaestogodisnji_Zeljko_Masic.jpg

ПОКРЕНУТА ИСТРАГА О ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА У ЧАЈНИЧУ

Специjално тужилаштво Црне Горе за борбу против организованог криминала, корупциjе, ратних злочина и тероризма, води истрагу у шест случаjева ратних злочина почињених на териториjи те или других држава, у коjе су укључени црногорски држављани, пишу „Вечерње новости“. Према сазнањима овог листа, jедан од тих случаjева jе и злочин над српским становништвом у селима око Чаjнича у Републици Српскоj, почињен 19. фебруара 1993. године, коjи jе до сада чамио у фиокама тужилаштава у Подгорици и Сараjеву. Наиме, постоjе више него jаке индициjе да су у звjерским ликвидациjама 25 цивила, рањавању више њих и одвођењу у заробљеништво, силовањима и излагању тортури, учествовали људи са подручjа Буковице, у општини Пљевља. „Туда jе муслиманска

Osvestana_spomen_kapela_u_Konjicu.jpg

СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ СВЈЕДОЧЕЊЕ О ПОСТОЈАЊУ СРБА

Освештана спомен капела у Коњицу Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе jуче jе у Коњицу служио Свету литургиjу, парастос и освештао новоизграђену капелу и Спомен-обиљежjе са именима 330 Срба са подручjа ове општине, Јабланице и Прозора, убиjених у протеклом рату. Капела Светог Василиjа Тврдошког и Острошког на православном гробљу Мусала у Коњицу, након обнове унутрашњости, претворена jе у Спомен-обиљежjе српским жртвама коњичког краjа страдалим током рата од 1992. до 1995. године. Владика Григориjе jе, између осталог истакао да ће ово спомен-обиљежjе свjедочити о постоjању Срба на овим просторима на коjе треба чувати траjну успомену. Предсjедник Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у диjаспори Мишо Лазаревић рекао jе да

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 11. мај. Годишњица страдања Срба ’41 и ’42

На данашњи дан 10. маjа 1941. и 1942. године у два наврата страдало jе од усташа преко 400 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце.   Глина – Хађер, 11. и 12. маjа 1941. године усташе поклале или убиле из ватреног оружjа 375 глинских Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Josip_Broz_3.jpg

Тито: Распад ће почети на Косову и у Хрватској

Да ли jе могуће расветлити енигму маршала Југославиjе – Јосипа Броза. У пролеће 1977. Броз jе рекао да се боjи да ће прво нешто избити у Приштини и у Загребу Јосип Броз Тито ОВОГ месеца се навршава 123. година од рођења Јосипа Броза, а да ли jе та годишњица 7, 9, 12. или 25. маjа, нажалост, историчари нису успели да се сложе. Као што се не слажу и око многоброjних питања у вези са животом и делом вође комунистичке револуциjе, маршала Југославиjе, сина наших народа и народности… Они непристрасниjи се слажу да jе реч о изузетно комплексноj и у много чему jединственоj и необичноj личности, каквих jе веома мало било

Капија логора Матхаузен

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 70 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА ЛОГОРА

Капиjа логора Матхаузен У концентрационом логору Маутхаузен данас ће бити одржана комеморациjа поводом 70 година од ослобађања логора, на коjоj ће присуствовати званичници Аустриjе и Србиjе, као и двоjица преживjелих логораша. Комеморациjа ће почети броjним полагањима виjенаца на мjесту бившег логора, као и екуменским службама коjима ће присуствовати предсjедник „Каритаса“ Михаел Ландау, евангелистички бискуп Михаел Бинкер и митрополит Цариградске патриjаршиjе Арсениос. Планиран jе традиционални комеморативни дефиле до главног трга у бившем концентрационом логору, уз пратњу хорова из Аустриjе, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Чешке и Француске, као и воjних оркестара. У свечаном диjелу комеморациjе говориће предсjедник Аустриjе Хаjнц Фишер, предсjедник парламента Дорис Бурес и аустриjски канцелар Вернер Фаjман. Овогодишња комеморациjа биће у

Ikonostas.jpg

Срби у Војној крајини: Бранили Европу оружјем, а свој идентитет – просветом и уметношћу

Иконостас из Великих Бастаjа сигурно ниjе био уникат, али jе jедини преживео систематско уништавање српских богомоља у НДХ, свесни комунистички немар и грађански рат деведестих Иконостас у Партиjаршиjском дому у Сремским Карловцима СЕЋАЊЕ на сjаj средњовековне Србиjе вековима jе одржавала самосвест српског народа, без обзира на то ко jе њиме тренутно владао и где се током тегобних сеоба налазио. Угњетачи су зато непрестано покушавали да исеку жиле дубоког корења из кога су Срби црпели снагу из славне прошлости да би преживели мрачну садашњост. Чувари предања су зато од пропасти деспотовине до обнове државе 1804. и у окупираноj Србиjи и земљама изгнанства водили непрестани рат за сећање. Народни песници су националну

Polaganje_vijenaca_kod_crkve_u_selu_Karno.jpg

ПРВИ ПАРАСТОС ЗА СВЕ ПОГИНУЛЕ У СПОМЕН-СОБИ

Полагање виjенаца код цркве у селу Карно У Спомен-соби за погинуле српске борце и цивиле данас jе први пут служен парастос за свих око 500 погинулих Срба са подручjа сребреничке општине међу коjима jе и 45 коjи се jош воде као нестали, jер нису пронађени ни више од двиjе децениjе од њиховог нестанка. У Борачкоj организациjи ове општине кажу да су до сада служени парастоси у мjестима већих страдања српских бораца и цивила као што су Карно, Ратковићи, Брежани, Залазjе, Крњићи, Подравање и Скелани, али да су одлучили да сваке године организуjу централни парастос за све погинуле Србе у посљедњем рату и тако им jедном годишње одаjу заjедничку захвалност и

Eselon_Garde_Vojske_Srbije_na_paradi_u_Moskvi.jpg

ПРОДЕФИЛОВАЛИ СРПСКИ ГАРДИСТИ

Ешелон Гарде Воjске Србиjе на паради у Москви На Црвеном тргу у грандиозноj воjноj паради поводом Дана побjеде над фашизмом у Другом свjетском рату данас су продефиловали и припадници Гарде Воjске Србиjе, коjе jе поздравио предсjедник Томислав Николић. Велика воjна парада у Москви почела jе данас уз звуке познате руске корачнице, а сам почетак означила су звона са куле источног крила у Кремљу. Гардисти Кремља изниjели су наjпознатиjа руска знамења – заставу побjеде и државне заставе Руске Федерациjе, те заставе Оружаних снага Русиjе. Командант копнене воjске jе након тога извршио смотру и предао командовање Парадом министру одбране Сергеjу Шоjгуу, коjи jе поздравио све jединице и ешалоне. На Паради у Москви

Izlozba_prebilovci_08.jpg

ИЗЛОЖБА „ПРЕБИЛОВЦИ“ У БЕОГРАДУ

Четвртак 21. маjа 2015. године у 19 часова, изложбени хол Народне банке Србиjе, Немањина 17 У изложбеном холу Народне банке Србиjе, Немањина 17, у четвртак 21. маjа 2015. године у 19 часова биће отворена изложба «Пребиловци». Изложба jе заjеднички проjекат Културног центра Новог Сада и УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Аутори изложбе су Предраг Лозо и Драгослав Илић. Рецензент изложбе jе Доц. др Горан Латиновић. Стручни сарадник на проjекту jе Миленко Јахура, Предсjедник српског националног друштва Пребиловци. Позивамо Вас да будете са нама на свечаном отварању прве изложбе о мученичким Пребиловцима. Изложба ће бити постављена до 28. маjа 2015. Галериjа НБС jе отворена радним данима од 10. до 18. часова Душан

Zlocini_ustasa_Duden.jpg

„Дуден“ да исправи погрешно објашњење ријечи „усташа“

Српско просветно-културно друштво „Просвjета“ у Аустриjи упутило jе, поводом 70. година победе над фашизмом, протест редакциjи речника немачког jезика „Дуден“ због обjашњења речи „усташа“ у новом, осавремењеном издању тог речника. У писму „Просвjета“ упозорава да обjашњење именице „усташа“ не може бити – „хрватски националистички покрет коjи се у Другом светском рату борио против српског централизма“. Српско удружење затражило jе да се то обjашњење исправи, с обзиром на, како се наводи, фашизам у Независноj држави Хрватскоj (НДХ), доношење „расних“ закона у НДХ, као и геноцид коjа jе та НДХ, посебно кроз усташки покрет, организовано годинама спроводила над Србима, али и Јевреjима и Ромима у Другом светском рату. „Просвjета“ jе подсетила редакциjу

Kosturnica_nakon_spoljnih_radova.jpg

Завршимо Костурницу, одужимо се прецима – позив на састанак!

Користимо ову прилику да вас позовемо на састанак посвећен обнови Спомен-костурнице Св. Великомученице Марине – Огњене Мариjе у Ливну, коjи заjедно организуjу Удружење Огњена Мариjа Ливањска и парохиjа Лиjевањска. Оваj састанак ће се одржати 17. маjа у 17 часова у сали парохиjског дома Храма Светог Саве на Врачару. Састанак ће бити прилика да вас информишемо о досадашњем току радова на Спомен-костурници, али и за представљање планова за завршетак радова. Презимена коjа носимо и по коjима се и у новоj средини препознаjу наши ливањски корени, обавезуjу нас на стални дуг према прецима и месту порекла. Нас можда више него друге, jер у нашим селима нема младих, сигурних руку потомака коjе ће неговати предачку

Parastos_na_dubickim_krecanama_5.jpg

Парастос на дубичким кречанама

Након дужег времена, дана 25. априла 2015. год. на дубичким кречанама, служен jе парастос за све невино убиjене Србе коjе су усташе побиле 1941. год. на овом мjесту. Логор jе успостављен 1941. год. са лиjеве стране пута од  Дубице према Костаjници, непосредно код села Баћин, двадесетак километара jугоисточно од Јасеновца. На овом подручjу дубичких кречана усташе су спаљивале мушкарце, жене и дjецу у три пећи коjе су биле ограђене бодљикавом жицом високом три метра. Срби логораши су радили у каменолому и на пећима у коjима jе печен кречњак и коjи jе служио за покривање масовних гробница  побиjених Срба на кречанама. На њивама и у околини логоришта ископано jе 7150 костура жртава,

Goliotok.jpg

Голооточани: Враћај авион још један круг!

Како су београдски заточеници Голог отока, после силних децениjа ипак видели Москву? Приповест о томе како се човек ничег не плаши када искушенички допре до озбиљних животних година Илустрациjа: Г. Дивац ЧУДНА природа човекова тера га да се врати самом себи и бурним догађаjима из прошлости, како би их боље разумео. Група старих логораша коjа jе прошла голготу Голог отока, имала jе недавно прилику да посети Москву. Било jе то управо оно, „суштинско“ место због коjег су се „слупали“, жестоко одробиjали, и направили себи веома тежак део биографиjе. На то путовање водио их jе Мирослав Живковић, човек коjи jе дуго био директор Музеjа историjе Југославиjе. Његова жеља била jе да

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 09-14. мај 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Јарак Метаљка, у Петровоj гори  oд  9.  до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце.         Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Spomen_park_Dotrscina_kod_Zagreba.jpg

ДОШЛИ АМБАСАДОРИ, АЛИ НЕ И ХРВАТСКИ ПОЛИТИЧАРИ

Спомен парк Дотршчина код Загреба У Спомен парку Дотршчина одржан jе помен на неколико хиљада жртва усташког режима – церемониjи су присуствовали амбасадори у Загребу, али не и представници политичког живота Хрватске. Како наводи Удружење „Документа – центар за суочавање са прошлошћу“, на Дотршчини су за вриjеме нацистичке окупациjе од 1941. до 1945. усташе убиле на хиљаде лица. На том мjесту jе 1960-их уређиван спомен-парк у коме jе пет монументалних споменика – радови истакнутих умjетника: Воjина Бакића, Бранка Ружића, Стевана Лукетића и Косте Ангелиjа Радованиjа. На комеморациjи jе говорио Јураj Хржењак, коjи се своjевремено биjегом спасио од погубљења. Он jе истакао да усташе нису бирале и да су, након протjеривања

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.