На хрватским списковима и српске жртве

Србиjа ће у петак, 4. новембра предати Међународном суду правде у Хагу додатне аргументе за српску контратужбу за геноцид против Хрватске, коjи ће, између осталог, садржавати примjедбе на хрватски списак несталих, на коjем се налазе и српске жртве, рекао jе Срни директор Веритаса и члан српског правног тима Саво Штрбац.

„Они су на своjе спискове ставили све нестале у Хрватскоj, и Србе и Хрвате“, рекао jе Штрбац, наводећи да ти спискови нису потпуни, jер недостаjу спискови погинулих.

Штрбац jе рекао да jе српска страна са хрватског списка несталих, коjе jе анализирао Веритас, дала примjедбе на око 300 имена жртава, док су Хрвати на српски списак имали примjедбе на десет имена.

На том хрватском списку несталих, каже Штрбац, налазе се Срби убиjени 1991. године у Осиjеку, за шта jе већ осуђен Бранимир Главаш и његова група, као и Срби убиjени у Госпићу, за шта jе осуђен Мирко Норац, те Срби убиjени у Сиску за коjе истрага отворена тек ове године.

Штрбац jе навео да се на том хрватском списку налазе и Хрвати нестали у Загребу или Пули, далеко од ратних деjстава и линиjе фронта, као и хрватски воjници коjи су погинули на подручjу БиХ.

Према његовим риjечима, на хрватском списку jе и неколико припадника „Црних мамби“, коjи су извршили агресиjу на Републику Српску „форсираjући“ Уну и побили више од сто цивила око Дубице и Костаjнице.

Он каже да се на тим хрватским списковима налазе и лица коjа су индиректне жртве рата, као што су људи коjи су погинули у сопственим минским пољима или су настрадали у саобраћаjу, на полигонима за вjежбање.

Штрбац наводи да jе међу оним лицима коjа су наводно ексхумирана и идентификована пронашао и 21 лице коjе jе рођено до 1900. године.
„Значи ти људи су имали наjмање 90 година када jе рат почео, па ваљда jе неко умро за тих пет до шест година рата и природном смрћу“, додао jе Штрбац.

Он jе навео да ће у овом поступку пред Међународним судом правде бити важна и првостепена пресуда Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, због акциjе „Олуjа“, у коjоj се наводи да jе Хрватска крива за злочиначки подухват, на челу са Фрањом Туђманом, за етничко чишћење Срба из Краjине. „Од етничког чишћења до геноцида jе мали корак“, рекао jе Штрбац.

Штрбац сматра да политичари не би требало да договараjу поравнање у овом случаjу, jер jе суд jедини мjеродаван да утврди истину.
Хрватска jе тужбу против Србиjе за агресиjу и геноцид подниjела 1999. године.

Србиjа jе прво оспоравала надлежност Међународног суда правде да би потом 4. jануара 2010. године подниjела контатужбу за геноцид, због злочина почињених над Србима у Хрватскоj од 1991. до 1995. године.

На контратужбу Хрватска jе одговорила 20. децембра 2010. године, а поднесак коjи jе српски тим сада припремио одговор jе на њихове аргументе.

Извор: