fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Затирање Срба у Хрватској (13): Загреб очишћен од Срба

У до сада најсвеобухватнијој анализи података из свих досадашњих пописа становништва у Хрватској, професор Светозар Ливада је у књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, ту тезу оправдава аргументима – чињеницама добијеним из тих статистичких података.

Ливада посебно упозорава на опасан тренд да су Срби, само у последњем грађанском рату, од 1991. до 1995, буквално истребљени из већих градова. То се, сматра он, најбоље може видети на примеру Загреба.

Набујали национализам

Главни град Хрватске увек је имао доминантно хрватско становништво које је 1880. године чинило чак 94 одсто.

– Заступљеност српског етникума у укупном становништву континуирано се благо повећавао од 2,09 одсто (1880) до 9,00 посто (1921), да би у периоду Краљевине Југославије бројчано растао, али релативно по заступљености у укупном становништву благо опадао – наводи Ливада у уводним напоменама и објашњава да је у Загребу 1991. српска заједница бројала 6,28 процената, а да је тај постотак највероватније био и већи.

– Многи Срби у то време изјашњавали су се као Југословени и статистички били сврставани међу ‘остале’ – истиче овај стручњак.
Међутим, о размерама биолошког нестанка Срба у Загребу најбоље говоре резултати последња два пописа, из 2001. и 2011. године.

„Ти пописи сведоче о последицама грађанског рата, односно у конкретном случају у граду Загребу где је деловање владајуће структуре ХДЗ-ове власти захватио набујали интегрални национализам, директно уперен против припадника српске нације, с циљем њиховог етничког чишћења. Попис из 2001. године показује, да је од 44.384 Срба 1991, у граду Загребу, остало само 18.155, што је мање за 26.229 грађана, односно 59,09 процената“.

Према подацима пописа одржаног 10 година касније, 2011, показао је да се број грађана српске народности додатно смањио и то за 629 људи, односно за 3,46 одсто.

Градски прогнаници

Закључак је да се у односу на ситуацију утврђену пописом из 1991, број грађана српске народности у граду Загребу 2011. године смањио укупно за 26.858 особа или 60,51 одсто.

„То су, у ствари, исељени Срби, већином српски градски прогнаници, којима су отети завичај и имовина, и отежан, најчешће и онемогућен, повратак. Међутим, када говоримо о тачном броју исељених односно прогнаних српских грађана града Загреба, онда треба имати у виду и појаву тзв. мимикрије у различитим облицима“, запажа Ливада и закључује:
„Хрватска метропола, актима мржње и етничким чишћењем је девалвирала своје урбано обелжје и дојучерашњи грађански кредо, отимала је сва добра другог и другачијег, некажњено, дајући на тај начин свој обол остваривању државотворне доктрине чисте националне државе.“

Методе застрашивања

Светозар Ливада истиче да су Срби протеривани из Загреба на разне, перфидне начине.

– Методе којима су се служили тзв. интегрални националисти за истеривање Срба из Загреба су биле веома различите и често перфидне. Најраспрострањенија је била отпуштање с посла, посредно или непосредно. То је узело масовне размере у неким делатностима, као што су: телевизија, штампа, администрација, полиција, школство и друго. Затим разни облици застрашивања на различите начине, од почињених убистава, до претњи путем телефона, етикетирање, често преко јавних гласила, лажних оптужби, попут оних да је реч о српским снајперистима. Једна од метода је била и говор мржње према Србима која је била видљива у медијима, на јавним местима, у хрватском Сабору… Следе отимање станарских права, све до насилног усељавања у станове српских грађана, преко исписивање графита на отвореним и затвореним просторима с порукама мржње и понижавања, који нису брисани, него често трајно остајали као својеврсни мементо за све генерације Срба. У целој овој злочиначкој работи значајну, каткад и пресудну, улогу одиграли су медији, посебно телевизија и штампао, који то не да нису осуђивали, него, рекли бисмо, често и подстрекивали. Након одузимања тла под ногама, односно основних претпоставки живљења, као што су запослење, стан и вера у могући саживот са суседима, шта је овако угроженим Србима друго преостало него да ‘беже главом без обзира’, било куда, само да спаСавају главу и негде потраже неко склониште и мир – закључује Светозар Ливада.

Прогон мањина

Сличну судбину као Срби из Загреба, али у нешто блажој форми, имали су и остали нехрватски етнитети који се у статистичким подацима воде у колони „остали“.
Њихов број се у периоду од 1991. до 2011, буквално преполовио и износи чак 46,12 процената.
Мањине су се у Загребу увек кретале у распону од 3,44 процента на попису из 1880. године, до 18,97 одсто забележених на попису одржаном десет година касније.
„Овај последњи релативно високи постотак осталих етникума у граду Загребу резултат је одређене политике аустријске царевине, која је била мултиетничка држава у којој су се свуда могли слободно кретати њени управљачи, високи чиновници и административни званичници, занатлије, трговци и др. мађарског, чешког, словенског, жидовског и иног порекла. Осим тога, у то време постојао је тренд, односно водила се политика мађаризације, па је Аустроугарска као мултиетничка држава организованло насељавала урбане центре својих покрајина“, појашњава Ливада.

Процват под Титом

Ливада истиче да је Загреб доживео процват током трајања заједничке државе СФРЈ:
„Постао је највећи привредни, посебно индустријски центар у земљи Хрватској са 11 процената индустријског потенцијала целе државе, што се природно одразило и на развој становништва. Број становника досегао је до тада највиши ниво од преко 700.000. Просечан прираштај становника по једном десетогодишњем пописном раздобљу највећи је до тада (85.337 становника), што је четири пута више него у време Аустро-угарске и за више од једне десетине него за време Краљевине Југославије.

СУТРА – Затирање Срба у Хрватској (14): У Сплиту отето све српско

Извор: VESTI online

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (12): Туђманов „сан“ у Горском котару

Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: