Tesla kakvog ne znamo (17): Genije najavio i mobilni

Šta je Tesla hteo sa svojom Svetskom radio-stanicom na Long Ajlendu? Tesla je sve pojedinosti svog poduhvata razjasnio u specijalnoj brošuri – „Prospektu svetskog telekomunikacionog sistema“, koji se danas čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

U uvodnom delu se navodi da je Svetski sistem plod kombinacije nekoliko originalnih otkrića do kojih je pronalazač došao u toku dugih ispitivanja i mnnogobrojnih ogleda.

Svetski sistem u dvanaest tačaka

Svrhu sistema, kao i njegove mogućnosti, Tesla je sumirao u dvanaest tačaka:
1. Međusobna veza svih postojećih telegrafskih stanica u svetu 2. Uvođenje državne tajne telegrafske službe bez mogućnosti ometanja
3. Međusobna veza svih sadašnjih telefonskih stanica na Zemljinoj lopti
4. Sveopšte rasturanje vesti od opšteg značaja, telegrafski ili telefonski, u vezi sa štampom
5. Uvođenje svetskog sistema prenosa obaveštenja za isključivo privatnu upotrebu
6. Međusobna veza i rad svih uređaja za otkucavanje berzanskih vesti iz celog sveta
7. Uvođenje svetskog sistema za prenos muzike, itd
8. Univerzalno registrovanje vremena pomoću jeftinih satova koji pokazuju astronomski tačno vreme i ne traže nikakvo održavanje
9. Prenos faksimila štampanih ili rukom pisanih slova, pisama, čekova, itd.
10. Uvođenje univerzalne pomorske službe, koja bi omogućila mornarima na svim brodovima da bez kompasa krmane, da utvrđuju tačan položaj broda, čak i brzinu, da spreče sudare i nesreće, itd.
11. Uvođenje sistema svetske štampe na kopnu i vodi
12. Reprodukcija ma na kom mestu na svetu fotografskih slika i svih crteža ili dokumenata.

Svi mu okreću leđa

Zašto nije ostvarena ova velika ideja?
Jedan od najvažnijih razloga možda leži u tome što je Guljelmo Markoni uspeo 1901. godine da prenese telegrafske signale sa broda na kopno, što je za javnost onoga vremena bio izuzetan događaj.
A posle toga i glavni finansijer, Morgan, počinje da gubi interes za Teslin poduhvat. Ugledajući se na njega, i ostali finansijeri, jedan za drugim, okreću leđa Tesli.

Ismejani genije

„Ovo što je Tesla predviđao u 12 tačaka ostvareno je u sledećih sto godina, ali u ono doba mnoge od Teslinih zamisli ličile su na fantaziju.

Kada je novinarima jednom rekao da će u budućnosti svaki čovek imati mali primopredajnik sa kojim će biti u kontaktu sa svim korisnicima sistema i davati i primati instrukcije bežičnim putem, novinari su ga ismejali.

Poslednji odobreni patent

Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se NagrNikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera – IEEE.
Tesli je poslednji patent odobren 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem.
Postoji nebesko telo, asteroid, 2244 Tesla. Asteroid je otkrio sa beogradske Astronomske opservatorije, a zatim i imenovao astronom Milorad B. Protić.

U ono doba radio je shvatan kao tačka-tačka komunikacija, a Tesla je već predvideo difuzni sistem za prenos vesti, muzike, pisama, čekova i slično.

Nije preskočio ni primenu radija u navigaciji, distribuciji tačnog vremena, za razmenu berzanskih informacija, itd.

Razmišljao je o prenosu pokretnih slika – televiziji, ali to nije uneo u svoj program, jer je o tome samo razmišljao“ – ističe akademik Aleksandar Marinčić.

Težak i velik život i delo

Nikola Tesla se rodio 9/10. jula 1856. godine, u Smiljanu, u Lici – tadašnjoj Austrougarskoj. Umro je 7. januara 1943. u Njujorku. Zvanično je srpsko-američki pronalazač i istraživač.
Studirao je u Austriji i Češkoj i radio u Parizu pre nego što je došao u SAD 1884. godine. Radio je za Tomasa Alvu Edisona i Džordža Vestinghausa, ali više je voleo nezavisan istraživački rad.
Njegovi pronalasci omogućili su proizvodnju i distribuciju naizmenične struje. Izmislio je, oko 1890, induktivni kalem koji se još dosta koristi u radio-tehnologiji, tzv. Teslin kalem.
Vestinghaus je koristio Teslin sistem da strujom snabde Svetsku kolumbijsku izložbu 1893. godine.
Tesla je 1893. konstruisao i električnu centralu na Nijagarinim vodopadima. U njegova istraživanja spada i rad na ugljeničnoj sijalici i na snazi električne rezonance.
Otkrio je stalne zemaljske talase (1899-1900), dokazavši da je Zemlja provodnik.
Zbog nedostatka sredstava, mnoge njegove ideje ostale su samo u sveskama, koje inženjeri i dan-danas proučavaju ne bi li dobili dodatne ideje.

Grandiozan cilj pušten niz vodu

Planetarna kao ideja i kao cilj, Svetska radio-stanica na Long Ajlendu svakako je predstavljala jedan od najgrandioznijih naučnih poduhvata ne samo u Americi nego i u svetu.

Njena veličina ogledala se i u tome što je trebalo da utiče na sadržaj i kvalitet života ljudi na celokupnoj planeti Zemlji.

I pored toga što je sve to moralo biti jasno bar ljudima u stručnim i naučnim krugovima, delimično dovršen projekat, bez neophodne finansijske potpore, pušten je niz vodu, baš onako bezdušno kako je pušten i njen idejni tvorac Nikola Tesla.

(Nastavlja se)

Autor: Budimir Potočan

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Tesla kakvog ne znamo (1): Posvećen svojim vizijama

Tesla kakvog ne znamo (2): U „obećanoj zemlji“ Americi

Tesla kakvog ne znamo (3): Sudbonosno poznanstvo

Tesla kakvog ne znamo (4): Na izložbi u Parizu

Tesla kakvog ne znamo (5): „Rat struja“ protiv Tesle

Tesla kakvog ne znamo (6): Molbe i zahtevi od rodbine

Tesla kakvog ne znamo (7): Majka dočekala jedinca

Tesla kakvog ne znamo (8): Motor za Nijagarine vodopade

Tesla kakvog ne znamo (9): Ljudima zastajao dah

Tesla kakvog ne znamo (10): Glas mu se jedva čuje

Tesla kakvog ne znamo (11): Najveći događaj u istoriji tehnike

Tesla kakvog ne znamo (12): Laboratorija nestala u požaru

Tesla kakvog ne znamo (13): U nevolji pritekli prijatelji

Tesla kakvog ne znamo (14): Prvi iz klase robota

Tesla kakvog ne znamo (15): Grandiozni eksperimenti

Tesla kakvog ne znamo (16): Vek ispred svog vremena

Tesla kakvog ne znamo (18): Prometej 20. veka