Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Датум објаве: уторак, децембар 18, 2018
Величина слова: A- A+
Проф. др Светозар Ливада
Проф. др Светозар Ливада

Опсежна анализа најпознатијег српског научника у Хрватској, професора Светозара Ливаде, преточена у књигу “Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској 18    панија – делова Хрватске у којима су Срби увек представљали већину. Једна од њих је регија Лике у којој је све до 1991. године српски живаљ био многољуднији, а данас је сведен на популацију која се креће око 20 одсто.

Лика је типично планинска регија, са просечном надморском висином од 700 метара, а надвисују је два велика планинска ланца Велебитски и Пљешевички и више котлина и висоравни. Са 5.000 квадратних километара површине, највећа је и уједно најређе насељена регија у Хрватској са око десет становника по метру квадратном.

 

Разорен завичај

Због лоших услова живота, али и чињеници да је ово један од најсиромашнијих крајева Хрватске не чуди да се број становника Лике у континуитету смањивао и то просечно за 14,69 процената на сваких десет година. У свом истраживању, професор Ливада истиче да се становништво овог краја до 1991. године буквално преполовило:

“Подаци о уделу хрватског и српског становништва у укупном становништву ове регије показују да је српско становништво било већинско кроз цео посматрани период до 1991. године. Удео хрватског становништва се кретао од 43,80 процената 1900. до 49,30 одсто колико је забележено 1948. Удео српског становништва кретао се од 46,41 одсто 1981. до 56,10 процената 1890. или у просеку 52,41 одсто”, прецизира Ливада.

Међутим, до драстичне промене долази после 1991. када се број српског становништва од 41.567 (1991) свео на 7.610 становника (2001) односно 8.979 (2011).
“Тиме се постотни удео српског становништва смањио од 49,53 процента 1991, на 16,50 одсто у попису 2001. односно на 20,05 одсто у попису 2011. То је последица етничког чишћења српског становништва током грађанског рата који се у то време водио у бившој заједничкој држави”, закључује Ливада.

Гашење топонима

Али значајних губитака је било и током Првог, а посебно током Другог светског рата, а затим и као последица грађанског рата 1991-1995.

“Према пописима из 2001. и 2011. број српског становништва у односу на стање 1991. се смањио за 33.957 становника (81,69 процената), односно, због 1.394 повратника, за 32.558 становника (78,33 одсто). Kолико их је од тога смртно страдало, а колико избегло у друге новонастале државе бивше Југославије, још нико није целовито истражио нити о томе постоје целовити подаци. Постоје само парцијални подаци за смртно настрадале особе са неколико суђења починитељима злочина и неколико откопавања српских жртава на подручју Лике. Али, оно што је извесно из анализе последња два пописа становништва јесте чињеница да је српско становништво у Лици од већинског током више од 150 година постало мањинско, штавише, етничким чишћењем, свело се на минорну националну мањину. Показало се да ни сурови живот не може присилити на напуштање завичаја, колико то може механички насртај на завичај ратом. Осим тога, разорене су куће и у готово свим осталим насељима у којима су живели Срби. Тиме је измењен изглед и пејзаж насељених простора. То су села која то ни по чему више нису, јер је у њима разорена надградња, институције и комплетна инфраструктура”.

Ливада на крају закључује да последице грађанског рата нису резултирале само потпуним прогоном српског живља, већ и њиховим “контролисано селективним повратком”, који је, како тврди овај аутор, сведен де факто на само оне најстарије “остареле гробове”.

“То је у ствари, класични пример етничког чишћења без остатка, који води до комплетног гашења топонима”, наводи Светозар Ливада.

Жртве Другог светског рата

Ливада истиче да се значајнији губитак становништва Лике догодио за време Првог, а посебно Другог светског рата и то из редова оба народа и на обе зараћене стране: квислиншко-фашистичке и антифашистичке, као и низа паравојних формација.

“О тим губицима не постоје сређени подаци за подручје Лике, али сасвим је реално претпоставити да су релевантни за развој становништва Лике. Примера ради, навешћемо парцијалне податке Хисторијског архива Kарловац о људским губицима у неким котаревима Лике током грађанског рата 1941-1945. само на антифашистичкој страни, који се односе на пале борце НОП-а, цивилне жртве фашистичког терора и умрле особе од тифуса котар Госпић и котар Перушић укупно 3.267 жртава. Kотар Kореница и котар Удбина укупно 6.399 жртава, Доњи Лапац 3.267, општина Оточац и општина Бриње укупно 625, Плашчанска долина и околина 7.000 жртава – свеукупно, то је 23.508 жртава”.

Међутим, не треба заборавити да је Други светски рат био и период ужасног погрома и геноцидне политике тадашње Независне државе Хрватске, и да је Лика била једно од великих стратишта управо такве стратегије.

“Усташе су се сурово обрачунале са личким Србима већ на почетку Другог светског рата. У Лици је, поред Госпића, у Јадовну, 1941. основан први ликвидациони логор за Србе, Јевреје и друге са 37 околних стратишта, где су се разним мануелним начинима усмрћивале жртве, по чему је тај логор јединствен у Европи. Истраживањем је утврђено да је у том логору убијено више од 40.000 људи из свих крајева Хрватске, међу којима знатан број из Лике. Друго веће стратиште је бездан у Пребоју, насељу подно Мале Kапеле у Плитвичкој субрегији, који је прогутао на стотине српских житеља из околних насеља, углавном Личана. Осим тога, Србе из Лике су одводили и на друга оближња стратишта, као што су Гаравице поред Бихаћа, где је усмрћено више од 12.000 Срба.”
Нестала насеља

Друга извесна чињеница је, да су у Лици угашена односно нестала насеља у којима су Срби били већинско становништво, и то највише у општинама Доњи Лапац и Kореница.

Извор: VESTI online

Сутра – Затирање Срба у Хрватској (7): Kордун историјски полигон смрти

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top