Deceniju i po posle okončanja ratova, u regionu i dalje pola miliona izbeglih i raseljenih bez ikakvih uslova. U Srbiji brojka premašila 300.000, 60 odsto njih žive kao podstanari NA Balkanu, deceniju i po posle ratnih sukoba, broj izbeglih i interno raseljenih i dalje je alarmantan. Prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR), on dostiže skoro pola miliona (443.334). Upravo to je razlog zbog kog se u ponedeljak, na ovu temu održava velika ministarska konferencija u Beogradu, na kojoj će razgovarati šefovi diplomatija Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, ali i visoki zvaničnici EU, OEBS, UN i Saveta Evrope. Najviše izbeglih i interno raseljenih je u Srbiji. Računajući Kosovo, ima

Na lokalitetu Šašića Gaj u opštini Bosanski Petrovac završena je ekshumacija, prilikom koje su pronađeni posmrtni ostaci jednog tijela, a pretpostavlja se da je riječ o civilu srpske nacionalnosti. Pronađeni posmrtni ostaci su transportovani u Identifikacijski centar u Banjaluci radi obdukcije, forenzičke obrade i identifikacije, saopšteno je iz Tužilaštva BiH. Procesom ekshumacije na terenu koordinisao je istražilac Tužilaštva BiH, a u procesu traženja i ekshumacije posmrtnih ostataka učestvovali su službenici Instituta za nestala lica BiH, predstavnici MUP-a Unsko-sanskog kantona i vještak sudske medicine. Izvor:  

Beograd – Države regiona spremaju se da potpišu dokument kojim praktično stavljaju izbeglička imovinska pitanja ‘ad akta’, kažu predstavnici izbegličkih udruženja. Miodrag Linta, predsednik Koalicije izbegličkih udruženja, je za B92 rekao da taj problem ne pogađa samo izbeglice u Srbiji, već i sve one koji imaju bilo kakvu imovinu ili materijalna potraživanja u državama bivše Jugoslavije. Linta kao i ostali predstavnici izbegličkih udruženja već tri dana odlaze u Predsedništvo Srbije i traže da ih predsednik primi kako bi mu predstavli stav države po ovom pitanju. Iako je prijem zatražen pre dve nedelje, iz Kabineta još nije stigao odgovor. „Svakog dana mi ostavljamo na pisarnici naše pismo u kome tražimo prijem

Srbija će u petak, 4. novembra predati Međunarodnom sudu pravde u Hagu dodatne argumente za srpsku kontratužbu za genocid protiv Hrvatske, koji će, između ostalog, sadržavati primjedbe na hrvatski spisak nestalih, na kojem se nalaze i srpske žrtve, rekao je Srni direktor Veritasa i član srpskog pravnog tima Savo Štrbac. „Oni su na svoje spiskove stavili sve nestale u Hrvatskoj, i Srbe i Hrvate“, rekao je Štrbac, navodeći da ti spiskovi nisu potpuni, jer nedostaju spiskovi poginulih. Štrbac je rekao da je srpska strana sa hrvatskog spiska nestalih, koje je analizirao Veritas, dala primjedbe na oko 300 imena žrtava, dok su Hrvati na srpski spisak imali primjedbe na deset imena.

Predrag Cupać, apsolvent Beogradske bogoslovije, koji od detinjstva skuplja ratne oznake i ambleme srpskih vojno-policijskih formacija, namerava da o tome objavi knjigu 2012. godine, povodom 20-godišnjice VRS, i da ih zavešta budućem muzeju Odbrambeno otadžbinskog rata RS. Ovaj dvadesetsedmogodišnjak sakupio je više od stotinu oznaka VRS i MUP-a RS, međutim po njegovim procenama takvih obeležja ima između 400 i 500, uključujući i Republiku Srpsku Krajinu. – Imao sam sedam godina kada smo 1991. izbegli iz Zagreba i došli u Banjaluku sa dve putne torbe. Pošto nije bilo igračaka, deca su se zabavljala čaurama i prišivali smo vojne i policijske oznake. Imao sam ih 15 na jaknici od šatorskog krila. U