Знатан број Срба нестао из Карловца, али живот се обнавља

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је знатан број Срба након рата и распада бивше Југославије нестао из Карловца, али да се живот у том граду обнавља у мјери у којој је то могуће.

Подсјећајући да је Саборни храм Светог оца Николаја Мирликијског био срушен, Додик је рекао новинарима да се у Карловцу обнавља црквени и парохијски живот, те да је у тај град данас дошао да подржи Српску православну цркву и Епархију горњокарловачку, у којој се слави крсна слава Свети Трифун.

“Дошао сам на позив Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима како бих са свештенством и вјерницима подијелио тај важан тренутак. Овдје сам да будем с њима, да их охрабрим и да видимо на који начин им можемо помоћи”, рекао је Додик, који је данас у Карловцу посјетио Саборни храм Светог оца Николаја Мирликијског у Епархији горњокарловачкој.

Предсједник Српске је том приликом присуствовао светој архијерејској литургији у поменутом храму, коју је поводом крсне славе Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима служио епископ бихаћко-петровачки Сергије.

“Захвалио бих предсједнику Српске Милораду Додику због његовог присуства које много значи овдашњим Србима. То је охрабрење и подршка да истрају на својим огњиштима, моле се Богу и исповиједају православље”, рекао је епископ Герасим у обраћању вјерном народу.

Он је предсједнику Српске уручио икону Господа Исуса Христа и рекао да је она намијењена државницима.

Литургији су присуствовали и представници Владе Србије, бројно свештенство, Срби из Карловца и гости.

Након богослужења уприличено је краће дружење у владичанском двору карловачког Саборног храма, након чега су званице отишле на свечани ручак у конаку православног манастира Богородице Тројеручице, у мјесту Доњи Будачки.

Протонамјесник Предраг Сушић рекао је да је у Карловцу прије рата било 52 одсто српског становништва, а данас око 10.000.

“Из неких разлога, највјероватније страха и преживљених негативности током рата, у нашу православну цркву долази 50 породица или око 400 становника. Нешто боље је у околини Карловца, на Кордуну, гдје су Срби већина. У општини Крњак је начелник Србин и ту је народ слободнији у исповиједању православне вјере и чувању обичаја”, рекао је Сушић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Чувати тековине одбрамбено-отаџбинског рата