fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији

За разлику од Славоније – „сестринске“ хрватске субрегије, укупно становништво се у Источној Славонији последњих 131 годину више него удвостручило, али је и овде слика драстично измењена с последњим грађанским ратом (1991-1995) и оним што се касније догађало. Срби су и у Источној Славонији од народа који је чинио трећину становништва дошао у позицију да их је сада мање од 15 процената.

Тањуг - Серија протеста против двојезичних табли: Вуковар 2013.
Тањуг – Серија протеста против двојезичних табли: Вуковар 2013.

„Учешће два већинска народа, хрватског и српског, у укупном становништву ове славонске субрегије (остале мањинске етничке групе заступљене су са свега око 10 процената) био је релативно уравнотежен све до 1991. године и кретао се између 35,64% према попису из 1900. и 65,01% према попису из 1991. хрватског становништва, и 19,83% колико је забележено 1981. и 25,75% српског становништва забележено на попису из 1961.

Међутим, након овог периода, односно 2011. године, тај однос се свео на 80,53% хрватског и 14,66% српског становништва“, наводи Ливада у својој последњој књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“.

Реваншистичка политика

Оволики мањак српског становништва у Источној Славонији 2011, у односу на ситуацију забележену само две деценије раније, професор Ливада објашњава чињеницом да ту „разлику“ заправо чине прогнани становници и они који су погинули или нестали током грађанског рата у Хрватској.

„Према Веритасу, број погинулих у овој субрегији износи 1.000, а број несталих 135. Према попису од 1991. број српских становника ове субрегије био је 77.761, док је попис 2011. регистровао 40.356 становника, дакле мање 37.405 становника. Када се од тога броја одузме 1.135 погинулих и несталих, добије се број прогнаних, дакле 36.270 прогнаника. Наравно ова је рачуница оријентациона јер полази од претпоставке да се број становника није мењао у међупописном раздобљу, односно да је остао исти као и 1991. године“, наглашава Ливада.

Он подсећа да је у Западној Славонији кључан догађај из грађанског рата који је највише допринео прогону српског живља, била Војно-полицијска акција „Бљесак“. У послератном периоду „настављено је спровођења национал-шовинистичке и реваншистичке политике“ тадашњег руководства Хрватске.

Тензије и национализам

„Очигледно је да и даље траје тренд смањивања српског становништва у овој славонској субрегији, на што указују подаци последња два пописа становништва, према којима се број Срба од 2001. до 2011. године смањио за даљњих 6.694 становника или за 14,2%, иако је ово подручје хрватска власт, а тако и медији, прогласила као ‘јединствен пример мирне реинтеграције у хрватски корпус’. Међутим, пројекат суживота два већинска народа на овом подручју хрватског и српског и даље остаје отворен и нерешен, оптерећен низом виталних проблема, од привређивања и запошљавања, нормалног одржавања целокупног начина и културе живљења, до биолошке репродукције, због тензија и искрења интегралног национализма, који очито долазе од стране једног и другог етницитета“, наводи Ливада и објашњава да догађаји и тензије изазвани националистичком нетрпељивошћу у овој славонској субрегији и даље потичу и изазивају отворено питање прегрупације и хомогенизације етницитета.

„На овим нашим просторима још увек се ‘позивамо и одзивамо’ не цивилизацијски као човек – грађанин, односно људи-грађани, него по етничком коду“, закључује професор Ливада.

Он наводи да је спровођење актуелне, ревизионистичке политике у Хрватској, извор животне несигурности и неизвесности, али и „неверице у могућност суживота“. Ова појава није заобишла ни Источну Славонију, а подједнако погађа и Србе и Хрвате.

„Ови разлози присиљавају млађе нараштаје да потраже места и услове школовања и запошљавања изван ових простора. Осим тога, српско становништво се и данас стигматизује и талибански прогони забраном и срамоћењем ћириличног писма, заједничког културног наслеђа свих словенских народа, посебно хрватског, чија је историја у својој половини исписана ћириличним писмом босанчицом“, прецизира Ливада.

Хрвати се утростручили

Ливада наводи да је хрватско становништво према подацима из пописа становништва, у Источној Славонији расло знатно брже од укупног становништва и скоро се утростручило, што, како тврди, приближно одговара средње очекиваном расту за овако дугорочан период.

„Међутим, укупно српско становништво, уз континуирани раст све до 1971. године до када се оно повећало за нешто више од два и пол пута (базни индекс 1971 – 264,03), бележи значајне флуктуације у раздобљима 1971-1981, 1991-2001. и 2001-2011. године, када долази до његовог значајног смањења, односно оно се бројчано готово преполовило. Од 78.520 становника 1971. на 40.356 становника 2011. или за 38.164 становника односно за 48,60%, запажа Ливада.

Бројке и пописи

Према подацима с првог регуларног пописа становништва одржаног у Хрватској 1880. године, Хрвата је тада у овој регији било 120.396, односно чинили су 66,26% укупног становништва. Истовремено, Срба је тада било 29.739, односно 24,70%.

Међутим, већ на попису из 1900. Хрвата је било скоро па дупло мање. Од укупног броја становника који је тада износио 147. 729, Хрвата је било 52.652, а Срба 33.308.

Сутра – Затирање Срба у Хрватској (12): Туђманов „сан“ у Горском котару

Извор: VESTI online

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: