fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Западнославонски Срби разапети између Билогоре и Фрушке горе

Грубишно ПољеДок су уз песмпу сестара Милановић „Билогоро, шумо наjмилиjа“ Срби из Западне Славониjе пре више од 20 година радо певушили, данас уз књигу пjесама Ане Ковачевић „Од Билогоре до Фрушке горе“ углавном плачу, препознаjући у њоj властиту судбину. Разапети између ове две планине многи ни две децениjе након избеглиштва не знаjу тачно где им jе кућа: тамо одакле су избегли, или овде у Воjводини где су се наjвећим делом скрасили.

Неки су изгубили све што су имали и на новоj адреси почели испочетка; шачица се вратила, пристаjићи на положаj националне мањине, а они коjи се нису „примили“ на новоj адреси и не могу да забораве Билогору, jош имаjу времена за повратак. Сви они коjи у законском року нису поднели захтев за обнову ратом оштећених обjеката, и данас могу да траже бесплатну доделу грађевинског материjала за обнову или изградњу породичне куће.
Држава Хрватска jесте помогла обнови ратом порушених и оштећених кућа, али без обзира колико jе кућа била велика, подносилац захтева jе добио само 35 квадрата, плус десетак по члану коjи jе ту живео. И ко се провезе селика некадашње грубишнопољске општине, од Мале и Велике Ператовице, Дапчевице и Дапчевачких Брђана, Малог и Великог Грђевца, Барне, Јасноваче… видеће тек понеку седу главу како вири из капиjе и дим коjи се виори тек из понеког димњака. Младих нема, jер ни посла нема.
Branko Kasic - zamjenik gradonacelnika.jpgГрубишно Поље, коjе се налази на тромеђи Билогоре, Мославине и Подравине и коjе данас има статус града у Бjеловарско-билогорскоj жупаниjи, први пут има доградоначелника Србина, захваљуjући Уставном закону о праву националних мањина. То jе Бранко Кашић, коjи се на тоj функциjи налази већ годину дана и, како каже за наш лист, успева да се избори за предизборна обећања и помогне српскоj националноj мањини у остваривању своjих права у суживоту с хрватским народом.
После Домовинског рата у целоj Хрватскоj, па тако и Западноj Славониjи – кога термина, иначе, у употреби више нема – изменила се национална структура. Док jе удео Срба у укупном становништву Хрватске сведен с 12 одсто на око четири процента, у Грубишном Пољу и околним селима их jе, тврди Кашић, око 15 процената, а пре рата jе био 32 посто. До пре 20 година на том подручjу било jе око 37 одсто Хрвата, 22 одсто Чеха и близу 2.5 процента Мађара. Данас Хрвата има више од 60 одсто, Чеха и Мађара приближно као пре и „нешто ситно“ Словака, Румуна и Рома.
Колико jе тачно Срба избегло, прецизно ниjе поброjано, али се сигурно ради о њих четири до пет хиљада, од коjи су многи, на жалост, већ положили своjе кости у Воjводини: Сава Лалић из Грубишног Поља сахрањена jе у Голубинцима, Ана Ковачевић из Мале Ператовице у Бингули, Сава Мандарић из Данчевачких Брђана у Руми, Цвиjета Лолић, избегла из истог места у Кукуjевцима…. Већина jе помрла и од оних коjи су се вратили, jер само старе вуче родна груда. Међу њима су и Душица и Никола Поповић, коjи су пре повратка живели на релациjи Суботица – Крушевац где су им ћерке.
Ипак, Бранко Кашић поручуjе да jош има могућности за повратак, jер се jош примаjу захтеви за бесплатну доделу грађевинском материjала, како за повратнике, тако и стамбено збрињавање младих породица. Раниjих година обнова jе ишла убрзаним поступком, мада jе последње две године нешто спориjа због кризе. Тако су многи добили решења, попут Тање и Љубише Косановић коjи намераваjу да обнове кровиште куће, али нема новца да крене изградња. Грађевински материjал за обнову, санациjу или изгадњу jе добило 420 породица, ипак, захтева jе двоструко више.
Основни услови за доделу материjала су следећи: носилац домаћинства има право на обнову 30 квадрата стамбеног простора, а сваки члан домаћинства на по 15 квадрата. Породице подносе захтеве за донациjу грађевинског материjала за санациjу, обнову, или изградњу породичне куће, у зависности од статуса обjекта. Ако jе кућа у лошем стању, проjектанти  праве проjекте у зависности од статичке (не)стабилности кућа се евентуално руши и гради нова. За њу се добиjа комплетан материjал за изградњу, инсталациjе, столариjа, осим зидних плочица у купатилу и подних облога у собама. Маjсторе мораjу да плате сами.
Ако се гради нова кућа, држава по завршетку посла рефундира 15.000 куна (око 2.000 евра) након што се изврши технички преглед обjекта. Оне породице коjе су добиле грађевински материjал за санациjу или обнову, имаjу право на накнаду од 10.000 куна. Иако маjстори пуно више коштаjу, држава даjе колико може. Кашић процењуjе да изградња средње породичне куће, сходно споменутим критериjумима, кошта око 40.000 куна, а осим маjстора инвеститор мора да купи и даске за шаловање, жице, ексере..
Да би се комплетирао захтев за обнову, неопходна су уверења о некажњавању за све чланове породице у свим местима у коjима су боравили претходних година, изводи из катастра, грунтовница и пореских управа у свим градовима у Хрватскоj и Србиjи (или некоj другоj бившоj jугословенскоj републици) где су живели од 1991. и то за све чланове, чак и за децу док су била малолетна, jер, обjашњаваjу у бjеловарском уреду, неко jе могао нешто да им поклони.
За кућу за коjу се тражи обнова ниjе довољан само власнички лист, већ треба и уверење о кућном броjу, доказ да jе изграђена пре 1968. Докази су извод из катастра, прва уплатница струjе и изjаве два сведока, или, пак, грађевинска дозвола. То све кошта огромне паре, тако да се не треба чудити ником ко ниjе кренуо на оваj пут без краjа. У бjеловарском Уреду за подручjа од посебне државне скрби саветуjу да сви коjи планираjу да поднесу захтев за обнову наjпре дођу к њима и добиjу прецизан попис неопходних уверења, како би у старту знали чему да се надаjу.
Кашић каже да су од плаћања државних такси за уверења ослобођене само оне особе коjе су слабиjег материjалног стања и коjе добиjу потврду од Центра за социjални рад и пореске управе. Другим речима, избегли грађани би наjпре морали да се врате у необновљене куће без врата и прозора, или таванице и по коjег зида, да приjаве своj положаj Центру за социjални рад, добиjу потврду да су сиромашни, па тек онда да буду ослобођени великих такси за издавање разних уверења.
У Грубишном Пољу има неколико већа националних мањина: српско, чешко, мађарско, коjа предлажу извршноj власти власти како да се побољша стање у конкретноj националноj мањини. То веће би требало да препознаjе проблеме: од стамбеног збрињавања, повратка, до његовања културног идентитета…Ту се негуjе и антифашистичка традициjа, основана jе Удруга антифашистичких бораца и антифашиста са 70 чланова, а циљ jоj jе обнова броjних спомен обележjа из НОБ-а, подсећање на хероjску историjу  из времена Другог светског рата и дружење свих коjи то желе. Посебна прилика  за дружење jе Саjам сира, коjи се ове године одржава 19. и 20. новембра, у оквиру кога заjеднице имаjу своj дан, када куваjу национална jела,  певаjу и плешу, све у циљу развоjа добрих националних односа.

Суживот jе, ипак могућ

Кашић каже да су одувек Срби и Хрвати живели заjедно, ситуациjа се након 20 година нормализовала и води се брига о сваком селу, коjа су већином била српска. Довољно jе да се врати jедна породица, одмах се доводи струjа, тако да jе тренутно нема само у делу Мале Дапчевице jер се jош нико ниjе вратио. Ове године креће изградња водовода у Малу и Велику Ператовицу, што jе, економски гледано, потпуно неисплативо, али jе циљ да свако домаћинство добиjе градску воду. Телефон су већ добили. Невоља jе само што џаба питамо место када нема посла, па у потрази за зарадом ове просторе напуштаjу и Хрвати.

Срби изборима (не)веруjу

Одлука Уставног суда Хрватске о измени уставног закона, по коме Срби више не би имали три сигурна заступника у Сабору, него би се изjашњавали као и до сада да ли желе да гласаjу за општу или српску листу, изазвала jе, по Кашићевим речима, непотребан страх међу Србима. Он каже да jе досадашњи систем био одлука Фрање Туђмана, а да jе интерес Срба да преко своjих странака изборе броj мандата коjи може бити и већи. Кашић, иначе, обjашњава да нису Срби само у СДСС-у Милорада Пуповца, већ и другим странкама; у СНС-у, СДП-у, чак и ХДЗ-у…

Извор: Недjељни Дневник(Новосадски дневни лист), 30.10.2011.

Тема Дневника: Живот српских повратника у Хрватскоj

Више фотографиjа из Грубишног Поља на: http://www.panoramio.com/group/23004

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: