fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Пола милиона избеглих и расељених

zbeglice

Децениjу и по после окончања ратова, у региону и даље пола милиона избеглих и расељених без икаквих услова. У Србиjи броjка премашила 300.000, 60 одсто њих живе као подстанари НА Балкану, децениjу и по после ратних сукоба, броj избеглих и интерно расељених и даље jе алармантан. Према подацима Високог комесариjата за избеглице (УНХЦР), он достиже скоро пола милиона (443.334).

Управо то jе разлог због ког се у понедељак, на ову тему одржава велика министарска конференциjа у Београду, на коjоj ће разговарати шефови дипломатиjа Србиjе, Хрватске, БиХ и Црне Горе, али и високи званичници ЕУ, ОЕБС, УН и Савета Европе.

Наjвише избеглих и интерно расељених jе у Србиjи. Рачунаjући Косово, има их 302.040, а 75 одсто њих jе из Хрватске! Према подацима УНХЦР, у Србиjи се налази 283.504 избеглице, плус jош 18.536 на Косову. Комесариjат за избеглице jе у марту 2000. пописао и интерно расељене са КиМ, тада их jе било 187.129. У међувремену, дошло jе више од 20.000 људи.

У Комесариjату кажу да jе у нашоj земљи од 1991. уточиште нашло невероватних 850.000 људи, што jе скоро као четири Ниша! Према речима Јелене Марић, портпарола Комесариjата, jедан броj jе успео да реши егзистенциjална питања и дели судбину осталих грађана Србиjе. Међутим, чак 61 одсто живе као подстанари и код рођака и приjатеља.

– Често живе у краjње тешким условима, без тоалета и текуће воде. Неки су раниjе могли да обезбеде бољи смештаj, али су их стигле године и болести – каже Марић.

Да се ситуациjа, иако споро, ипак миче напред, показуjу подаци да броj колективних центара опада. Док их jе 1996. било 700 са 70.000 људи, овог октобра их има 41 и у њима jе смештено 3.552 људи. И ове броjке су, кажу у Комесариjату, велике.

40.000 ЊИХ УМРЛО У СРБИЈИ

 Према подацима Комесариjата, у Хрватску се из Србиjе вратило до сада око 69.500 лица, а у БиХ и остале земље бивше Југославиjе око 79.000. У треће земље отишло jе око 46.000 људи, а око 40.000 их jе у међувремену овде умрло.

Трећина jе незапослена и исто толико има приходе мање од 50 евра месечно по члану домаћинства.

Само пет одсто њих жели да се врати у родни краj.

– Ни избегли, ни расељени с Косова, не могу да приступе своjоj имовини и правима (станарско или право на пензиjу). Пред косовским судовима води се на хиљаде спорова за уништену и узурпирану имовину, али предмети стоjе у фиокама – каже Марић, и додаjе да ће у оквиру регионалног проjекта и уз помоћ донаторске конференциjе, у наредних три до пет година, бити решено стамбено питање за 17.000 наjугрожениjих.

У међувремену, око пола милиона прогнаних у ратовима 1991-1995. добило jе српско држављанство. Комесариjат, међутим, и даље признаjе избеглички статус, као и статус расељеног лица угроженима и новорођеноj деци.

Према наjсуморниjим проценама, решавање овог питања могло би да потраjе децениjама!

Извор: vecernje

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: