fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

Славонија је историјско-географска регија на истоку Хрватске која се простире између река Драве, Саве и Дунава. Са површином од 12.556 квадратних километара највећа је регија, коју зову „житница Хрватске“.

Светозар Ливада
Светозар Ливада

Уколико би се збирно оценио период од 131 годину – временски интервал у коме је професор Светозар Ливада спровео истраживање пописа становништва од првог, одржаног 1880, до последњег из 2011, према националној припадности, хрватско становништво се повећало за 71,31 проценат, а српско становништво се истовремено драстично смањило за 74,69 одсто!

Геноцидна политика НДХ

Наизглед, у томе не треба тражити ништа чудно, зато што су Хрвати у Славонији увек чинили већинско становништво, од најнижег процента установљеног 1900, када их је било 46,77 одсто, до највишег од 88,30 одсто колико је показао попис из 2011. Истовремено, Срби су увек били мањина, с тим што је тај проценат 1880. износио 31, 51 проценат, а 2011, тек 6,20.

– Кретање становништва између два пописа становништва указује на ‘кризне’ године када долази до смањивања становништва. То су према верижним индексима 1900/1890, 1971/1981, те 2001/1991, када је долазило до флуктуација становништва оба етнитета, али знатно јаче код српског, посебно у последњем наведеном кризном периоду – објашњава Ливада.

Анализирајући средњорочни период развоја становништва у периоду од 43 године током постојања СФРЈ, од 1948. до 1991. године, Ливада наводи да нису забележени „шокантнија“ смањења броја становништва, али само зато што је и овај део Хрватске преживљавао трагичне последице Другог светског рата, због чега је фактички развој становништва потпуно заустављен и сведен на ниво испод просте репродукције становништва.

– За детаљнија објашњења овог кризног стања у развоју становништва у овој славонској субрегији недостају истраживања, али за неке узрочнике могуће је са сигурношћу претпоставити да су били од значајног утицаја. То се пре свега односи на велике људске жртве становништва овог подручја, посебно српског, због геноцидне политике тзв. НДХ током Другог светског рата, односно механичко задирање у његов демографски корпус и с тим у вези, значајан удео дефицијентних породица, што се негативно одразило на наталитет у послератном раздобљу. Такође, ово је традиционално депопулационо подручје по различитим основама (економске, социјалне, миграционе и др), које се често подводе под заједнички називник „бела куга“ – објашњава Ливада.

Прогнани, погинули, нестали…

Међутим, српски корпус у Славонији је наставио да се смањује и касније, а узрок је грађански рат и све оно што је касније уследило у Хрватској.

Према подацима из два последња пописа, 2001. и 2011. године, стање српског становништва у односу на 1991. годину се смањило за 41.697 становника или за 11,4 одсто (подаци са пописа из 2001.), односно за 74.745 становника или за 20,48 одсто према последњем попису становништва у Хрватској.

Истовремено, према попису из 2001, хрватско се становништво повећало за 34.283 становника или за 14,01 одсто, односно за 11.521 становника или за 4,71 проценат према подацима из пописа објављеног 2011.

Резултат је да се удео хрватског у укупном становништву повећао са 67,06 одсто колико их је било 1991. на 88,30 процента 2011.

Српско се становништво у односу на стање 1991. смањило за 56.240 становника или за 71,37 процента (2001), односно за 60.825 становника или за 77,18 одсто (2011). На овај начин се удео српског у укупном становништву смањило од 21,60 процената (1991) на 6,20 одсто 2011.

„Овај мањак српског становништва 2001. године означава уједно број прогнаних Срба, када се од тог броја одбију погинули и нестали, а таквих је било према евиденцији Веритаса 640 погинулих и 508 несталих Срба. Дакле број прогнаних Срба у овој субрегији износи 55.092.“

Насеља без становника

Да би илустровао етничко чишћење у Славонији, Ливада подсећа да је оно извршено на основу војне – строго поверљиве Наредбе Кризног штаба и Наређења команданта 123. бригаде ХВ да се изврши евакуација свих становника, њихове приватне имовине и стоке у подручју 26 села, а становништво се исели у друга насеља на подручју општине „према слободном избору“.

„У том наређењу се каже да ‘у случају кршења овог наређења, ХВ и полиција могу отворити ватру без претходног упозорења’. Мотиви ове евакуације према наведеним документима су ‘заштита становништва’ и „успешна одбрана од борбеног деловања четничко-терористичких снага и јединица“. Резултати односно исход ове наводно хумане, добровољне и заштитничке акције исељавања српског становништва из својих домова био је трагичан. У већини тих насеља живели су искључиво Срби. У некима тек понеки Хрват, у малом броју значајнији број Хрвата, а само у два насеља већинско становништво је било хрватско са значајним бројем Срба. Притисцима, застрашивањима и на крају војном акцијом та насеља су етнички очишћена од српског становништва. Резултат тих бруталних активности био је да према попису из 2001. године у 14 насеља нема више становника. Запаљено је 616 кућа, 590 привредних зграда, један сакрални објекат, 1.462 становника остало је без својих домова и убијене су 44 особе. Од предратних 1.645 становника српске народносне припадности који су живели у тим насељима након рата остало их је само 173, а од предратних 356 Хрвата, 2001. године у тим насељима живи њих 407 – наводи Ливада.

Брутални извршиоци

Светозар Ливада истиче да је у регији Славоније фактички извршено „веће етничко чишћење српског становништва у Хрватској“.

– Оно је проведено у 26 села (Црљенци, Чечавац, Вучјак Чечавачки, Јемоновац, Копривна, Кујник, Облаковац, Орљавац, Пасиковци, Подсреће, Расна, Рушевац, Слобоштина, Сњегавић, Вранић, Горњи Врховци, Кантровци, Клиса/Велика, Лучинци, Марковац, Миливојевци, Њежић, Ољаси, Оздаковци, Пољанска и Смољановци) у западном брдско-планинском пределу општине Славонска Пожега у периоду од 29. октобра 1991. до почетка 1992. године. Извршиоци овог бруталног чина били су Кризни штаб општине Славонска Пожега и Заповедништво одбрамбених снага источне Славоније и Барање, односно 123. бригаде Хрватске војске – наводи Ливада.

 

Сутра – Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице

Извор: VESTI online

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: